"Гардијан": Мађарима је доста Виктора Орбана, али ветар у леђа од Трампа могао би да га спаси

 Након 16 година непрекидне власти, Виктор Орбан суочава се са својим највећим изборним изазовом.

Годинама је мађарски премијер слабе резултате политике представљао као успех. Успон ривала, Петера Мађара, и опозиционе странке Тиса разоткрио је границе те стратегије, пише у анализи за Гардијан Андрас Биро-Наги, виши истраживач у ЕЛТЕ Центру за друштвене науке у Будимпешти, директор организације Полицy Солутионс и аутор књиге „The Path of Hungary’s EU Membership“.

Економија стагнира, упркос поновљеним обећањима о дуго очекиваном узлету.

Током протеклих петнаестак година, Мађарска је са позиције једног од најуспешнијих извођача у централној и источној Европи склизнула међу најслабије.

Јавне услуге, од здравства до саобраћаја, широко се доживљавају као запуштене, а истраживања организације Полицy Солутионс показују да су бирачи то приметили.

Мађарска није једина која се суочава са кризом трошкова живота, али поређења мало значе бирачима којима је обећавано да ће Орбанов модел донети изузетне резултате.

Тиса је ујединила претходно расцепкану опозицију и претворила парламентарне изборе 12. априла у праву трку. У овој фази, готово половина Мађара каже да жели промену власти.

Ипак, жеља није исто што и уверење. Многи бирачи и даље сумњају да је промена заиста достижна.

Та напетост између незадовољства постојећим стањем и нервозе због изводљивости политичке промене створила је непредвидив изборни пејзаж.

Фрустрација Орбаном можда неће бити довољна да надвлада страх од непознатог.

Орбан такође има нешто што његов ривал не може да парира: ветар у леђа из Вашингтона. Иако код куће можда нема много разлога за славље, Орбан је добио нови замах у нестабилном другом мандату Доналд Трумп.

Наратив Орбанове кампање сада се ослања на хвалисање да је истовремено у добрим односима са лидерима Сједињених Држава, Русије и Кине.

У свету снажних лидера, Мађарској је потребан вођа који може да седи за њиховим столом.

Може се очекивати да ће се Трампово име све чешће појављивати у кампањи док Орбáн настоји да учврсти тврдњу да он – и само он – има директан приступ најмоћнијим светским лидерима.

Његов недавни пријем у Белој кући био је доказ међународне релевантности, а овог викенда посета Марко Рубио Будимпешти додатно ће ојачати тај наратив.

Оно што је упечатљиво у овој кампањи јесте да Фидесз, Орбáнова странка, више не тражи од бирача да је награде за добру управу. Уместо тога, упозорава грађане да, ма колико били незадовољни, Мађарска може проћи много горе.

Циљ није мобилисати наду, већ је потиснути – да бирачи гласачку кутију не виде као прилику за промену, већ као ризик.

„Сигуран избор“, како гласи слоган странке Фидес, осмишљен је као одговор на све израженије осећање несигурности у неизвесном и опасном свету.

Уз рат у Европи, миграције, културне ратове и геополитичке потресе, порука гласи: ово је доба опасности, а промена на врху је коцка коју земља не може себи да приушти.

Све што Виктор Орбан представља као опасно – европску војну подршку Украјини, мигранте, проширење ЛГБТQ+ права – сврстава се под „бриселски пут“.

Насупрот томе, мир, земља без миграната и одбацивање „родне идеологије“ представљају се као јединствени „мађарски пут“.

Бирачима се поручује да је избор цивилизацијски – порука која одјекује упозорењима администрације Доналд Трамп о европској либералној демократији.

Трампов скептицизам према Украјина и његова спремност да за рат са Русијом окриви Кијев такође су у великој мери усклађени с Орбановим ставом.

То је охрабрило Орбана, омогућивши му да буде још блажи према Русији и оштрији према Украјини, док такву позицију представља као потврђену глобалним померањима моћи.

Две стратегије сада стоје у оштрој супротности. Виктор Орбáн своју политичку релевантност црпи из међународног окружења: из глобалне нестабилности, рата и тврдње да једино он може да управља тим опасним светом.

Насупрот томе, Патер Мађар своју поруку заснива на домаћој стварности: расту трошкова живота, урушавању јавних услуга и осећају да држава пружа много мање него што би требало.

Орбанов поглед на свет подупире тај контраст. За њега међународни уговори и мултилатералне организације имају све мању тежину у новом глобалном поретку дефинисаном моћи и билатералним договорима. Оно што је сада важно, тврди он, јесу лични односи и снага.

Иако Тиса води у независним и опозиционо настројеним анкетама (док заостаје у истраживањима блиским Фидесу), Орбан и даље има веродостојан пут до победе.

То је делимично последица структурних предности уграђених у мађарски изборни систем, који је Фидес осмислио 2010. године.

Пристрасности уцртане у изборне јединице – при чему су окрузи склони Фидесзу у просеку мањи од оних који фаворизују опозицију – значе да владајућа странка може освојити парламентарну већину чак и ако тесно изгуби у укупном броју гласова.

Да би то надокнадила, Тиса би вероватно морала да има најмање пет процентних поена предности на националном нивоу – висок праг на неравном терену.

Највећа прилика за Тису лежи у уверавању оних који су разочарани владом да може понудити кредибилну алтернативу и опипљива побољшања у свакодневном животу.

Орбан жели да бирачи верују да је сама промена највећа опасност. Мађар жели да верују да је то стагнација. По први пут у 16 година, исход је заиста отворен. А сама та неизвесност представља дубок раскид с политичком прошлошћу Мађарске.

(Данас)