Француски „Монд“: Фондови блиски Виктору Орбану били су у највећој тајности укључени у операцију куповине Еуроњуз-а 2022. године

Фондови блиски мађарском премијеру Виктору Орбану били су укључени, у највећој тајности, у операцију куповине Еуроњуз-а 2022. године, пише француски “Монд”, позивајући се на поверљива документа у која су имали увид. Дејли њуз Хангари је објавио да је за то коришћен новац мађарских пореских обвезника и оценио - "тешко је замислити да би мађарски пословни играч близак влади икада улагао у међународни медијски центар без политичких разлога".

Еуроњуз је недавно прославио лансирање својих нових програма и редакције у Алберт холу, комплексу Арт Децо од 2.500 квадратних метара у срцу Брисела, пише “Монд”.

ЦЕО медијске компаније Жилом Дубуа је, како наводи лист, желео да људи забораве на дуги период немира који су потресали овај канал од када га је 2022. године купио Алпац Цапитал-а, мистериозни португалски инвестициони фонд, а и промена седишта групе из француског града Лиона у белгијску престоницу, која је затим уследила. Потез је пратио одлазак 175 запослених од укупно 370.

„Трећег априла ће бити симболична промена у вођењу редакције. То ће бити Брисел који ће одлучивати, а не више Лион“, објаснио је Француз на коктел вечери како би обележио прелазак на нови модел, смештен што ближе европским институцијама. „Понудићемо опсежно, оригинално и непристрасно извештавање о предстојећим европским изборима (у јуну),“ рекао је присутним званицама, укључујући и Шарла Мишела, председника Европског савета, и Маргаритиса Шинаса, потпредседника Европске комисије.

Да ли су знали ко заправо плаћа трошкове те прославе? Још од када је Еуроњуз купљен, синдикати његових запослених постављају питање ко је финансирао аквизицију телевизијског канала који је био у хроничном дефициту, пише “Монд”. До тада је био у власништву египатског тајкуна Нагуиба Савириса.

Бенедикт Бах Шерер (Бенедицте Бацхс-Сцхеррер), заменица генералног директора, изјавила је на састанку радног савета 2023. да, „у складу са прописима“, Алпац „не [мора] да помиње списак“ оних који су учествовали у прикупљању средстава за Еуропеан Футуре Медиа Инвестмент (ЕФМИ) – фонд који је португалска компанија специјално основала за финансирање преузимања у Лисабону и који је купио Еуроњуз.

Међутим, “Монд”е и њени партнери са мађарског истраживачког веб сајта Директ36 и португалског недељника Еxпрессо открили су да су фондови блиски мађарском премијеру Виктору Орбану били јако укључени у ову операцију, и то како се наводи – у највећој тајности. Интерни документи из мађарског фонда Сичини (Сзéцхенyи), до којих је дошао Директ36, показују да је ова институција инвестирала 45 милиона евра у ЕФМИ. Поред тога, најмање 12,5 милиона евра донирала је компанија за комуникације која припада блиском сараднику Орбана.

То представља најмање трећину средстава коришћених за финансирање „операције“ вредне укупно 170 милиона евра, наводи “Монд”. Према документима, Алпац је требало да допуни овај капитални улог из Мађарске издавањем 85 милиона евра вредних конвертибилних обвезница. Ово учешће, како кажу, мађарске владе, које је до сада у потпуности било тајно, поставља питања о стварним разлозима преузимања канала који је првобитно основан 1993. године како би конкурисао ЦНН-у, наводи “Монд”. Презентација у ПоwерПоинту из  Шечењи фондова (Сзéцхенyи Фундс), означена као „строго поверљива“, наводи француски лист.

“Монд” пише да је познато да је мађарски премијер трансформисао велики део медија у својој земљи у пропагандне канале, посебно наклоњене Русији. Док су блиски сарадници Орбана раније финансирали медијске куће у другим европским земљама, до сада ниједна од њих није имала досег као Еуроњуз-а, који тврди да емитује програм у „преко 400 милиона домова у 160 земаља“, наводи “Монд”.

Када га је контактирао “Монд”е, Дубуа је одговорио да искрено није био свестан да је преузимање компаније којом управља финансирано из Мађарске. Међутим, како је он рекао, „то нема значаја“ јер „контролни акционар је Педро Варгас Давид, ЦЕО компаније Алпац.“

Ко је Педро Варгас Давид?

ЦЕО Еуроњуз-а је португалски бизнисмен Педро Варгас Давид.

У време најаве преузимања Еуроњуза, у децембру 2021. године, везе између човека познатог као „ПВД“ и мађарских власти већ су изазвале забринутост међу особљем компаније, наводи “Монд”. Такође додаје да Алпац већ годинама има пословне односе са компанијама блиским мађарској влади. Штавише, отац Давида, бивши португалски посланик Марио Давид, некада је био саветник Орбана.

Међутим, он је увек одбацивао овакве сумње, на пример, изјављујући на састанку радног савета да је „демократа (који верује) у Европу“ и да би „било веома неправедно сводити га на сина пријатеља Виктора Орбана“.

Педро Варгас Давид има заједничку инвестициону компанију са мађарском државном банком Еxим Банк, а има и интересе у компанији 4иГ, мађарској компанији која је купила Водафоне Мађарска са владом, наводи Даилy Неwс Хунгарy.

Менаџмент Алпаца тврдио је португалском магазину Еxпрессо, у децембру 2021. године, да у преузимању Еуроњуза није било мађарског новца. ПВД није одговорио на захтев да прокоментарише овај чланак, наводи “Монд”.

И додаје да у децембру 2021. године, када су га на конференцији за новинаре питали о преузимању Еуроњуза, Орбан је признао да „добро познаје оца ПВД-а,“ али „ништа више.“ „Фидес (Орбанова конзервативна странка) нема планове за светско царство,“ рекао је.

У то време, Шечењи фондови, који су тада били под надлежношћу фондације којом је председавао министар привреде Михали Варга, ипак су јасно навели у својим интерним документима да се припремају да инвестирају 45 милиона евра јавних средстава у инвестицију коју су чак и њихови стручњаци оценили као „изузетно ризичну“, с обзиром на губитке које је имао овај канал.

„Инвестиција по налогу са вишег места“

„Очигледно је да је ова инвестиција морала бити извршена по налогу са високог места“, рекао је један мађарски извор који је био укључен у авизицију и који је, када је разговарао са Директ36, био изненађен ангажовањем које „далеко премашује“ уобичајени праг богатства овог фонда, који управља укупном имовином од нешто више од 200 милиона евра.

Везе са Балашијем

Као додатни доказ да је одлука о преузимању Еуроњуза донета на највишем нивоу, “Монд”е и његови партнери навели су укљученост главног „партнера за комуникације“ мађарске владе Гила Балашија. Његова компанија, Неw Ланд Медиа, позајмила је најмање 12,5 милиона евра мађарском огранаку Алпаца, који је такође био укључен у преузимање Еуроњуза, наводи “Монд”.

Балаши је за њих потврдио своје улагање, рекавши само да је одушевљен што је у питању нешто „корисно и профитабилно“. Како пише “Монд”, Балаши, који је веома близак влади, обогатио се последњих година обезбеђујући највећи део јавних средстава за оглашавање у Мађарској. Познат је по томе што стоји иза провокативних анти-бриселских постера које Орбан редовно поставља широм земље, наводи француски лист.

Мађарски Дејли њуз Хангари наводи да је Балаши постао богат уз помоћ Антала Рогана, шефа кабинета председника Владе, често означаваног као Орбанов министар пропаганде. Мађарски медиј 444.ху писао је су да су Балашијеве компаније добијале у последњих 10 година стотине милијарди форинти за „послове пропаганде“ за владу.

Да ли је Париз знао?

Да ли је француска влада била свесна да је Орбан стајао иза преузимања?

У сваком случају, у мају 2022, Министарство привреде Француске је дало зелено светло за операцију, која је била њен предмет и чије је одобрење било потребно, с обзиром на то да је Еуроњуз компанија основана по француским законима. На питање “Монд”а да ли је било информисано о стварним идентитетима инвеститора који заправо стоји иза Алпаца, француско Министарство финансија је навело да не може „одговорити ништа о том случају из разлога процедуралне поверљивости“.

Од како је фонд распуштен у Лисабону, 2023. године, укупна контрола над Еуроњуз-ом је пренета, путем више компанија, на подружницу Алпац-а регистровану у Дубаију, пореском рају познатом по својој метранспарентности, наводи “Монд”. Два португалска медијска издања, Насцер до Сол и Јорнал и, која је Алпац Цапитал такође купио 2022. године, налазе се у сличној ситуацији власничке нејасноће.

Неки од интерних докумената мађарског фонда су показали да су предузели кораке да покушају да поврате своје инвестиције, али није било могуће утврдити да ли су били успешни. Наиме, Шечењи фондови су одбили да одговоре на питања “Монд”а, тврдећи да је „већина информација везаних за инвестиционе одлуке покривена пословном поверљивошћу“.

„Улагање без политичких разлога – тешко“

На основу извора Директ36, нема знакова да су нови власници мешали у рад уредничког особља, преноси Дејли њуз Хангари. Међутим, како наводи овај медиј, „тешко је замислити да би мађарски пословни играч близак влади икада улагао у међународни медијски центар без политичких разлога“.

Берталан Хаваси, главни портпарол премијера, рекао је да не знају ништа о трансакцији, преноси овај медиј.

(Н1)