Курт Вокер за Глас Америке: Просрпски и проруски елементи имају све више утицаја у Црној Гори

Бивши амерички амбасадор при НАТО-у Курт Вокер изразио је у интервјуу за Глас Америке (ВОА) забринутост због учешћа проруских странака бившег Демократског фронта, које су се противиле чланству у алијанси, у реконструисаној Влади Црне Горе. Поручио је да не би волио да Црна Гора буде као Грузија, која трпи оштре посљедице на међународном плану због појединих потеза владе те земље.

У црногорску Владу су ушли и представници Бошњачке странке, а премијер Милојко Спајић ју је назвао историјском.

“Имамо историјску већину, која је тестамент да ће Црна Гора бити стабилна и да ће земља моћи да се посвети суштинским темама, интеграцијама, економији и социјалној политици”, рекао је Спајић, образлажући предлог о реконструкцији Владе у скупштини, и додао да је “Црна Гора најпомиренија у својој историји”, подсјећа ВОА.

“Ова Влада је, са толиком већином, гарант стабилности и зрелости и то је показатељ колику озбиљност пројектује ова Влада. То је показатељ свима вани, ми постајемо примјер у региону како сви заједно могу да живе у миру”, навео је Спајић.

Вокер, један од водећих експерата за америчку спољну политику и националну безбједност - који тренутно ради за консултантску БГР групу у Вашингтону, оцијенио је међутим да се у Црној Гори повлаче неки потези који би могли да је удаље од Запада и да би црногорске власти требало да саслушају најновије поруке из Вашингтона и Брисела послије реконструкције Владе.

"У Црној Гори постоји полако назадовање протеклих неколико година, за вријеме пар бивших влада, гдје видите да проспрски и проруски елементи имају све више утицаја. Тиме се подрива независност Црне Горе и ризикује будућност земље. Влада, предсједник и премијер говоре праве ствари о Европској унији и кретању Црне Горе ка Западу. Истовремено, видите кораке који је чини се удаљавају од тога. И заиста бринем да ћемо сада са проспрским и проруским елементима у владајућој коалицији, видјети више напора да се Црна Гора врати уназад. Нарочито бринем због напора да се промијене правила пописа и да се људима који сада нису црногорски држављани и не живе у Црној Гори дозволи да гласају на црногорским изборима, јер због тога постоји опасност да се промијени однос снага у земљи, на уштрб прозападне већине која је водила земљу већи дио њене независности", рекао је Вокер за Глас Америке.

Глас Америке: А који су то конкретно кораци који Црну Гору удаљавају од Запада?

Вокер: То је једна мала ствар за другом, али све заједно представљају исти смјер. Имате непотребно провоцирање Хрватске, покретањем питања концентрационог логора у Јасеновцу, затим имате вишегодишњу улогу Српске православне цркве у промовисању идеје да Црна Гора није у потпуности независна. Ту су и односи са (предсједником Србије Александром) Вучићем, одбацивање случаја против учесника у покушају пуча 2016. године. Значи једна мала ствар за другом. И не би све, одвојено посматрано, изазвале забринутост. Међутим, забрињавајуће је када се посматрају заједно, уз реторику неких од тих просрпских и проруских странака које су сада дио Владе.

Глас Америке: Односи Црне Горе и Хрватске су напети од како је у црногорском парламенту, после напретка Црне Горе на путу ка ЕУ, усвојена резолуција о Јасеновцу. Хрватска је на то узвратила одлуком да лидера три странке - које су дио владе - прогласи персонама нон грата, Андрију Мандића, Милана Кнежевића и Алексу Бечића. Каква се порука тиме шаље Западу?

Вокер: То је компликовано, зато што искрено, и Хрвати понекад могу да буду веома незгодни. Међутим, овдје је ријеч о штети коју је црногорска страна сама себи нанијела. Потпуно непотребно. И санкционисањем тих званичника, Хрватска покушава да упозори да се не иде тим путем. Црногорски грађани веома желе да земља буде пуноправна чланица Европске уније што је прије могуће. И сам премијер то говори. Прошлог мјесеца је навео да је пробијен лед и направљен велики корак. Истовремено, ако вам сусједна чланица ЕУ санкционише неке званичнике, то није начин да се уђе у унију.

Глас Америке: Америчка амбасада је у првој реакцији на реконструкцију црногорске Владе изразила забринутост због учешћа странака које нису осудиле руску агресију на Украјину и не подржавају санкције против Русије. Европска унија упозорила је на акције које би могле да буду супротне путу земљу ка ЕУ. Шта вам те реакције говоре о томе какво је генерално мишљење у САД и ЕУ када је ријеч о црногорској Влади?

Вокер: Саме реакције су прилично благе. Али ако то упоредите са чињеницом да их, у претходним случајевима, није било, онда је то покушај САД и ЕУ да и даље буду позитивни и дипломатски, да задрже прави тон, али и да сада изразе забринутост што раније није увијек јавно урађено. Значи, без обзира на то колико су благе, надам се да их власти у Црној Гори узимају у обзир.

Глас Америке: Да ли ће САД и ЕУ и овог пута усвојити приступ да сачекају и виде шта ће се догодити у Црној Гори?

Вокер: Мислим да би људи требало озбиљно ово да схвате. Као што сам за оно што црногорска Влада ради описао као тренд, такође бих реакцију из САД и ЕУ посматрао као тренд. Значи, ако влада то настави, и реакције ће се наставити и ескалирати. Указао бих на примјер Грузије која је била лидер у групи земаља са Украјином и Молдавијом. Лидер у смислу приправности за НАТО, ЕУ, примјену реформи и са јавношћу снажно посвећеној чланству у НАТО-у и Унији. И током неколико година, влада у тој земљи је радила сличне ствари, подривала смјер земље ка Западу и оријентисала је да буде више усклађена са Русијом. Америка и Европа су прилично споро на то реаговале и одговориле. Али зато што су се ти потези настављали, одговор је постајао све оштрији. Сада у Конгресу имате приједлог закона о увођењу санкција против Грузије и прилично је невјероватно да смо дошли до те фазе. Већ су уведене неке санкције када је ријеч о визама. Не бих волио да Црна Гора прати тај шаблон, који видимо сада са грузијском владом.

Глас Америке: Постоји ли опасност за то у Црној Гори?

Вокер: Да, постоји. Дефинитивно постоји опасност, не само у Црној Гори. То видите и у другим земљама. Тренутно сам мало забринут због Бугарске, затим шта ће се догодити ако влада Молдавије не буде поново изабрана наредне године. Међутим, видите то у Црној Гори која је, наравно, већ чланица НАТО-а. Тако да је то забрињавајуће.

Глас Америке: На шта ће амерички званичници, барем они који су у Стејт департменту задужени за Западни Балкан, обраћати пажњу када је ријеч о Црној Гори?

Вокер: Вашингтону је сада у потпуности одвучена пажња због домаће политике и избора. Као што знате, бивши предсједник Трамп је републикански кандидат и води у анкетама. Предсједник Бајден најавио је да више неће бити демократски кандидат и изгледа да ће то бити потпредсједница Харис. Сви који су на позицијама у влади сада су на неки начин опсједнути тиме и паралисани због те ситуације. Америчка амбасадорка у Црној Гори и помоћник државног секретара О'Брајен су двије особе на које треба обратити пажњу, зато што су они ти који ће одржавати политику тамо, на каријерном, професионалном нивоу. То ће бити важно наредних осам мјесеци.

Глас Америке: Да ли ће то што су сада у Влади анти-НАТО странке утицати на позицију Црне Горе у Алијанси? Црногорски премијер је током недавног учешћа на самиту у Вашингтону нагласио да је Црна Гора поуздан партнер и да ће тако и остати. Шта Ви мислите?

Вокер: НАТО неће унапријед реаговати, на основу сумње да би Црна Гора могла нешто да уради. НАТО то неће радити. Док год Црна Гора испуњава обавезе, нико неће урадити ништа. Међутим, у ситуацији гдје имате те странке у владајућој коалицији, сада постоји ризик да ће Црна Гора урадити нешто што ће створити проблем са НАТО-м. Таквог ризика не би било без њих. И зато смо ту гдје смо и зато људи изражавају забринутост. Али треба да сачекамо и надамо се да неће урадити нешто глупо.

Глас Америке: А шта би биле посљедице, да ли би НАТО рецимо оклијевао да подијели информације са црногорском Владом?

Вокер: Да. То је очигледна ствар и то сам помињао у ранијим интервјуима. То би био очигледан корак који би НАТО прво предузео ако би постојала ситуација гдје би сте имали политику која би ишла у корист противника Алијансе. Прва ствар би било да се заустави дијељење информација. Једном је то урађено са Грчком за вријеме војног пуча. Такође и са Португалом када су имали диктатора на власти. Међутим, ушли бисте у ситуацију гдје с једне стране НАТО одлуке доносе консензусом, а с друге би могло да буде договора унутар алијансе, обично под овлашћењем генералног секретара, да се не дијеле информације. Могли бисте и да будете искључени са састанака.

Глас Америке: Да ли постоји опасност да Црна Гора, на примјер буде као Мађарска, која је чланица НАТО-а, али неусклађена са неким водећим ставовима?

Вокер: Ту је питање шта ће радити Влада у Црној Гори. То није случај у овом тренутку. И не мора да буде случај. Али ако се ово полако удаљавање земље од западне оријентације нагло убрза, онда мислим да ће то бити случај.

Глас Америке: Премијер Милојко Спајић истиче да ће реконструисана Влада остати усредсређена на пут ка чланству у ЕУ. Опозиција тврди да ће бити под већим утицајем Београда и Москве. Шта Ви мислите, шта чека Црну Гору у будућности?

Вокер: Постоји ризик. Видите који су играчи, какве су им изјаве, с ким су повезани, какве су неке од политика које заступају. Ако то постане Владина политика, потези црногорске владе, онда је то стваран проблем. И то се уклапа у шири шаблон - шаблон односа Србије са Русијом, односа СПЦ са руском православном црквом, напора да се подрију прозападне снаге у Бугарској, развоја догађаја у Грузији, Молдавији. То је забрињавајући тренд. Русија повлачи пуно потеза да покуша да прошири утицај и поремети напредак ка евроатлантским институцијама у многим земљама у региону. Ту можемо да додамо Републику Српску, Сјеверну Македонију. То се не догађа случајно. И није се у потпуности остварило. Влада у Црној Гори има шансу да не дозволи да се то догоди.

(Вијести)