Хроника | |||
In memoriam: Иван Ивањи (24. јануар 1929. - 9. мај 2024.) |
петак, 10. мај 2024. | |
Књижевник, преводилац и аутор „Времена“ Иван Ивањи преминуо је на Дан победе над фашизмом тамо где је пре 80 година из Новог Сада као Јеврејин био депортован да умре – у Вајмару, само десетак километара од свог некадашњег логора, у Хитлеровом омиљеном хотелу.
Књижевник, преводилац и аутор „Времена“ Иван Ивањи преминуо је 9. маја у 96. години живота. Написао је 26 романа, неке изворно на српском, неке на немачком, три збирке приповедака, три књиге поезије, писао је драме, књиге за децу, мемоаре, есеје… На немачки је, поред осталих, преводио Киша и Албахарија, са немачког Брехта, Борхерта, Граса, Бела, Енценсбергера, Јасперса. Преводио је мађарску поезију на српски. Радио је као наставник нацртне геометрије, као новинар, био је уметнички директор Савременог позоришта у Београду, заменик управника Народног позоришта, Титов преводилац за немачки језик. Гостовао је, како је сам говорио, у дипломатији као аташе за културу и штампу у југословенској амбасади у Бону од 1974. до 1978. године. До распада СФРЈ био је генерални секретар Савеза књижевника Југославије. Рођен је у Зрењанину у јеврејској лекарској породици. Родитеље су му убили убрзо након немачке окупације 1941. године. Он је преживео нацистичке концентрационе логоре Аушвиц и Бухенвалд. Касније је писао о „свом лепом животу у паклу“. Живот је завршио тамо где је пре 80 година из Новог Сада као Јеврејин био депортован да умре – у Вајмару, само десетак километара од свог некадашњег логора, у Хитлеровом омиљеном хотелу и то на Дан победе над фашизмом. Говорио је да је сваки дан после логора био добио на поклон, да се осећао победником самим тим што је остао жив. Неуморан до последњег часа, имао је у вајмарском позоришту књижевно вече посвећено баухаусу под национал-социјализмом и читао је из свог романа „Слова од кованог гвожђа“. Пресекао је врпцу на отварању Музеја принудног рада у нацистичкој Немачкој. Као један од последњих живих сведока „времена зла“, сматрао је својом дужношћу да непрестано упозорава на опасности које доноси заборав, на повратак национализма, расизма и модерних диктатора, на смрт избегличке деце која беже од ратова и немаштине у свету који се поново налази на прекретници. Говорио је да никако не смемо да се помиримо са условима у којима живимо. Време и место комеморације биће накнадно објављени. (Време) |