понедељак, 09. фебруар 2026.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Хашко тужилаштво затражило казну од 45 година затвора за Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија, оптужене за ратне злочине на КиМ и у Албанији од марта 1998. до новембра 1999.
Хроника

Хашко тужилаштво затражило казну од 45 година затвора за Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија, оптужене за ратне злочине на КиМ и у Албанији од марта 1998. до новембра 1999.

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 09. фебруар 2026.

 Хашко тужилаштво затражило је данас казну од 45 година затвора за бивше вође ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, оптужене за ратне злочине на Косову и у Албанији, 1998-99.

На почетку завршних речи, главна тужитељка Кимберли Вест (Kimberly West) оценила је да су докази изведени током суђења показали да су злочини из оптужнице почињени и да "оптужени сносе кривичну одговорност".

"Докази оправдавају дуге затворске казне за све оптужене", казала је главна тужитељка.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи оптужени су за злочине над Србима, Ромима и Албанцима, проглашеним за "колаборационисте", у око 40 притвора ОВК на Косову, као и у Кукешу и Цахану на северу Албанији, од марта 1998. до новембра 1999.

Главна тужитељка прецизирала је да су оптужени одговорни за смрт најмање 100 жртава и за злостављање стотина особа.

Вестова је као доказану назначила и оптужбу да су четворица лидера ОВК били "протагонисти удруженог злочиначког подухвата", с циљем да преузму контролу над целим Косовом.

На њиховој мети нашли су се, по речима Вестове, сви које су доживљавали као "противнике" ОВК - Срби, Роми, Албанци које су прогласили за сараднике српских власти и чланови Демократског савеза Косова Ибрахима Ругове.

Тужитељка Вест је, позивајући се на доказе, оценила да су оптужени били "кључни чланови Главног штаба ОВК" и да су "команданти оперативних зона ОВК добијали наређења од њих, а није било обратно", како је тврдила одбрана.

Те тврдње одбране, Вест је назвала "циничним искривљавањем истине".

Тужитељка је као непоуздана означила сведочења седморице међународних званичника, укључујући генерала Веслија Кларка (Wеслеy Цларк) и амбасадора Кристофера Хила (Цхристопхер Хилл), у одбрану првооптуженог Тачија.

Та сведочења заснована су, по Вестовој, на "ограниченим сазнањима" сведока који су били "падобранци" у сложеној ситуацији на Косову и нису имали никаква сазнања о унутрашњој организацији ОВК и њеном деловању на терену.

Посебну захвалност, главна тужитељка је упутила жртвама и сведоцима који су дали исказ упркос "трајној клими застрашивања на Косову", односно "претњама, страху и стигми" којој су били изложени.

Пред расправним већем председавајућег Чарлса Смита (Цхарлес Смитх) из САД, тужиоци и браниоци излагаће завршне аргументе до 18. фебруара.

По правилима суда, пресуда четворици бивших лидера ОВК биће, потом, изречена у року од 90 дана.

Ако судијама буде потребно више времена за одлучивање, рок за изрицање пресуде може бити продужен за још 60 дана.

По оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су индивидуално кривично одговорни за злодела припадника ОВК почињена током немеђународног оружаног сукоба у оквиру "широких и систематских напада на особе осумњичене да су се противиле ОВК".

Оптужница у десет тачака терети Тачија, Весељија, Сељимија и Краснићија за: прогон на политичкој и етничкој основи, затварање, незаконито хапшење и притварање, друге нехумане поступке, окрутно поступање, присилни нестанак, мучење (две тачке) и убиства (две тачке).

Припадници ОВК починили су злочине над приближно 407 притвореника, од којих је најмање 102 убијено, од марта 1998. до септембра 1999, пише у оптужници.

У оптужници је идентификовано 75 жртава - 51 српска, 23 албанске и једна ромска.

Шест тачака оптужнице терети Тачија (56), Весељија (57), Сељимија (53) и Краснићија (74) за злочине против човечности, а четири тачке за ратне злочине.

Према оптужници, Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи били учесници у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ тог злочиначког подухвата било је преузимање контроле над целим Косовом насиљем над свима које је ОВК сматрала "противницима".

Као саучесници у злочиначком удружењу, у оптужници су наведени и официри ОВК: Азем Суља, Љах Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Љатиф Гаши и Сабит Геци.

Сви оптужени изјавили су да нису криви.

Они су у притвору у Хагу од хапшења на Косову, спроведеног 4. и 5. новембра 2020. године.

Суђење Тачију и саоптуженима почело је пред судом у Хагу 3. априла 2023. године, а тужиоци су свој доказни поступак окончали 15. априла прошле године.

У хашкој судници је сведочило 125 сведока оптужбе, а изјаве десетина других сведока, тужиоци су као доказе увели у писаном облику.

Доказни материјал тужилаштва чини и 3.000 докумената на албанском, српском и енглеском језику.

У одбрану Тачија, сведочило је седам сведока, бивших британских и америчких званичника који су се са њим сусретали и водили разговоре 1998-99.

Ти сведоци дали су готово истоветне исказе да Тачи није био војни командант, већ политички представник ОВК и да он није могао бити виновник злочина из оптужнице.

По сведоцима одбране, ОВК није ни била организована војска са централном командом и командним ланцом.

На питања тужилаца, Кларк, Хил и други сведоци Тачијеве одбране потврдили су, међутим, да у то време нису имали подробније информације о унутрашњој организацији и деловању ОВК на терену, нити о отимању и притварању цивила.

Доказе одбране у писаном облику приложили су још заступници четвртооптуженог Краснићија.

Сматрајући да тужиоци нису доказали њихову кривицу, другооптужени Весељи и трећеоптужени Сељими нису пред суд изводили сведоке одбране.

На суђењу Тачију и саоптуженима учествује и више од 150 жртава злочина из оптужнице.

Суд је, током процеса, саслушао извештаје двојице вештака за материјалну, физичку и менталну штету коју су жртве претрпеле.

Уколико Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи буду проглашени кривим, све жртве које учествују на суђењу имаће право на обештећење.

Специјализована већа Косова, како се суд званично зове, основала је 2015. Скупштина Косова под међународним притиском изазваним извештајем известиоца Савета Европе Дика Мартија о злочинима ОВК на Косову и у Албанији, објављеним 2011.

Суд је формално део правосудног система Косова, али ради у Хагу. У пресудама и другим документима, суд је утврдио да на Косову влада упорна клима застрашивања и узнемиравања сведока против оптужених припадника некадашње ОВК.

(Бета)

 
Пристигли коментари (0)
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће зграда Генералштаба бити срушена и на њеном месту саграђен хотел?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер