Коссев: Грађани Косовске Митровице против укључивања српског здравства и просвете у косовски систем, Београд и даље ћути

Грађани Северне Митровице одлучно се противе укључивању српских здравствених и просветних институција у „косовски“ систем. Званичници из Београда још увек се нису огласили.

Недељу дана након изјаве отправнице послова у амбасади САД у Приштини, Ану Пратипати, да ће српске образовне и здравствене институције на Косову „на крају морати да буду укључене у косовски систем“, грађани Северне Митровице за Контакт Плус поручују да се томе противе. Истовремено, ниједан званичник из Београда до сада се није огласио поводом ове поруке из америчке амбасаде.

Отправница послова у амбасади САД у Приштини, Ана Пратипати, изјавила је у интервјуу за групу медија на српском језику да се „паралелне институције које води Србија морају на крају интегрисати у косовски систем“.

„Међутим, начин на који ће се то спровести је од кључне важности… Све промене које утичу на косовску српску заједницу морају да буду спроведене у консултацији са том заједницом. Не постоји алтернатива“, поручила је Пратипати.

Додала је да затварање „паралелних српских институција“ без координације са погођеним заједницама изазива забринутост и нагласила да се „овај процес не може одвијати једнострано“.

„На заједници косовских Срба и Влади Косова је да раде заједно, са посебним нагласком на осигуравању да ће институције одржавати или побољшавати квалитет и доследност услуга“, истакла је Пратипати.

У анкети коју је на улицама Северне Митровице спровео Контакт Плус, грађани су категорични – против су укључивања српских здравствених и просветних институција у косовски систем.

Наш први саговорник истиче да су здравство и просвета “црвене линије за опстанак Срба на овим просторима”, што постоји, како наводи, и у Ахтисаријевом плану, а који Србија није прихватила.

„Тај део мора на неки други начин да се реши. Та интеграција може да буде у виду регистрације приватног здравства и школства, као што постоји свуда у свету, значи где ће да има ингеренције и даље Република Србија. Ми не можемо овде да радимо по неким другим системима и наша деца да се школују другачије од деце у Србији“, истиче он.

На питање шта мисли о томе што се званични Београд до сада по овом питању није огласио, сматра да је ово питање већ прећутно решено Охридским споразумом, због чега се и представници Европске уније не оглашавају поводом учесталих гашења преосталих српских институција на Косову.

„У некој реалној причи здравство и просвета ће бити приватне институције за потребе српског народа“, верује наш саговорник.

Старија Митровчанка сматра да би то био најтежи ударац за локалне Србе, уколико се обистине најаве отправнице послова у америчкој амбасади у Приштини.

„Нека нам Европа нађе смештај, јер нас нема много и нека лепо брину о нама, а не да брине о нама једна национална мањина који су свуда слуге, такорећи. Они су добре слуге, али нису добри господари“, наглашава.

На питање због чега званични Београд ћути, сматра да „Србији није лако и да јако брине за свој народ на Косову“, већ да су у питању „интереси великих сила да Срби нестану као народ“.

„Можда нестанемо ми са Косова као народ, али наше сенке вам неће дати мира тај дан и тог века“, поручује.

Њен суграђанин сматра да здравство и просвета на Косову треба да остану одвојени системи и да „не треба да подлежу притисцима преко Ибра“.

„То је њихов систем, нека они тамо уче, нека се лече тамо, имају своје лекаре, своје све. Нећу да идем код њих да се лечим или да идем у школу код њих. Они нека живе свој живот ми ћемо свој“, каже.

Одсуство реакције званичног Београда, види као дипломатску реакцију Републике Србије.

„Дипломатија мора да ради, а не вређање и реаговање на једну изјаву отправнице. Није она амбасадорка. Она је подлегла под њиховим притисцима, а они су какви су – такви су. Да их мењамо не можемо“, шаљиво закључује.

Наша последња саговорница је из Зубиног Потока. Истиче да су сада просвета и здравство једино што им је преостало од српских институција.

„Ми за сваки папир морамо да идемо у Рашку или на Брњачки мост, јер немамо ништа у Зубином Потоку. Да се све укине, куда ћемо ми из својих кућа? Само да нас баце низ Ибар и да идемо“, истиче она и закључује да не зна због чега су изостале реакције званичника у Београду.

Иако се ради о једној од кључних тема за живот Срба на Косову, ни после седам дана од изјаве америчке званичнице, ниједан представник власти из Београда није се огласио тим поводом.

(Коссев)