Konstantin Kosačov: Odgovornost za gubitak teritorijalnog integriteta Gruzije i Ukrajine, a pre toga i Srbije, u potpunosti leži na savesti tadašnjeg kolektivnog Zapada

 Odgovornost za gubitak teritorijalnog integriteta Gruzije i Ukrajine, a pre toga i Srbije, u potpunosti leži na savesti tadašnjeg Kolektivnog zapada, a samim tim i na učesnicima Minhenske konferencije, napisao je na Telegramu potpredsednik Saveta Federacije Konstantin Kosačov.

Kako je napomenuo, uoči predstojeće Minhenske bezbednosne konferencije, njen dugogodišnji predsedavajući, Nemac Volfgang Išinger, izjavio je da se ovogodišnji skup održava u trenutku duboke neizvesnosti.

"Retko se u istoriji konferencije dešavalo da se istovremeno pojavi toliko fundamentalnih pitanja: o bezbednosti Evrope, održivosti transatlantskog partnerstva i sposobnosti međunarodne zajednice da upravlja sve složenijim svetom koji sve viže podleže konfliktu. Mir i bezbednost postaju sve teže dostižni ciljevi", istakao je Išinger.

Kosačov je ukazao na to da se ovo znatno razlikuje od bučnih govora koji su prethodili prošlogodišnjoj konferenciji, koja je, međutim, nakon zapaženog nastupa potpredsednika SAD DŽej Di Vensa završena javnim suzama predsedavajućeg.

"Minhenska konferencija nastala je u doba Hladnog rata kao instrument konsolidacije transatlantskih redova pred 'pretnjom sa Istoka'. Nakon raspada SSSR-a morala je da traži novu misiju, pa se pojavila pretenzija na globalnu odgovornost za sudbinu sveta", objasnio je ruski senator.

Dodao je da je to zaista bila prilika da se uđe u svetsku istoriju – prilika koja je dramatično propuštena kada je 2007. godine predsednik Rusije učesnicima konferencije predložio "razumnu, uravnoteženu i odgovornu viziju svetskih problema i puteva njihovog rešavanja, koja je odgovarala interesima celokupne međunarodne zajednice".

"Kolektivni odgovor uslovnog 'Minhena' bio je najpre ignorisanje, pa čak i iskrivljavanje ideja Vladimira Putina, a zatim, već naredne godine, održavanje samita NATO-a u Bukureštu, koji je Gruziji i Ukrajini poslao potpuno pogrešne signale. Impulsivni Sakašvili krenuo je napred, u Južnu Osetiju, već posle četiri meseca, a u Ukrajini je, šest godina kasnije, organizovan državni prevrat", podsetio je Kosačov.

Napomenuo je da godišnji izveštaj Minhenske konferencije ove godine nosi naslov "Pod ruševinama".

"Ispravan naslov, naročito ako njegovi autori pogledaju u ogledalo", primetio je ruski senator.

Skrenuo je pažnju na to da se u Rusiji, pak, danas obeležava Dan diplomate.

"Naša nacionalna diplomatija uvek je bila usmerena na sprečavanje ratova – uoči Prvog i Drugog svetskog rata, 1999. godine kada je NATO bombardovao Srbiju, 2008. kada je Sakašvili granatirao Chinval, 2014. kada su na Majdanu provokatori, sponzorisani sa Zapada, pucali na zakonitu vlast, kao i 2015. kada je još bilo moguće pomoći Ukrajini da sačuva svoj jugoistok. I uoči SVO, kada je u decembru 2021. Rusija Zapadu predala predloge o uspostavljanju kolektivne bezbednosti u Evropi, ono čime je Minhenska konferencija trebalo da se bavi i u čemu je još jednom doživela neuspeh", zaključio je Kosačov.

(RT)