Иванка Поповић: Саслушање ректора и професора по пријави пореске инспекције је још један вид притиска на универзитет и показна вежба. Желе да продубе разлике између студената и професора - али неће успети

Саслушање ректора и професора по пријави пореске инспекције је још један вид притиска на универзитет и показна вежба, каже Иванка Поповић, некадашња ректорка Београдског универзитета. "Почетак академске школске године зависи од тога како ће се држава поставити - да ли ће се нормализовати финансирање академских институција или ће се то користити као штап и шаргарепа", нагласила је.

У Прекршајном суду у Београду данас је саслушана ректорка Универзитета уметности Мирјана Николић поводом прекршаја који је приликом надзора у марту утврдила Просветна инспекција због неодржавања наставе. "Жао ми је што се судови баве овако ефемерним и небитним стварима уместо процесуирања оних који су одговорни за трагедије, недостатке система. Фокус треба да буде на правим стварима, а не да затрпавамо судове оним поступцима који би у старту требало да буду одбачени", изјавила је она након саслушања.

"Ово је још један вид притиска. Подржавам све што је рекла ректорка Николић. То је опет једна показна вежба да се каже - ево, наставите само како сте радили па ћете трпети последице. Жеља је да се продубе разлике између професора и студената, да се разбије то јединство. Али, ја мислим да неће успети у томе. А да је ово исфабрикована прича, јесте", оценила је Иванка Поповић.

Она каже да су "сви факултети и универзитети учини све да до наставе дође".

"Тако да није нико против тога да се држи настава, али мислим да има некада околности који су изнад тих појединачних потреба, када морамо да нешто учинимо за друштво. И уместо да поштујемо свест коју су исказали људи који су дали последњих 10 месеци за друштвено добро, заправо власт наставља да то кажњава, са жељом да све сузбије до почетке академске године 1. новембра", сматра Поповић.

Међутим, како каже, ствари су "отишле предалеко".

"Процес се не може зауставити. Не знам да ли ће бити нових блокада факултета, мислим да ће се приступити другим начинима деловања, али остаје иста ствар - власт није одговорила на студентске захтеве. Други аспект који везујем за ово је продубљивање једне репресије која није усмерена само ка академској заједници, него ни другом деловима друштва не жели да се дозволи изношење проблема који постоје у друштву", нагласила је.

Према речима Поповић, универзитет се и даље кажњава.

"То јесте казна за универзитете, за појединачне чланове академске заједнице. Али власт никада ни у једној земљи не може да контролише академску заједницу на начин на који она жели. Јесте, државни универзитети добијају највећи део средстава од државе и послују у оквиру закона, али слобода мисли и изражавања, сучељавање мишљења, то је нешто што мора да живи на универзитетима, ма како се то некој власти свидело или не", изјавила је Поповић.

Бивша ректорка БУ каже и да власт "жели једноумље".

"И то по свом рецепту. Свако ко се не уклапа у то, па чак и њихови који нису довољно лојални, бивају кажњени... Ово продубљује кризу, клизи у дубљу, кроз злоупотребу инспекција, могуће и ДРИ-ја, кроз злоупотребу судства, а биће и све већа злоупотреба министарстава моћи, један режим чини све како би опстао не бринећи о томе шта ће бити са становништвом", додала је Поповић.

Гошћа Н1 каже да су "пређене црвене линије".

Власт се игра "штапа и шаргарепе"

"Све што је везано за насиље је, наравно, неприхватљиво.... Али, мања је злоупотреба аутономије универзитета ако је декан позвао полицајце да уђу у зграду универзитета, што му статус дозвољава у екстремним ситуацијама, него оно што је урадио Савет Медицинског факултета (када је одлучивао о оставци деканке), где смо видели флагрантно кршење аутономије универзитета", казала је Поповић.

Подсетимо, деканка Медицинског факултета Универзитета у Београду проф. др Татјана Симић смењена је са функције недавно на седници Савета тог факултета, без сагласности Научно-наставног већа. Поред деканке, смењени су и сви продекани за наставу. За в.д. декана факултета именована је професорка Наташа Милић, која је у децембру прошле године, одмах након почетка блокаде, поднела оставку на место продекана.

"То говори да је држава спремна да користи појединце који имају неке интересе и нађе их довољно да спроведе своје намере. То је за мене највећа срамота академске заједнице, јер бити професор није везано само за ваше звање и стручност, има везе и са етичким и моралним начелима, како преносите одређене вредности вашим студентима и сарадницима", оценила је.

Поповић наводи и да смо видели примере "ванредних људских врлина".

"Али видимо и другу страну огледала, да неки људи сами себе дисквалификују и мислим да не треба заборавити ко се како држао у овом времену, када све ово прође", рекла је.

На питање о томе како ће почети нова школска година, она каже:

"Почетак академске школске године зависи од тога како ће се држава поставити. Да ли ће се нормализовати финансирање академских институција или ће се то користити као штап и шаргарепа. Она уредба везана за плате није укинута. Ако су несташни људи, то може поново да се активира. Материјални трошкови за универзитет су јако каснили и видећемо како ће се то дешавати. Не можемо укинути ни могућност доношења новог Закона о високом образовању. И сад је то једно ишчекивање које чини академску зејдницу не много опуштеном".

Према њеним речима, постоје очекивања и жеља да се настава нормализује.

"Али, поучени претходним искуством, мислим да постоји огромно неповерење да ли ће држава заиста бринути о својим факултетима. Видимо да се у школама то не дешава", додала је.

(Н1)