"Gardijan": Mađarima je dosta Viktora Orbana, ali vetar u leđa od Trampa mogao bi da ga spasi

 Nakon 16 godina neprekidne vlasti, Viktor Orban suočava se sa svojim najvećim izbornim izazovom.

Godinama je mađarski premijer slabe rezultate politike predstavljao kao uspeh. Uspon rivala, Petera Mađara, i opozicione stranke Tisa razotkrio je granice te strategije, piše u analizi za Gardijan Andras Biro-Nagi, viši istraživač u ELTE Centru za društvene nauke u Budimpešti, direktor organizacije Policy Solutions i autor knjige „The Path of Hungary’s EU Membership“.

Ekonomija stagnira, uprkos ponovljenim obećanjima o dugo očekivanom uzletu.

Tokom proteklih petnaestak godina, Mađarska je sa pozicije jednog od najuspešnijih izvođača u centralnoj i istočnoj Evropi skliznula među najslabije.

Javne usluge, od zdravstva do saobraćaja, široko se doživljavaju kao zapuštene, a istraživanja organizacije Policy Solutions pokazuju da su birači to primetili.

Mađarska nije jedina koja se suočava sa krizom troškova života, ali poređenja malo znače biračima kojima je obećavano da će Orbanov model doneti izuzetne rezultate.

Tisa je ujedinila prethodno rascepkanu opoziciju i pretvorila parlamentarne izbore 12. aprila u pravu trku. U ovoj fazi, gotovo polovina Mađara kaže da želi promenu vlasti.

Ipak, želja nije isto što i uverenje. Mnogi birači i dalje sumnjaju da je promena zaista dostižna.

Ta napetost između nezadovoljstva postojećim stanjem i nervoze zbog izvodljivosti političke promene stvorila je nepredvidiv izborni pejzaž.

Frustracija Orbanom možda neće biti dovoljna da nadvlada strah od nepoznatog.

Orban takođe ima nešto što njegov rival ne može da parira: vetar u leđa iz Vašingtona. Iako kod kuće možda nema mnogo razloga za slavlje, Orban je dobio novi zamah u nestabilnom drugom mandatu Donald Trump.

Narativ Orbanove kampanje sada se oslanja na hvalisanje da je istovremeno u dobrim odnosima sa liderima Sjedinjenih Država, Rusije i Kine.

U svetu snažnih lidera, Mađarskoj je potreban vođa koji može da sedi za njihovim stolom.

Može se očekivati da će se Trampovo ime sve češće pojavljivati u kampanji dok Orbán nastoji da učvrsti tvrdnju da on – i samo on – ima direktan pristup najmoćnijim svetskim liderima.

Njegov nedavni prijem u Beloj kući bio je dokaz međunarodne relevantnosti, a ovog vikenda poseta Marko Rubio Budimpešti dodatno će ojačati taj narativ.

Ono što je upečatljivo u ovoj kampanji jeste da Fidesz, Orbánova stranka, više ne traži od birača da je nagrade za dobru upravu. Umesto toga, upozorava građane da, ma koliko bili nezadovoljni, Mađarska može proći mnogo gore.

Cilj nije mobilisati nadu, već je potisnuti – da birači glasačku kutiju ne vide kao priliku za promenu, već kao rizik.

„Siguran izbor“, kako glasi slogan stranke Fides, osmišljen je kao odgovor na sve izraženije osećanje nesigurnosti u neizvesnom i opasnom svetu.

Uz rat u Evropi, migracije, kulturne ratove i geopolitičke potrese, poruka glasi: ovo je doba opasnosti, a promena na vrhu je kocka koju zemlja ne može sebi da priušti.

Sve što Viktor Orban predstavlja kao opasno – evropsku vojnu podršku Ukrajini, migrante, proširenje LGBTQ+ prava – svrstava se pod „briselski put“.

Nasuprot tome, mir, zemlja bez migranata i odbacivanje „rodne ideologije“ predstavljaju se kao jedinstveni „mađarski put“.

Biračima se poručuje da je izbor civilizacijski – poruka koja odjekuje upozorenjima administracije Donald Tramp o evropskoj liberalnoj demokratiji.

Trampov skepticizam prema Ukrajina i njegova spremnost da za rat sa Rusijom okrivi Kijev takođe su u velikoj meri usklađeni s Orbanovim stavom.

To je ohrabrilo Orbana, omogućivši mu da bude još blaži prema Rusiji i oštriji prema Ukrajini, dok takvu poziciju predstavlja kao potvrđenu globalnim pomeranjima moći.

Dve strategije sada stoje u oštroj suprotnosti. Viktor Orbán svoju političku relevantnost crpi iz međunarodnog okruženja: iz globalne nestabilnosti, rata i tvrdnje da jedino on može da upravlja tim opasnim svetom.

Nasuprot tome, Pater Mađar svoju poruku zasniva na domaćoj stvarnosti: rastu troškova života, urušavanju javnih usluga i osećaju da država pruža mnogo manje nego što bi trebalo.

Orbanov pogled na svet podupire taj kontrast. Za njega međunarodni ugovori i multilateralne organizacije imaju sve manju težinu u novom globalnom poretku definisanom moći i bilateralnim dogovorima. Ono što je sada važno, tvrdi on, jesu lični odnosi i snaga.

Iako Tisa vodi u nezavisnim i opoziciono nastrojenim anketama (dok zaostaje u istraživanjima bliskim Fidesu), Orban i dalje ima verodostojan put do pobede.

To je delimično posledica strukturnih prednosti ugrađenih u mađarski izborni sistem, koji je Fides osmislio 2010. godine.

Pristrasnosti ucrtane u izborne jedinice – pri čemu su okruzi skloni Fideszu u proseku manji od onih koji favorizuju opoziciju – znače da vladajuća stranka može osvojiti parlamentarnu većinu čak i ako tesno izgubi u ukupnom broju glasova.

Da bi to nadoknadila, Tisa bi verovatno morala da ima najmanje pet procentnih poena prednosti na nacionalnom nivou – visok prag na neravnom terenu.

Najveća prilika za Tisu leži u uveravanju onih koji su razočarani vladom da može ponuditi kredibilnu alternativu i opipljiva poboljšanja u svakodnevnom životu.

Orban želi da birači veruju da je sama promena najveća opasnost. Mađar želi da veruju da je to stagnacija. Po prvi put u 16 godina, ishod je zaista otvoren. A sama ta neizvesnost predstavlja dubok raskid s političkom prošlošću Mađarske.

(Danas)