"Frankfurter algemajne cajtung": Posle Edija Rame, i Vučić spreman da se odrekne prava veta radi ulaska Srbije u EU. Crna Gora odbacuje takav model

 Predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman je da se odrekne prava veta, ako bi to omogućilo ulazak u Evropsku uniju (EU), ali je takva mogućnost među političarima i stručnjacima sporna jer bi u praksi dovela do stvaranja dve klase članica Unije, piše danas Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

FAZ piše da je Vučić takvu spremnost izrazio u izjavi za taj dnevnik u ponedeljak. Vučić je za FAZ rekao da je „za Srbiju prihvatljivo članstvo bez prava veta“.

„Najvažniji aspekt za nas su zajedničko tržište i slobodan protok robe, ljudi i kapitala“, i to su „centralne vrednosti koje želimo da ostvarimo članstvom u EU“, rekao je Vučić.

Nemački dnevnik piše da je to još pre Vučića, u januaru, učinio i albanski premijer Edi Rama. „Uvedite nas u Evropu i spreman sam da potpišem sporazum u kojem se jasno utvrđuje da ne želimo da imamo pravo veta“, rekao je tada Rama.

FAZ piše da druge zemlje kandidati, na primer Crna Gora, u ovom trenutku odlučno odbacuju takav model, barem javno.

Dnevnik u komentaru pod naslovom „Najvažnije je ući u klub“, podseća da se u politici proširenja EU kao najveći problemi nameću upravo pravo veta i funkcionalnost buduće Unije, pošto je njena sposobnost delovanja već sada „svako malo ograničena zbog prava veta, često iz Budimpešte, malo iz Bratislave ili Nikozije ili drugih glavnih gradova“.

„Zamislimo EU u kojoj bi još i Kišinjev, Kijev, Tirana ili Podgorica, imali mogućnost blokade, o Beogradu, Sarajevu ili Tbilisiju da i ne govorimo. Nova Mađarska vreba na sve strane. Ako ne danas, onda sutra ili prekosutra. Kako EU može da izađe u susret geopolitičkoj nužnosti (proširenja), a da ipak ostane sposobna da deluje?“, piše FAZ.

Šef odbora za pitanja EU u nemačkom Bundestagu Anton Hofrajter izjavio je za FAZ da uprkos javnom protivljenju pojedinih kandidata ideji uskraćivanja prava veta, kao što je slučaj sa Crnom Gorom, iza kulisa stvari nisu tako jednoznačne“.

Hofrajter je rekao da je iz zemalja Zapadnog Balkana dobijao signale koji takvu inicijativu ocenjuju kao konstruktivnu i realističnu. „Ima nekoliko vlada koje to prema javnosti odbacuju sa gnušanjem i negodovanjem. U četiri oka to je drugačije“, rekao je poslanik nemačkih Zelenih.

Ujedno je pojasnio da ne veruje u ideje da članstvo bez prava eta bude oročeno, i da misli da takvo rešenje treba da traje sve do uspešne reforme EU, „za koju, ruku na srce, niko ne zna da li će se ikada i dogoditi“.

To krije opasnost da u EU bude večito zemalja bez prava veta, ali „alternativa je da te zemlje nikada ne postanu člance EU, ili da se nađu neka druga polurešenja koja bi značila da imaju još manji uticaj“.

Iako su u nemčkom ministarstvu spoljnih poslova na pitanje FAZ ukazali na član 4. osnivačkih ugovora EU koji predviđaju ravnopravnost svih članica, uključujući i pravo veta, Hofrajter je rekao da su pravnici potvrdili da rešenje bez prava veta ne bi zahtevalo izmenu osnivačkih ugovora zato što je proširenje samo po sebi izmena ugovora“ pa se „odricanje od prava veta može uneti u ugovor o pristupanju“.

Otvoren za takvo rešenje je i spoljnopolitički stručnjak i poslanik socijaldemokratske SPD Adis Ahmetović. On je za FAZ rekao da su potrebni pragmatizami kreativnost da bi šest zemalja Zapadnog Balkana bilo primljeno u EU i da bi „odricanje od prava veta mogao da bude kompromis“ koji bi to ubrzao.

Istovremeno, najnovije izjave Jensa Špana, šefa najveće nemačke poslaničke grupe koju čine demohrišćanske partije CDU i CSU, ukazuju da kod demohrišćana postoji rezerva prema proširenju kao takvom, bilo ono bez, ili sa pravom veta, piše FAZ.

Skeptična je, piše dnevnik, i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je za FAZ rekla da „ugovori EU ne predviđaju nikakvo članstvo drugog reda“.

Ipak, Hofrajter je ocenio i da javno protivljenje pojedinih kandidata uskraćivanju prava veta u slučaju realne perspektive ulaska u EU ne bi postojalo.

„Voleo bih da vidim državu kojoj bi bio ponuđen pristupni ugovor zreo za potpisivanje sa svim džinovskim prednostima članstva, uz jedno jedino ograničenje, i koja bi to odbila“, rekao je Hofrajter.

To rešenje, prema njegovim rečima, nije lepo, jer bi u tom slučaju zaista postojale članice prvog i drugog reda, „ali je situacija takva kakva jeste“.

„Jedan od najvažnijih uzroka velike rezervisanosti prema proširenju, posebno u Francuskoj i Holandiji, uvek je bio argument da nisu potrebni novi ‘igrači’ sa pravom veta.

„Ima i drugih argumenata, ali u osnovi se uvek radi o vetu“, rekao je Hofrajter, dodajući da sve dok to pravo veta postoji, ne postoji šansa proširenja EU.