Форбс: Тројица двадесетдвогодишњака постали најмлађи милијардери у историји, престигли и Закерберга

Три младића из околине Сан Франциска, другови из средње школе и чланови дебатног тима, данас су најмлађи милијардери на свету који су богатство стекли сопственим радом. Њихова компанија Меркор, стартап из Сан Франциска који помаже највећим лабораторијама вештачке интелигенције да тренирају своје моделе, за само две године претворила се у симбол нове генерације технолошких предузетника. Успон који је деловао као експеримент тројице амбициозних двадесетогодишњака прерастао је у једну од најбрже растућих фирми у АИ индустрији и један од најнеобичнијих пословних феномена ове деценије.

Према подацима објављеним у Форбесу крајем октобра, Меркор је обезбедио 350 милиона долара у новој инвестиционој рунди, коју предводи фонд Фелисиз венчурс, уз учешће инвестиционих фондова Бенчмарк, Џенерал каталист и Робинхуд венчурс. Том рундом улагања компанија је процењена на 10 милијарди долара, а према проценама Форбеса сваки од тројице оснивача, Брендона Фудија, Адарша Хиремата и Сурје Мидхе, поседује око 22 одсто удела. Тако су, још пре 23. рођендана, постали најмлађи милијардери на свету који су богатство стекли сопственим идејама и радом, у историји технолошке индустрије, надмашивши чак и Марка Закерберга.

Фуди је за Форбес признао да га је нови статус затекао. Оценио је да је „све потпуно нестварно“ и да ни у најлуђим претпоставкама пре две године не би могао да замисли овакав развој догађаја. Хиремат је истакао да би данас завршавао Харвард да није напустио студије због Меркора, док је Мидха, најмлађи међу њима, признао да још увек процесира чињеницу да је постао милијардер у годинама у којима већина њихових вршњака тражи први посао.

Њихова прича посебно одјекује у Силицијумској долини, средини која већ деценијама гради култ младих предузетника, али ретко када с овако драматичним резултатима. Сва тројица су Тилови стипендисти, учесници програма који финансира контроверзни милијардер и инвеститор Питер Тил и који сваке године додељује сто хиљада долара младим људима који одлуче да напусте факултет и развију сопствени бизнис., известио је Њујорк Тајмс. Управо тај концепт, некада контроверзни, данас је постао симбол нове АИ генерације, а Меркор њен најпрепознатљивији пример.

Претходни рекорди у овој категорији трајали су кратко. Александр Ванг из Скејл АИ  стигао је до милијарде са 28 година, Луси Гуо са 30, док је Шејн Коплан, директор Полимаркета, држао титулу најмлађег милијардера свега двадесет дана, са 27 година. Једина особа која је формално постала милијардер пре момака из Меркора била је Кајли Џенер, али су њени финансијски подаци касније кориговани. Тројица пријатеља из Мрекора, са својих 22, сада постављају нови стандард.

Меркор је настао 2023. године из наизглед једноставне идеје да повеже инжењере из Индије са америчким компанијама које траже хонорарне програмере. Платформа је кандидатима омогућавала разговоре за посао преко АИ аватара, а затим их аутоматски спајала са послодавцима. Убрзо су препознали да тржиште означавања података, темеља на којем се обучавају савремени модели вештачке интелигенције, пролази кроз снажну експанзију. Окренули су се тој услузи и створили систем који ангажује високо образоване стручњаке, од доктораната и адвоката до искусних инжењера, за рад са најнапреднијим лабораторијама као што је ОпенАИ.

Раст Меркора био је запањујуће брз. Компанија се појавила на Форбесовој листи „30 испод 30“, затим ушла на листу Форбес Цлоуд 100, а потом је Фуди објавио да је годишњи приход достигао 500 милиона долара, у односу на сто милиона које су бележили само неколико месеци раније. У индустрији у којој се тржиште мења из месеца у месец, овакав скок деловао је готово невероватно.

Истовремено, читав сектор означавања података улази у турбулентну фазу. Закенбергова Мета је у јуну објавила да купује 49 одсто Скејла АИ за 14 милијарди долара, што је подстакло мање конкуренте да агресивније траже своје место у индустрији. Серџ  преговара о инвестицији која би га проценила на 30 милијарди долара, Тјуринг АИ је обезбедио нових 110 милиона, док је Инвизибл постао кључни партнер ОпенАИ-а и Мајкрософта.

У таквој клими појавио се и правни спор. Скејл АИ је поднео тужбу против Меркора, тврдећи да је стартап дошао у посед више од стотину поверљивих докумената које је наводно пренео њихов бивши руководилац. Фуди каже да се не задржавају на спору и да су фокусирани искључиво на пословни развој.

Њихови породични животи откривају окружење у којем су израсли. Сва тројица су деца софтверских инжењера, одрасла уз културу стартапова и технолошких преокрета. Фудијева мајка радила је у Метином сектору за некретнине, његов отац је још деведесетих основао фирму за графичке интерфејсе, док су се Хиремат и Мидха упознали са десет година на дебатном такмичењу и касније повезали са Фудијем у средњој школи. Хиремат је додатно развијао интересовање за тржиште рада током истраживања које је радио на Харварду за Лерија Самерса, бившег америчког секретара трезора и садашњег члана одбора ОпенАИ-а.

Упркос статусу милијардера, њихов живот нема много додирних тачака са уобичајеним представама о богатству. Фуди каже да готово сваког дана излази из канцеларије око пола једанаест увече, шест дана недељно, што не оставља много времена за луксуз или разметање. Њихова свакодневица не личи на живот оних који лагодно живе од стеченог богатства, већ на ритам људи који покушавају да испрате сопствене идеје.

Успон Меркора говори и о ширем тренду,  о формирању нове АИ економије засноване на људском знању које машинама преноси контекст, нијансе и расуђивање. То је рад који се налази на граници између експертског знања људи и алгоритамског учења и који ће вероватно постати једна од најважнијих компоненти развоја вештачке интелигенције. Ако темпо раста остане исти, прича о тројици пријатеља из дебатног тима могла би се показати као једна од кључних пословних прича ове технолошке епохе.

(НИН, Форбс, Њујорк тајмс)