Константин Косачов: Одговорност за губитак територијалног интегритета Грузије и Украјине, а пре тога и Србије, у потпуности лежи на савести тадашњег колективног Запада

 Одговорност за губитак територијалног интегритета Грузије и Украјине, а пре тога и Србије, у потпуности лежи на савести тадашњег Колективног запада, а самим тим и на учесницима Минхенске конференције, написао је на Телеграму потпредседник Савета Федерације Константин Косачов.

Како је напоменуо, уочи предстојеће Минхенске безбедносне конференције, њен дугогодишњи председавајући, Немац Волфганг Ишингер, изјавио је да се овогодишњи скуп одржава у тренутку дубоке неизвесности.

"Ретко се у историји конференције дешавало да се истовремено појави толико фундаменталних питања: о безбедности Европе, одрживости трансатлантског партнерства и способности међународне заједнице да управља све сложенијим светом који све виже подлеже конфликту. Мир и безбедност постају све теже достижни циљеви", истакао је Ишингер.

Косачов је указао на то да се ово знатно разликује од бучних говора који су претходили прошлогодишњој конференцији, која је, међутим, након запаженог наступа потпредседника САД Џеј Ди Венса завршена јавним сузама председавајућег.

"Минхенска конференција настала је у доба Хладног рата као инструмент консолидације трансатлантских редова пред 'претњом са Истока'. Након распада СССР-а морала је да тражи нову мисију, па се појавила претензија на глобалну одговорност за судбину света", објаснио је руски сенатор.

Додао је да је то заиста била прилика да се уђе у светску историју – прилика која је драматично пропуштена када је 2007. године председник Русије учесницима конференције предложио "разумну, уравнотежену и одговорну визију светских проблема и путева њиховог решавања, која је одговарала интересима целокупне међународне заједнице".

"Колективни одговор условног 'Минхена' био је најпре игнорисање, па чак и искривљавање идеја Владимира Путина, а затим, већ наредне године, одржавање самита НАТО-а у Букурешту, који је Грузији и Украјини послао потпуно погрешне сигнале. Импулсивни Сакашвили кренуо је напред, у Јужну Осетију, већ после четири месеца, а у Украјини је, шест година касније, организован државни преврат", подсетио је Косачов.

Напоменуо је да годишњи извештај Минхенске конференције ове године носи наслов "Под рушевинама".

"Исправан наслов, нарочито ако његови аутори погледају у огледало", приметио је руски сенатор.

Скренуо је пажњу на то да се у Русији, пак, данас обележава Дан дипломате.

"Наша национална дипломатија увек је била усмерена на спречавање ратова – уочи Првог и Другог светског рата, 1999. године када је НАТО бомбардовао Србију, 2008. када је Сакашвили гранатирао Цхинвал, 2014. када су на Мајдану провокатори, спонзорисани са Запада, пуцали на закониту власт, као и 2015. када је још било могуће помоћи Украјини да сачува свој југоисток. И уочи СВО, када је у децембру 2021. Русија Западу предала предлоге о успостављању колективне безбедности у Европи, оно чиме је Минхенска конференција требало да се бави и у чему је још једном доживела неуспех", закључио је Косачов.

(РТ)