Гости „Утискa недеље“: Четврти захтев није најважнији, студенти имају још три захтева која нису испуњена

Председница Народне скупштине Ана Брнабић рекла је данас да је постигнут договор о изменама и допунама Закона о високом образовању, у циљу испуњења четвртог студентског захтева - јер ће школарине бити умањене за 50 одсто, а плате у високом образовању повећане за 16 одсто. Гости "Утиска недеље" сматрају да ово није најважнији студентски захтев, те да постоји још три захтева који нису испуњени, пише нова.рс.

Проф. др Александар Чучковић, декан Економског факултета у Суботици, каже да су нове одредбе Закона о високом образовању доста релаксирајуће, односно по академску заједницу повољне у смислу новчаних повећања, али да је значајна и промена структуре савета на факултетима и Универзитету, пише нова.рс.

„Осим ових цифара које су поменуте, значајна је промена структуре савета где је повећан број чланова савета на факултетима и Универзитету у односу на представнике оснивача. Тај број је био 15 одсто студенти, 30 одсто оснивач, а 55 одсто на страни факултета – сада је 60 одсто на страни факултета“, наводи Чучковић и додаје да је та цифра могла бити и мало великодушнија.

Професор Економског факултета истиче и да четврти студентски захтев није најважнији.

„Не мислим да је четврти захтев најважнији, он је у неком смислу разнородан у односу на остале захтеве који су везани за један конкретан повод и смисао. Овде је један додатан захтев успостављен који је доста грубо скициран“, напомиње Чучковић и додаје да је дугогодишњим лицтирањем материјалних трошкова од стране власти неповерење порасло, те да је ово сад један „гест из страха“.

Студенткиња Електротехничког факултета Универзитета у Београду напомиње да студенти имају још три захтева која нису испуњена.

„Уколико се четврти захтев испуни 4. марта, то не значи да су захтеви испуњени јер ми имамо још три захтева која нису испуњена. Први захтев – објава документације и даље је на разматрању експертске групе. Други – да се одбаце кривичне пријаве против свих студената који су лишени слободе на протесту у Новом Саду није испуњен, јер су они помиловани, што имплицира да су они криви. Такође, имамо и захтев где је више од тридесет људи нападало студенте на мирним блокадама. Имали смо прилику и да видимо једног од нападача на студенте ФДУ на митингу владајуће партије“, наводи студенткиња, говорећи о Александару Јокићу, који је виђен у пратњи председника Александра Вучића на митингу, а суд је одлучио да он није крив и да се не процесуира.

„Када се помиње дијалог, ту постоји парадокс. Да би дијалог могао да постоји две стране морају имати међусобно поверење. Ми смо поверење изгубили, наше блокаде трају три месеца. Наши захтеви три месеца нису испуњени“, истиче Продановић.

Четврти захтев је најлакши за испуњавање, сматра ванредни професор Електротехничког факултета у Београду др Дражен Драшковић.

„То је захтев који академска заједница Србије и КОНУС (Конференција универзитета Србије) траже већ дуги низ година, две или три године, и тада је направљена једна измена Закона када је повећан број чланова државне управе, односно представника Владе у саветима факултета. Захтеве који смо ми имали нису тада испуњени, прескочени су. Ово је сада искључиво добра воља која је под великим притиском студентских протеста и грађана који протестују против институција које су биле успаване и не раде свој посао. Ми просто немамо поверења у те инстутуције“, истиче Драшковић.

Он напомиње да треба сачекати да се види шта ће се дешавати на скупштинској седници на којој треба да се усвоје измене Закона о високом образовању, а да је пре тога потребно да то прође кроз скупштински одбор, амандмане, али и дискусију о томе.

„С једне стране поздрављам дијалог, али смо позвани од стране техничке владе, представници Ректорског колегијума су разговарали са министрима у оставци, министрима финансија и просвете. Ово је доказ да је нешто решиво лако, али ми ћемо увек бити уз студенте и њихове захтеве и очекујемо да се испуне и њихови остали захтеви“, објашњава Драшковић.

Професор Драшковић истиче да је први студентски захтев значајан управо због корупције и подсећа да петнаест људи у Новом Саду нису погинули због струке већ због корупције, те да то није несрећни случај, већ једна катастрофа и убиство, те да то не смемо да заборавимо.

„Не бих то назвао оштром борбом против корупције, сви знамо шта се дешавало у ЕПС-у. Од једног јаког предузећа државног имали смо нискокалорични угаљ који се са блатом мешао и настао је колапс државног система пре пар година и ми тек пар година касније сазнајемо да је ту било корупције. Власт је толерисала свом чланству и људима који су постављани на те функције да то раде. Делује ми да је ово игра штапа и шаргарпе, односно мењање теме и скретање пажње са студентских захтева“, каже Драшковић.

Професор Чучковић каже да га плаши какав ће бити однос између наставника и сарадника на факултету и наставника у средњим и основним школама, јер они су изменом Закона добили неко повећање и они су сада „намирени“.

„Друга ствар која ме брине јесте од куда се појавио тај новац волшебно. И за смањење школарина и за повећање плата, то није мали новац. Годинама се ту нешто тражи и преговара и одједном се тај новац преко ноћи налази. Претпостављам да се то негде у буџету мора балансирати или се негде мора одузети или додатно задужити“, истиче Чучковић.

На питање да ли би неки наставници и професори 5. марта након повећања плата од 16 одсто могли да забораве на остале студентске захтеве, Чучковић каже да то није битно.

„Претпостављам да ће се јавити такво осећање код неких, али то нема никакве везе. Нису професори почели са студентском побуном, него су студенти обуставили рад факултета“, истиче Чучковић.

(Нова.рс)