Леонид Савин: Ко су стварни актери блискоисточног конфликта

 У очекивању одмазде Ирана, укључујући активирање Корпуса гарде исламске револуције (ИРГЦ) у Сирији, поновљене нападе либанског Хезболаха и лансирање пројектила и дронова јеменских Хута, утицај других земаља на блискоисточни сукоб, изузев САД и Британије, по правилу се не узима у обзир, што је погрешно, пише руски геополитичар Леонид Савин за сајт "Оријентал ривју".

Стварна слика међународних односа знатно је сложенија. Постоји "осовина отпора", која САД и Израел сматра својим непријатељима, али постоје и многе друге државе и актери који се могу укључити у ескалацију на Блиском истоку.

Бивши званичник Пентагона Мајкл Рубин, у чланку на сајту "Америкен ентерпрајс инститјут", посебно помиње Катар. Изгледа да Катар, у коме се налази седиште Хамаса, до сада није спадао у циљеве Тел Авива, вероватно зато што је ова земља била посредник у преговорима Израела и Хамаса. Осим тога, у Катару постоји велика америчка војна база, која би могла да буде угрожена уколико дође до директних израелских акција.

Поред Катара, ту је и Турска. Ердоганова реторика према Израелу је недавно постала прилично агресивна, укључујући и претњу инвазијом на Израел. Катар и Турска имају добре односе. Турска је подржавала и организацију Муслиманско братство и огранке Ал Каиде у Сирији. Према Рубину, сарадња Турске са Хамасом је почела 2006. године, откада Ердоган дипломатски и финансијски подржава Хамас.

Терористи виде Истанбул и Анкару као места на којима се могу безбедно прегруписати. Ти дани су сада, изгледа, прошлост, примећује Савин. Ердоган на то неће моћи да се жали, јер је Турска киднаповала и убијала своје противнике широм Европе, Блиског истока и Африке. Следећи Хамасов лидер ће вероватно бити убијен у Анкари, предвиђа руски геополитичар.

Улога курдског фактора

Осим убистава политичких личности, Израел има још један озбиљан инструмент притиска на Турску. Тај фактор су Курди. Израел је подржава Курде снабдевањем оружјем и обуком бораца још од 1961. године.

Под режимом Садама Хусеина у Ираку, Тел Авив је помагао ирачким Курдима на све могуће начине. Управо преко Курдистана израелске специјалне службе имају директан приступ територијама Ирана и Ирака, што ће се у случају великог рата може показати као значајан фактор.

Иначе, агенти Мосада су претходних година више пута привођени у Турској. Недавно су турски медији писали да Израел поново планира своје операције против Хамаса у Турској.

Египат је земља преко које Хамас низ година кроз подземне тунеле шверцује оружје и другу опрему. Покрет Муслиманска браћа је пре стотинак година настао у Египту, у коме и даље, упркос доласку Ел Сисија на власт, има доста следбеника, констатује руски геополитичар.

Иако су се до сада понашале прилично уздржано у погледу операција Израела у Појасу Газе, уколико сукоб ескалира, египатске власти би могле променити одлуку. Како предвиђа Савин, Ел Сиси може дати зелено светло локалној Муслиманској браћи за учешће у овом сукобу.

Могуће је да је иранско одлагање одмазде Израела наступило услед преговора са партнерима и савезницима о томе коју стратегију треба изабрати против Израела.

Техеран у одмазди против Израела има на столу неколико опција, од убиства израелских генерала до масовног комбинованог напада. Ни изборна неизвесност у САД не иде у прилог Израелу. За разлику од Џозефа Бајдена, Камала Харис већ заузима више дистанциран став према израелским акцијама у Палестини, сматра Савин.

(РТ)