Инсајдер: За судију Уставног суда “Косова” изабран Радомир Лабан, члан “царинске мафије” са потернице Интерпола, ког Србија тражи за издржавање затворске казне због примања мита

Свакодневна комуникација Београда и Приштине узрок је бројних проблема у реалном животу, али је избор судије Уставног суда Косова показао сав бесмисао одсуства размене информација. Наиме, косовски посланици у петак су за судију Уставног суда изгласали Радомира Лабана, за којег је, како пише Инсајдер, у Основном суду у Краљеву потврђено да се налази на Интерпловој потерници јер га Србија тражи за издржавање казне затвора.

Новоизабрани судија Уставног суда Косова из реда српске заједнице Радомир Лабан је, према одговору који је достављен новинарима Инсајдера из Основног суда у Краљеву, који је надлежан за спровођење пресуде, проглашен кривим због примања мита и осуђен на казну затвора у трајању од шест година, с тим што му је урачунато време проведено у притвору у трајању од две године и четири месеца.

„Из разлога неодазивања осуђеног Радомира Лабана на позив на издржавање затворске казне у КПЗ Ниш, а по обавештењу Полицијске управе Краљево да се исти налази на подручју АП Косова и Метохије, издата је наредба Основног суда у Краљеву од 06. 02. 2013. године за расписивање централне потернице. Након прикупљања неопходне документације овај суд је код Министарства правде и државне управе иницирао поступак за расписивање међународне потернице, па је актом од 03. 02. 2014. наведено Министарство обавестило суд да је ИНТЕРПОЛ -у Београд дало сагласност за расписивање међународне потернице за Радомиром Лабаном“, наводи се у одговору Основног суда у Краљеву.

У суду наводе и да су се 13. 11. 2017. обратили и Еулексу у Приштини са захтевом да Радомира Лабана спроведе до административне линије и преда полицији. Поред тога, суд је преко Министарства правде упутио и замолницу Канцеларији специјалног представника ЕУ у Приштини са молбом да предузму мере из своје надлежности и Лабана „лише слободе“ ради издржавања затворске казне.

Лабан је један од укупно 21 осуђеног у оквиру поступка против такозване царинске мафије који се водио пред Специјалним судом за организовани криминал у Београду. Хапшења у вези с овом оптужницом почела су 2006, а Специјални суд за организовани криминал донео је пресуду 2011. којом је група осуђена по оптужници да су стекли вишемилионску противправну имовинску корист шверцом робе, укључујући цигарете, алкохол, белу технику, фирмирану текстилну робу.

Радомиру Лабану суђено је као службенику Обавештајног одељења Управе царина, а поред казне затвора изречена му је и забрана обављања „делатности и дужности у свим органима и на свим пословима у Управи царина Србије“ у трајању од десет година.

Иако је ова забрана и даље актуелна, као и захтев да се јави на издржавање казне затвора, он је у Приштини изабран за судију највише судске инстанце.

Посланица Самоопредељења Аљбуљена Хаџију, која је била део Комисије која је предложила Лабана за судију Уставног суда Косова, изјавила је за КТВ да је прекасно обавештена о Лабановој прошлости, а да „њени покушаји и позиви да се ово име не изгласа нису успели“.

Писали транзит, а пуштали у продају

У извештајима полиције у време хапшења припадника такозване царинске мафије наводи се да је група у којој је био и Лабан робу са лажном документацијом приказивала као да је у транзиту преко Србије, а заправо су је истоваривали у илегалним магацинима и кријумчарили разним правним и физичким лицима без плаћања царинских дажбина.

"Кријумчарење робе вршило се са подручја Турске, Бугарске, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније и то на територију Србије и АП Косово и Метохија", рекао је тадашњи директор полиције Милорад Вељовић.

Она је навела и да су се коалиционе странке договориле да изгласају Радомира Лабана.

Ветон Ељшани из Канцеларије за међународну сарадњу у Косовској полицији рекао је за КТВ у телефонском разговору да не може да потврди да ли је Радомир Лабан тражено лице у Интерполу, јер како је рекао, није на Косовској полицији да се изјашњава о томе да ли нека друга земља тражи одређену особу.

Уместо затвора у Србији, стан у Грачаници

Медији су још 2013. писали о томе да је Радомир Лабан, који се налази у бекству на Косову, добио стан од косовског Министарства за повратак и заједнице. Комисија му је доделила стан у Грачаници упркос томе што је осуђиван у Србији и то на основу потврде да није осуђиван пред косовским судовима.

Косовски министар за повратак и заједнице тада је био Далибор Јевтић који је на питања о томе како је Лабану додељен стан, упућивао на Комисију.

„Тамо није мој потпис, већ чланова комисије. Листа се налази на сајту са печатом Министарства и општине Грачанице. Тражио сам да се за преостала 32 стана, која су оштећена и тренутно нису усељива, преиспитају случајеви породица за које се зна да живе у тешкој ситуацији. Ја не могу да мењам мишљење комисије већ да тражим да се додатно испита, што сам и тражио“, рекао је тада Јевтић.

Иначе, у медијским извештајима из 2013. наводи се да је Лабан радник Уставног суда Косова, правник и члан Асоцијације српских правника са седиштем у Грачаници које финансирају стране амбасаде.

Пример злоупотребе шума у комуникацији

Један од механизама злоупотребе одуства комуникације надлежних институција у Београду и Приштини јесте и пререгистрација фирми у званичном регистру Србије на адресе на територији Косова.

Према ранијем истраживању Инсајдера, бројни власници фирми злоупотребљавају ситуацију како би избегли плаћање обавеза, чиме наносе штету и држави и другим фирмама.

Појединци своје фирме једноставно пререгиструју из централне Србије на Косово и остану дужни добављачима, који своја потраживања више не могу да наплате.

Како смо открили, на само три адресе у Приштини, из централне Србије је током последњих неколико година тако пререгистровано чак 80 фирми.

Механизам преваре функционише на следећи начин - фирме регистроване на територији централне Србије купују робу на одложено плаћање, а исплату гарантују уредно овереним и потписаним меницама. Пре истека уговореног рока за плаћање, у Агенцији за привредне регистре врше промену адресе и своја седишта пребацују у Приштину.

На питања новинара Инсајдера у вези са информацијама које смо открили, у Министарству правде су навели да извршење судских одлука о евентуалној заплени имовине или надокнади штете када су у питању фирме регистроване на Косову, зависи од “објективних околности” на терену. Готово идентичан одговор добили смо од Пореске управе и Министарства финансија.

Ово су само неке од реалних последица одусуства комуникације надлежних институција, које појединци злоупотребљавају.

(Инсајдер)