Иља Мусулин: САД успеле да притисцима издејствују од власти у Панами да кинеској компанији "ЦК Хачинсон" одузму концесију над две луке које се налазе на улазу у Панамски канал.

 САД успеле да притисцима издејствују од власти у Панами да кинеској компанији "ЦК Хачинсон" одузму концесију над две луке које се налазе на улазу у Панамски канал.

У јануару Врховни суд Панаме је донео необичну одлуку по којој су закони на којима се заснивају концесије које хонконшка компанија "ЦК Хачинсон" држи над лукама Кристобал и Балбоа на улазу у Панамски канал неуставни. Те концесије су стога поништене.

То је извршним властима у Панами омогућило да крајем фебруара те луке одузму кинеској компанији и заплене сву имовину у њима.

Правни колут преко главе

Пресуда Врховног суда у Панама ситију с правом се може назвати необичном јер је кинеска компанија држала концесије на поменуте две луке још од 1997. године, а исте су биле продужене 2021, па звучи невероватно да судске власти у средњеамеричкој држави све то време нису приметиле проблематичне елементе у законским актима на којима су се базирале.

Врховни суд Панаме поменуту одлуку је донео након притисака из Вашингтона, укључујући ту и посету министра иностраних послова САД Марка Рубија Панама ситију. До ње је, пак, дошло након што је председник Доналд Трамп отворено припретио централноамеричкој држави војном интервенцијом уколико она не протера кинески капитал из Панамског канала

Врховни суд Панаме поменуту одлуку је донео након притисака из Вашингтона, укључујући ту и посету министра иностраних послова САД Марка Рубија Панама ситију. До ње је, пак, дошло након што је председник Доналд Трамп отворено припретио централноамеричкој држави војном интервенцијом уколико она не протера кинески капитал из Панамског канала, који је од изузетне стратешке важности за Вашингтон пошто представља поморску везу која спаја источну и западну обалу САД.

Зато у Кини сматрају да је пресуда највише судске инстанце у Панами политичка и изазвана војним и економским притиском Вашингтона.

Хонконшки медији сада пишу да је "ЦК Хачинсон" преко своје подружнице "Панама портс компани" затражио међународну арбитражу и да захтева исплату две милијарде америчких долара као одштету за одузимање лука.

Односно, по извештавању најважнијег хонгоншког листа "Саут Чајна морнинг пост", компанија нема намеру да без борбе прихвати одлуку панамске владе и неће се задовољити симболичном надокнадом.

Жртвено јагње

Овде ваља приметити да је крупна хонконшка компанија, која има право управљања у десетинама лука широм света, ни крива ни дужна постала жртва погоршања односа између Вашингтона и Пекинга и политике Трампове администрације, која сматра да има право да ведри и облачи целом Западном хемисфером, те да су Централна и Јужна Америка њено "двориште".

Јер, када је Трампова нова влада почела да прети силом, руководство "ЦК Хачинсона" је одлучило да свој удео у панамским лукама, скупа са интересом у још 43 луке у 23 земље света, прода америчком концерну на челу са једном од најмоћнијих компанија света, гигантским трговцем некретнинама "Блекроком".

Но, кинеска влада, свесна да би препуштање удела које "ЦК Хачинсон" има у лукама широм света Американцима драстично погоршало логистичку ситуацију у бродском транспорту и озбиљно угрозило кинески увоз и извоз, практично је стопирала ту продају тако што је покренула истрагу у вези монополистичког положаја хонконшке компаније

Но, кинеска влада, свесна да би препуштање удела које "ЦК Хачинсон" има у лукама широм света Американцима драстично погоршало логистичку ситуацију у бродском транспорту и озбиљно угрозило кинески увоз и извоз, практично је стопирала ту продају тако што је покренула истрагу у вези монополистичког положаја хонконшке компаније. Кинески медији њу су у међувремену прогласили издајником земље, јер при планирању продаје није узела у обзир интерес државе и друштва, већ само сопствени профит.

Замрзавање плана "ЦК Хачинсона" о продаји лука Кристобал и Балбоа, које се налазе на Атлантском, односно, Пацифичком улазу у 82 километра дуги канал, под притиском из Пекинга онда је подстакло владу у Вашингтону да изврши даље "завртање руке" властима у Панами, што је довело до ревизорске истраге, која је, наводно, нашла бројне неправилности у пословању лука, и, коначно, "магичног" правног трика којим су оне одузете хонконшкој компанији.

У свету у којем више не важи међународно право и правила фер трговине велико је питање је да ли ће хонконшка фирма успети да издејствује надокнаду од две милијарде долара коју тражи.

Управљање лучком инфраструктуром у Кристобалу и Балбои привремено ће преузети фирма "АПМ Терминалс", која је подружница данске групе "АП Мелер-Маерск".

У непосредној близини канала налази се пет лука, а на поменуте две отпада 40 одсто терета који се у њима утовари и истовари.

Иначе, кроз Панамски канал, који је довршен 1914. и зарад чије изградње су САД под председником Теодором Рузвелтом практично отцепиле Панаму од Колумбије, пролази око пет одсто светске поморске трговине и око 40 одсто америчког теретног бродског саобраћаја.

(РТС)