"Франкфуртер алгемајне цајтунг": После Едија Раме, и Вучић спреман да се одрекне права вета ради уласка Србије у ЕУ. Црна Гора одбацује такав модел

 Председник Србије Александар Вучић спреман је да се одрекне права вета, ако би то омогућило улазак у Европску унију (ЕУ), али је таква могућност међу политичарима и стручњацима спорна јер би у пракси довела до стварања две класе чланица Уније, пише данас Франкфуртер алгемајне цајтунг (ФАЗ).

ФАЗ пише да је Вучић такву спремност изразио у изјави за тај дневник у понедељак. Вучић је за ФАЗ рекао да је „за Србију прихватљиво чланство без права вета“.

„Најважнији аспект за нас су заједничко тржиште и слободан проток робе, људи и капитала“, и то су „централне вредности које желимо да остваримо чланством у ЕУ“, рекао је Вучић.

Немачки дневник пише да је то још пре Вучића, у јануару, учинио и албански премијер Еди Рама. „Уведите нас у Европу и спреман сам да потпишем споразум у којем се јасно утврђује да не желимо да имамо право вета“, рекао је тада Рама.

ФАЗ пише да друге земље кандидати, на пример Црна Гора, у овом тренутку одлучно одбацују такав модел, барем јавно.

Дневник у коментару под насловом „Најважније је ући у клуб“, подсећа да се у политици проширења ЕУ као највећи проблеми намећу управо право вета и функционалност будуће Уније, пошто је њена способност деловања већ сада „свако мало ограничена због права вета, често из Будимпеште, мало из Братиславе или Никозије или других главних градова“.

„Замислимо ЕУ у којој би још и Кишињев, Кијев, Тирана или Подгорица, имали могућност блокаде, о Београду, Сарајеву или Тбилисију да и не говоримо. Нова Мађарска вреба на све стране. Ако не данас, онда сутра или прекосутра. Како ЕУ може да изађе у сусрет геополитичкој нужности (проширења), а да ипак остане способна да делује?“, пише ФАЗ.

Шеф одбора за питања ЕУ у немачком Бундестагу Антон Хофрајтер изјавио је за ФАЗ да упркос јавном противљењу појединих кандидата идеји ускраћивања права вета, као што је случај са Црном Гором, иза кулиса ствари нису тако једнозначне“.

Хофрајтер је рекао да је из земаља Западног Балкана добијао сигнале који такву иницијативу оцењују као конструктивну и реалистичну. „Има неколико влада које то према јавности одбацују са гнушањем и негодовањем. У четири ока то је другачије“, рекао је посланик немачких Зелених.

Уједно је појаснио да не верује у идеје да чланство без права ета буде орочено, и да мисли да такво решење треба да траје све до успешне реформе ЕУ, „за коју, руку на срце, нико не зна да ли ће се икада и догодити“.

То крије опасност да у ЕУ буде вечито земаља без права вета, али „алтернатива је да те земље никада не постану чланце ЕУ, или да се нађу нека друга полурешења која би значила да имају још мањи утицај“.

Иако су у немчком министарству спољних послова на питање ФАЗ указали на члан 4. оснивачких уговора ЕУ који предвиђају равноправност свих чланица, укључујући и право вета, Хофрајтер је рекао да су правници потврдили да решење без права вета не би захтевало измену оснивачких уговора зато што је проширење само по себи измена уговора“ па се „одрицање од права вета може унети у уговор о приступању“.

Отворен за такво решење је и спољнополитички стручњак и посланик социјалдемократске СПД Адис Ахметовић. Он је за ФАЗ рекао да су потребни прагматизами креативност да би шест земаља Западног Балкана било примљено у ЕУ и да би „одрицање од права вета могао да буде компромис“ који би то убрзао.

Истовремено, најновије изјаве Јенса Шпана, шефа највеће немачке посланичке групе коју чине демохришћанске партије ЦДУ и ЦСУ, указују да код демохришћана постоји резерва према проширењу као таквом, било оно без, или са правом вета, пише ФАЗ.

Скептична је, пише дневник, и европска комесарка за проширење Марта Кос, која је за ФАЗ рекла да „уговори ЕУ не предвиђају никакво чланство другог реда“.

Ипак, Хофрајтер је оценио и да јавно противљење појединих кандидата ускраћивању права вета у случају реалне перспективе уласка у ЕУ не би постојало.

„Волео бих да видим државу којој би био понуђен приступни уговор зрео за потписивање са свим џиновским предностима чланства, уз једно једино ограничење, и која би то одбила“, рекао је Хофрајтер.

То решење, према његовим речима, није лепо, јер би у том случају заиста постојале чланице првог и другог реда, „али је ситуација таква каква јесте“.

„Један од најважнијих узрока велике резервисаности према проширењу, посебно у Француској и Холандији, увек је био аргумент да нису потребни нови ‘играчи’ са правом вета.

„Има и других аргумената, али у основи се увек ради о вету“, рекао је Хофрајтер, додајући да све док то право вета постоји, не постоји шанса проширења ЕУ.