Insajder: Za sudiju Ustavnog suda “Kosova” izabran Radomir Laban, član “carinske mafije” sa poternice Interpola, kog Srbija traži za izdržavanje zatvorske kazne zbog primanja mita

Svakodnevna komunikacija Beograda i Prištine uzrok je brojnih problema u realnom životu, ali je izbor sudije Ustavnog suda Kosova pokazao sav besmisao odsustva razmene informacija. Naime, kosovski poslanici u petak su za sudiju Ustavnog suda izglasali Radomira Labana, za kojeg je, kako piše Insajder, u Osnovnom sudu u Kraljevu potvrđeno da se nalazi na Interplovoj poternici jer ga Srbija traži za izdržavanje kazne zatvora.

Novoizabrani sudija Ustavnog suda Kosova iz reda srpske zajednice Radomir Laban je, prema odgovoru koji je dostavljen novinarima Insajdera iz Osnovnog suda u Kraljevu, koji je nadležan za sprovođenje presude, proglašen krivim zbog primanja mita i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, s tim što mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru u trajanju od dve godine i četiri meseca.

„Iz razloga neodazivanja osuđenog Radomira Labana na poziv na izdržavanje zatvorske kazne u KPZ Niš, a po obaveštenju Policijske uprave Kraljevo da se isti nalazi na području AP Kosova i Metohije, izdata je naredba Osnovnog suda u Kraljevu od 06. 02. 2013. godine za raspisivanje centralne poternice. Nakon prikupljanja neophodne dokumentacije ovaj sud je kod Ministarstva pravde i državne uprave inicirao postupak za raspisivanje međunarodne poternice, pa je aktom od 03. 02. 2014. navedeno Ministarstvo obavestilo sud da je INTERPOL -u Beograd dalo saglasnost za raspisivanje međunarodne poternice za Radomirom Labanom“, navodi se u odgovoru Osnovnog suda u Kraljevu.

U sudu navode i da su se 13. 11. 2017. obratili i Euleksu u Prištini sa zahtevom da Radomira Labana sprovede do administrativne linije i preda policiji. Pored toga, sud je preko Ministarstva pravde uputio i zamolnicu Kancelariji specijalnog predstavnika EU u Prištini sa molbom da preduzmu mere iz svoje nadležnosti i Labana „liše slobode“ radi izdržavanja zatvorske kazne.

Laban je jedan od ukupno 21 osuđenog u okviru postupka protiv takozvane carinske mafije koji se vodio pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu. Hapšenja u vezi s ovom optužnicom počela su 2006, a Specijalni sud za organizovani kriminal doneo je presudu 2011. kojom je grupa osuđena po optužnici da su stekli višemilionsku protivpravnu imovinsku korist švercom robe, uključujući cigarete, alkohol, belu tehniku, firmiranu tekstilnu robu.

Radomiru Labanu suđeno je kao službeniku Obaveštajnog odeljenja Uprave carina, a pored kazne zatvora izrečena mu je i zabrana obavljanja „delatnosti i dužnosti u svim organima i na svim poslovima u Upravi carina Srbije“ u trajanju od deset godina.

Iako je ova zabrana i dalje aktuelna, kao i zahtev da se javi na izdržavanje kazne zatvora, on je u Prištini izabran za sudiju najviše sudske instance.

Poslanica Samoopredeljenja Aljbuljena Hadžiju, koja je bila deo Komisije koja je predložila Labana za sudiju Ustavnog suda Kosova, izjavila je za KTV da je prekasno obaveštena o Labanovoj prošlosti, a da „njeni pokušaji i pozivi da se ovo ime ne izglasa nisu uspeli“.

Pisali tranzit, a puštali u prodaju

U izveštajima policije u vreme hapšenja pripadnika takozvane carinske mafije navodi se da je grupa u kojoj je bio i Laban robu sa lažnom dokumentacijom prikazivala kao da je u tranzitu preko Srbije, a zapravo su je istovarivali u ilegalnim magacinima i krijumčarili raznim pravnim i fizičkim licima bez plaćanja carinskih dažbina.

"Krijumčarenje robe vršilo se sa područja Turske, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Makedonije i to na teritoriju Srbije i AP Kosovo i Metohija", rekao je tadašnji direktor policije Milorad Veljović.

Ona je navela i da su se koalicione stranke dogovorile da izglasaju Radomira Labana.

Veton Eljšani iz Kancelarije za međunarodnu saradnju u Kosovskoj policiji rekao je za KTV u telefonskom razgovoru da ne može da potvrdi da li je Radomir Laban traženo lice u Interpolu, jer kako je rekao, nije na Kosovskoj policiji da se izjašnjava o tome da li neka druga zemlja traži određenu osobu.

Umesto zatvora u Srbiji, stan u Gračanici

Mediji su još 2013. pisali o tome da je Radomir Laban, koji se nalazi u bekstvu na Kosovu, dobio stan od kosovskog Ministarstva za povratak i zajednice. Komisija mu je dodelila stan u Gračanici uprkos tome što je osuđivan u Srbiji i to na osnovu potvrde da nije osuđivan pred kosovskim sudovima.

Kosovski ministar za povratak i zajednice tada je bio Dalibor Jevtić koji je na pitanja o tome kako je Labanu dodeljen stan, upućivao na Komisiju.

„Tamo nije moj potpis, već članova komisije. Lista se nalazi na sajtu sa pečatom Ministarstva i opštine Gračanice. Tražio sam da se za preostala 32 stana, koja su oštećena i trenutno nisu useljiva, preispitaju slučajevi porodica za koje se zna da žive u teškoj situaciji. Ja ne mogu da menjam mišljenje komisije već da tražim da se dodatno ispita, što sam i tražio“, rekao je tada Jevtić.

Inače, u medijskim izveštajima iz 2013. navodi se da je Laban radnik Ustavnog suda Kosova, pravnik i član Asocijacije srpskih pravnika sa sedištem u Gračanici koje finansiraju strane ambasade.

Primer zloupotrebe šuma u komunikaciji

Jedan od mehanizama zloupotrebe odustva komunikacije nadležnih institucija u Beogradu i Prištini jeste i preregistracija firmi u zvaničnom registru Srbije na adrese na teritoriji Kosova.

Prema ranijem istraživanju Insajdera, brojni vlasnici firmi zloupotrebljavaju situaciju kako bi izbegli plaćanje obaveza, čime nanose štetu i državi i drugim firmama.

Pojedinci svoje firme jednostavno preregistruju iz centralne Srbije na Kosovo i ostanu dužni dobavljačima, koji svoja potraživanja više ne mogu da naplate.

Kako smo otkrili, na samo tri adrese u Prištini, iz centralne Srbije je tokom poslednjih nekoliko godina tako preregistrovano čak 80 firmi.

Mehanizam prevare funkcioniše na sledeći način - firme registrovane na teritoriji centralne Srbije kupuju robu na odloženo plaćanje, a isplatu garantuju uredno overenim i potpisanim menicama. Pre isteka ugovorenog roka za plaćanje, u Agenciji za privredne registre vrše promenu adrese i svoja sedišta prebacuju u Prištinu.

Na pitanja novinara Insajdera u vezi sa informacijama koje smo otkrili, u Ministarstvu pravde su naveli da izvršenje sudskih odluka o eventualnoj zapleni imovine ili nadoknadi štete kada su u pitanju firme registrovane na Kosovu, zavisi od “objektivnih okolnosti” na terenu. Gotovo identičan odgovor dobili smo od Poreske uprave i Ministarstva finansija.

Ovo su samo neke od realnih posledica odusustva komunikacije nadležnih institucija, koje pojedinci zloupotrebljavaju.

(Insajder)