Форбс: Од 1. јануара у Србији наплаћиваће се путарина и на магистралама. Нови намет уводи се за сва возила тежа од 3,5 тоне - камионе, аутобусе и комбије са приколицом

Идеја се јавила пре најмање седам година. После неколико најава, изгледа да ће од јануара у Србији заиста заживети путарина и на путевима „нижег“ реда. Али за возила више категорије.

Министарство финансија је почело рад на Нацрту закона о изменама и допунама закона о накнадама за коришћење јавних добара. Евентуалне сугестије и примедбе примају до 30. октобра.

Међу многим накнадама које се мењају је и висина накнаде за путарину. У табелу се уводе нове категорије путева чије ће се коришћење наплаћивати.

Путарина за мото путеве

Пре свега, реч је о првој М катерогији, такозваним мото путевима. Ту је и прва Б категорија. Путарина на овим деоницама ће се наплаћивати само четвртој категорији возила. То су моторна возила са четири и више осовина, тежа од 3,5 тоне. Једноставније речено – камиони, као и аутробуси и комбији са приколицом.

Ова возила тренутно коришћење ауто-пута плаћају 32,56 динара по километру. Сваки пређени километар мото пута коштаће их 29,3 динара, а регионалног 26 динара.

Овај закон ће се примењивати од првог дана следеће године. Прво усклађивање динарских износа накнада планира се у 2026. години. И то у последњем кварталу, јер ће се увећати за проценат инфлације од 1. јануара до 30. септембра следеће године.

Намет на пословање

Превозници одавно очекују путарину и на магистралама. Додатном намету се нико не радује, али нико не спори да одржавање кошта.

„Нова правила ће финансијски утицати на пословање. Неко не мора да користи ауто-путеве, али неко и не може. Приморан је да иде регионалним путевима. Ово ће им повећати трошкове. Ако постоји нормална алтернатива, не треба дозволити да теретни саобраћај иде путевима којима угрожава друге учеснике. Са те стране морамо да будемо објективни. Морамо, међутим, да кажемо и да је ситуација у сваком виду транспорта доста лоша и да ће се трошак осетити“, каже Александар Спасић, генерални секретар Пословног удружења Међународни транспорт.

Слично поручују и из удружења Србијатранспорт. Пре свега јер су свима потребни добри путеви.

„У Србији је потребно доследно спровођење закона. Ово се односи и на заштиту путева. Зато мислимо да је то добро. Друга ствар је да се на исти или сличан начин обезбеди заштита од претовара. Често се тим путевима вози превелики терет. Доста возила у транзиту заобилазе ауто-путеве и урушавају инфраструктуру. Ми подржавамо такве иницијативе и сматрамо да је то у општем инетресу“, каже Горан Алексић, директор овог удружења.

Путарина без рампи?

Још није сасвим јасно како ће технички бити решена наплата на мото и магистралним путевима. Из ранијих најава надлежних да се наслутити да класичних рампи и наплатних станица неће бити.

Први пут када су Путеви Србије обелоданали намеру да тарфирају и друмове ниже категорије, а то је било још 2018. године, описали су и како би то могло да се изведе. Слично решење користи се у суседној Мађарској.

Тада се то звало Пројекат „Теретна електронска наплата путарине”. И идеја је била да се дуж путева поставе својеврсни портали. На металним конструкцијама, носачима, били би сензори за детекцију и класификацију возила. Сваки портал би морао да буде повезан са централним софтвером. Тако би се пратила дужина деонице којом је камион прошао и израчунала путарина.

Наплата би, како је тада писала Политика, требало да се обавља аутоматски, без заустављања возила. Камион би морао да има додатни уређај са кога би се скидао новац.

Из Путева Србије тада се чула и рачуница. Портали би били постављени на сваких 10 километара. Тако замишљен пројекат, да је тада спроведен, коштао би мање од 40 милиона евра, а донео би око 66 милиона евра годишње. Али тада је у првој фази требало да се примењује само на камионе теже од 12 тона, а тек касније на оне теже од 3,5 тона. Сада прве фазе не би било.

Путеви Србије су током 2021. расписали и тендер за израду студије која је требало да анализира потребу за увођењем система наплате путарине на новим – будућим деоницама ауто-пута и на путевима нижег реда.

Како ће расти акцизе сваке године

У току су и измене Закона о акцизама. И то због нових износа оптерећења на цигарете, несагоревајући дуван, течност за електронске цигарете и биљне производе за пушење.

Од 2026. наставља да се увећава акциза. Тако ће се на сваки килограм несагоревајућег дувана, уместо 100 одсто минималне акцизе на 1.000 комада, обрачунавати 110 одсто. Наредне године ће то отићи на 120 одсто. Током 2030. износиће 150 одсто.

Акциза на биљне производе за пушење, загревање и за водену лулу, плаћа се по килограму. Од наредне године ће износити 110 одсто минималне акцизе. И истим темпом ће се мењати све до 2030.

Када је реч о течности за пуњење електронских цигарета наредне године ће акциза бити 13,12 динара по милилитру. Рашће за динар сваке године.

На цигарете ће се следеће године плаћати 106,9 динара по паковању. Наредне године 108,4, а 2030. – 120,4 динара. Ова акциза се обрачунава по паковању од 20 комада.

(Форбс)