Извештај УН: Србија не примењује постојеће законе о радним правима

 Представници радне групе Уједињених нација (УН) за бизнис и људска права саопштили су да Србија мора да унапреди рад на спровођењу водећих принципа УН о пословању и људским правима, уз оцену да највећу забринутост представља имплементација закона који постоје у области радних права, али сматрају да "нема њихове одговарајуће примене".

Чланови радне групе УН Лира Јакулевичиене и Роберт Мекоркодејл најавили су да ће финални извештај о њиховој посети Србији бити представљен на Савету за људска права у јуну 2026. године, а да су током десет дана боравка у Србији посетили компаније Зиђин у Бору, Рио Тинто у Лозници и Линглонг у Зрењанину.

"У Србији је присутан недостатак знања, капацитета и ресурса у читавој влади. Иако држава и неколицина компанија примењују неке позитивне мере, као што су постојање правног оквира који се односи на људска права, недостатак примене ових закона значи да држава и привреда имају још доста посла у тој области", навели су Јакулевичиене и Мекоркодејл.

Навели су да Србија мора да усклади економски развој са људским правима и заштитом животне средине, као и да је постоји потреба за јачањем одговорности у развоја културе одговорног пословања.

"Дошли смо у периоду када грађани Србије протестују готово годину дана због тврдње да је због корупцијских радњи погинуло 16 особа у паду надстрешнице у Новом Саду. То изазива забринутост да ли је Србија у стању да испуни три стуба везана за бизнис и људска права, они морају да их штите. Активисти су били изложени употреби прекомерне силе полиције и напада непознатих лица", навео је Мекоркодејл на конференцији за новинаре у Београду.

Додали су да цивилно друштво игра кључну улогу у позивању компанија на одговорност и оснаживању гласова оних којих су погођени тим активностима, а као пример су навели активисте који су се супротставили пројекту ископавања литијума на Јадру, неки су били притворени, а против појединаца су поднете кривичне пријаве.

"Одлука многих угледних организација цивилног друштва да се повуку из сарадње и друштвеног дијалога са Владом указује на недостатак грађанског простора. Цивилно друштво мора имати право на мирно окупљање и слободу говора, а видели смо много извештаја против активиста који су говорили о корупцији у Србији, а који су били жртве насиља", навела је Јакулевичиене.

Како су навели чланови радне групе, један од три стуба водећих принципа УН о пословању и људским правима јесте приступ носилаца права делотворном правном леку. То подразумева да радници, локалне заједнице, цивилно друштво и други не сматрају да постоје препреке да њихове тврдње о негативном утицају пословних активности размотре судски или вансудски механизми.

"Агенција за спречавање корупције покренула је само три кривична поступка 2024. године, а чини се да Заштитник грађана није спреман да помогне носиоцима права који се жале на злоупотребе предузећа у приватном и јавном власништву. Недостатак поверења у независност судова је примећена током наше посете", рекао је Мекоркдејл.

Јакулевичиене и Мекоркодејл додали су да су посебно забрињавајући стратешки пројекти економског развоја, који се чини да претпостављају да су економски развој и људска права у конфликту, што како тврде, није тачно.

"Током наше посете било је јасно да постоји консензус цивилног друштва и привреде да су транспарентност, стварне консултације и независно правосуђе које обезбеђује правне лекове корисни за све", рекао је Мекоркдејл.

(Бета)