Како је кинески модел вештачке интелигенције "ДипСик" изанализирао протесте у Србији

 Тренутни протести у Србији против председника Александра Вучића представљају највећи изазов његовом ауторитарном режиму од како је 2014. дошао на власт и, мада потпуни колапс режима није известан, протести су открили озбиљне слабости у ауторитарном систему власти чинећи његов дугорочни политички опстанак све неизвесњим. До таквог закључка дошао је кинески модел вештачке интелигенције (АИ) ДипСик (DeepSeek), упитан да процени исход протеста у Србији.

Анализом доступних извора ДипСик је предвидео пет могућих исхода протеста у Србији. То су постепено слабљење Вучићеве власти, пад режима за шта би кључни моменат било формирање прелазне владе и организовање слободних избора, гушење протеста или манипулација изборима, притисак споља и дугорочне системске реформе.

Највероватнији сценарио, по оцени кинеског модела АИ, јесте „продужени застој“, при чему би Вучић уз мање уступке, задржао кључне полуге власти кроз изборе или кадровске промене међу лојалистима.

Наглашава се, међутим, да истрајност протеста, као и широка друштвена подршка (према неким подацима 61 одсто грађана) указују да преломни тренутак није искључен.

Образлажући први од пет могућих исхода које је предвидео – постепено слабљење Вучићеве власти – ДипСик пише да се Вучићева „аура непогрешивости“ полако урушава с опадањем поверења грађана у његов режим и да би, уколико се протести наставе, његов утицај могао додатно ослабити, посебно ако медији, који су раније били под његовом контролом, почну да прилагођавају извештавање захтевима јавности.

Други могући исход је потенцијални колапс режима, оцењује ДипСик уз закључак да би кључни тренутак могао бити формирање прелазне владе за организовање слободних избора, што је све гласнији захтев и грађана и стручњака.

Трећи потенцијални исход било би гушење протеста или манипулација изборима јер Вучић и даље има значајну институционалну моћ, одбацује захтеве за формирање прелазне владе и могао би да распише ванредне изборе, а постоји и бојазан од потенцијалне употребе силе, процењује ДипСик.

Као четврти могући исход ДипСик разматра улогу спољних фактора наводећи да је реакција ЕУ на протесте у Србији млака, вероватно из стратешких интереса за потенцијална налазишта литијума у Србији и због улоге Београда у стабилности Балкана.

Додаје међутим да би дуготрајни протести могли приморати ЕУ да преиспита свој став, посебно уколико стагнирање демократије у Србији угрози преговоре о придруживању Унији.

Дугорочне системске реформе, по процени ДипСика, пети су потенцијални исход у Србији јер су протести постепено померили фокус са тренутних захтева попут одговорности за трагедију у Новом Саду, до ширих системских питања попут борбе против корупције, независности судства и увођења ограничења мандата.

Ако покрет успе, могао би поставити темеље за уставне реформе које би онемогућиле поновну консолидацију ауторитарне власти. Међутим, за то је потребно очување јединства међу учесницима протеста и сарадња са опозиционим групама, што се за сада избегава, наводи кинеска вештачка интелигенција.

(Бета)