Форбс: Због појаве пукотина у перонским гредама радиће се реконструкција железничке станице Прокоп. Разлог пуцања греда је уградња арматуре знатно мањег пречника од пројектованог

Инфраструктура железнице Србије добила је крајем маја локацијске услове за реконструкцију перонских греда на железничкој станици „Београд Центар“ познатој и под називом Прокоп. На гредама су се, како се наводи у документацији, на срединама распона у доњој зони појавиле прслине – па је неопходно да се ојачају.

„На перонским гредама железничке станице Београд Центар на срединама распона уочено је да је дошло до појаве прслина у доњој зони. На основу испитивања које је урадио институт ИМС из Београда, дошло се до закључка да је арматура у тим гредама знатно мања од пројектоване“, наводи се.

Након испитивања урађене су накнадне рачунске анализе и дошло се до закључка да је неопходно урадити ојачање постојећих греда.

Такође, између бетонских темеља и перонских греда које се ојачавају, предвиђено је извођење металних стубова.

Услови издати крајем маја

Локацијске услове Инфраструктури је 28. маја издало Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструкутуре, као надлежни орган за издавање тог документа.

Пре недељу дана, 2. јула, Инфраструктура је поднела и захтев да јој се изда решење о одобрењу извођења радова. Поступак по том захтеву је и даље у току.

Почетком јула, Инфраструктура је и у свој план јавних набавки за ову годину уврстила набавку под називом „реконструкција објекта – ојачање перонских греда Железничке станице Београд Центар“.

Ова набавка би требало да буде објављена у трећем кварталу који траје од јула до краја септембра.

Према локацијским условима, радови ће се, како се види, изводити на две катастарске парцеле: 2855/115, 2855/116. Обе се налазе у централном делу станице односно обухватају пероне.

Пошто се ради о специфичним радовима, радове могу изводити само фирме које имају довољно искустава и обучен инжењерски кадар, указује се у документу са локацијским условима.

„Посебна пажња мора се посветити и поштовању мера заштите на раду, јер се радови изводе у сложеним условима“.

Наводи се и да се наведени радови могу извести „без ремећења функције објекта“, уз минимална заузећа на местима где се изводе радови.

У плану и санација два стуба

Поред реконструкције греда, Инфраструктура је у априлу добила одобрење и за радове на санацији два стуба, који се налазе у оквиру подземног дела железничке станице Прокоп – на парцели 2855/116.

Инфраструктура је 8. јула поднела пријаву тих радова, а поступак по том захтеву је у току. Односно Министарство грађевинарства треба да изда потврду о пријави радова.

Станична зграда Београд центар је подељена на две карактеристичне целине – изнад и испод коте 105.50.

Комплекс железничке станице „Београд Центар“ обухвата неколико целина. Конкретно, обухвата колосечна постројења, пероне и потходнике, станичну зграду, горњи станични трг са прилазним саобраћајницама, доњи станични трг са прилазним саобраћајницама.

Остале целине овог комплекс су: метро станица, пословни и комерцијални објекти на плочи на коти 105.50, јавни и службени паркинзи, и остали планирани садржаји.

Станична зграда добила дозволу за употребу у фебруару

Сама станична зграда, која се налази на парцели 2855/111 отворена је у октобру 2023. године.

Употребну дозволу добила је крајем фебруара ове године.

Грађевинска дозвола за станичну зграду са паркингом издата је у јулу 2022. Вредност радова по тој дозволи требало је да износи око 1,8 милијарди динара.

Међутим, дозвола је измењена у септембру 2023. Једна од измена односила се и на повећање вредности радова на 2,34 милијарде динара.

Комерцијално-пословни објекти добили употребну дозволу

У јуну ове године употребна дозвола дата је и за пословно комерцијалне објекте Ц1 и Ц2 (на парцели 2855/115) и Д1 (на парцели 2855/116). Ова три објекта имају приземље и пет спратова.

Такође, употребна дозвола из јуна се односи и на паркинг са 257 места, који се налази на парцели 2855/113.

Грађевинска дозвола за радове на изградњи ових пословно-комерцијалних објеката и паркинга издата је у августу 2022. Међутим, та дозвола је обухватала је и градњу објекта Д2, који се у употребној дозволи не спомиње.

Вредност радова, по грађевинској дозволи, износила је 2,17 милијарди динара. Ипак, и радови на овом делу су поскупели – на око 2,57 милијарди динара, види се у измењеној грађевинској дозволи.

Према подацима у катастру, Србија је власник парцеле 2855/111, где се налази станична зграда. Док је Раилwаy цитy власник парцела 2855/115, 2855/116 на којима су предвиђени комерцијални објекти, као и парцеле 2855/113 намењене паркингу.

У власништву ове фирме су и парцеле 2855/112, 2855/114, 2855/118.

Према подацима Агенције за привредне регистре, фирма Раилwаy Цитy је у 100% власништву кипарске фирме истог имена.

Основана је у априлу 2019. и доживела је неколико промена власника. Први власник била је компанија Раилwаy Цитy из Холандије. После три месеца, половину власништва преузима фирма Раилwаy Цитy из Бугарске.

У марту 2020. холандски и бугарски Раилwаy Цитy своје уделе предају фирми Раилwаy Цитy са Кипра.

Стварни власник компаније је познати бизнисмен Бранислав Грујић. Према подацима из АПР-а, најпре је власништво делио по пола са белгијским држављанином Аркадијем Зелмановичем Бланком.

Већ у јулу 2019. удели Грујића и Зелмановича падају на по 25% док 50% држи Срђан Дабић.

У марту 2020. се ситуација враћа на старо па су Грујић и Зелманович стварни власници по пола компаније. После две године, Грујић остаје једини власник са 100%, а у фебруару ове године његов стварни удео се смањује на 75,1% док преостали власник или власници нису познати с обзиром на то да имају мање од 25%.

Према финансијском извештају за прошлу годину, Раилwаy цитy има једног запосленог. Остварио је укупне приходе од 5,55 милијарди динара и добит од 95,5 милиона динара (годину пре имао је губитак од 413,7 милиона).

„Заједничка градња“ државе и фирме Раилwаy цитy

У јулу 2019. Републичка дирекција за имовину објавила је јавни позив за „заједничку градњу“ зграде железничке станице Беооград центар, паркинга и пратећих комерцијалних садржаја.

У том позиву је дефинисано да Србија улаже земљиште, и омогућава градњу на већ изграђеним објектима и на свим парцелама који су у власништву Србије, а које се налазе у оквиру локације обухваћене Урбанистичким пројектом за изградњу железничке станице Београд-Центар.

Са друге стране, изабрани партнер је дужан да прибавља сву документацију неопходну за издавање грађевинске дозволе и употребне дозволе и да финансира изградњу зграде железничке станице, паркинга и комерцијалних садржаја (заједничка изградња).

Анализу примљених понуда, судећи према подацима у позиву, вршила је мешовита радна група, образована од стране Владе и састављена од представника релевантних институција. У позиву је стајало и да уколико стигне само једна понуда – иста ће се у разматрање.

Држава је, како се касније сазнало, за партнера изабрала фирму Раилwаy цитy.

Организација Транспарентност Србија указивала је да избор партнера на овај начин није имао правни основ и да је био незаконит.

„Овај уговор несумњиво представља јавно-приватно партнерство, па је у складу са Законом о ЈПП и концесијама из 2011. морао бити спроведен другачији поступак“, наводи се у студији која се бави изградњом станице на Прокопу, коју је објавила Транспарентност.

По закону је, како се наводи, пројекат требало да прво одобри Комисија за јавно-приватна партнерства. А затим је морао да се спроведе поступак набавке, где би критеријуми за одабир партнера били прецизно одређени.

„Такав поступак би гарантовао и јавност кључних информација о спроведеном поступку, обавезама приватног партнера и улагањима државе, која сада није обезбеђена“.

(Форбс)