Farida Šahid, izvestiteljka UN: Postoji čitav spisak međunarodnih obaveza koje Srbija trenutno krši, zemlja se kreće ka potpunoj samovolji vlasti

Sedam izvestilaca UN potpisalo je izveštaj u kojem se od vlasti u Srbiji traži da prekinu obračun sa studentima, profesorima, civilnim društvom i građanima, da poštuju ljudska prava i pravo na okupljanje. Izvestiteljka za pravo na obrazovanje Farida Šahid za N1 kaže da postoji čitav spisak međunarodnih obaveza koje Srbija trenutno krši i da postoji opasnost da se zemlja kreće ka potpunoj samovolji vlasti.

Vi i još nekoliko izvestilaca UN sastavili ste izveštaj o Srbiji u vezi sa gušenjem protesta studenata i građana koji mirno demonstriraju. Koliko je situacija u Srbiji zabrinjavajuća?

"Mislim da smo svi veoma zabrinuti jer informacije koje smo dobijali iz različitih izvora tokom poslednjih nekoliko meseci, a i ranije, zaista ukazuju na veoma sistematski pokušaj da se utišaju kritički glasovi i da se demontira nezavisnost akademskih institucija.

Sve je počelo studentskim pokretom koji je tražio odgovornost za tragičnu smrt 16 osoba prošle godine, ali se pokret sada proširio i očigledno odjekuje među mnogim građanima koji su se pridružili protestima i svi zajedno traže veću odgovornost, transparentnost i više ulaganja u obrazovanje. Zabrinjava nas što umesto da odgovori na pitanja o transparentnosti i odgovornosti, vlada reaguje na način koji predstavlja zabrinjavajući obrazac represije.

Mirni demonstranti su bili izloženi zastrašivanju, fizičkim napadima, nadzoru i hapšenjima, često bez ikakvog jasnog pravnog osnova. A kako su se stvari razvijale, posebno od juna, mnogi nosioci mandata su izrazili zabrinutost, kao što ste videli u našem saopštenju. Tu nisam samo ja, kao specijalna izvestiteljka za obrazovanje, već i Radna grupa za proizvoljna pritvaranja, specijalni izvestioci za kulturna prava, slobodu izražavanja i mišljenja, mirno okupljanje i udruživanje, branitelje ljudskih prava, protiv torture i drugih oblika okrutnog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, demokratije i pravičan međunarodni poredak, privatnosti i drugi.

Naša duboka zabrinutost, ukratko, jeste da smatramo da je Srbija možda na ivici da sklizne u proizvoljni sistem koji uskraćuje građanima – a posebno studentima, nastavnicima i akademskoj zajednici – pravo glasa i svesno guši neslaganje i kritiku. Kao što smo naveli u saopštenju, ovo nije samo studentski protest, ovo je test odgovornosti za ljudska prava i demokratske otpornosti Republike Srbije. Želim da naglasim da je Komitet za ljudska prava, koji nadzire Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima, jasno rekao da neuspeh da se poštuje i obezbedi pravo na mirno okupljanje obično ukazuje na represiju. Naš strah je da se krećete od vladavine prava ka samovolji vlasti. Nedavno sam videla da je i OEBS izrazio zabrinutost u vezi sa novinarima i medijima, a i Evropska komisija je izrazila zabrinutost zbog pritvorenih aktivista. Dakle, da, situacija je veoma zabrinjavajuća".

Kao što ste naveli u izveštaju, čak su i srednjoškolci hapšeni. Tinejdžeri stari svega 15 godina bili su izloženi policijskom nasilju. Videli smo snimak devojke kojoj je lice pritisnuto o telefon kako bi ga otključala. Imamo i situaciju gde provladini mediji, analitičari, pa i poslanici vladajuće stranke nazivaju studente, profesore, medije – nacistima i teroristima. Kako vidite reakciju vlasti i provladinih medija koji očigledno rade za tu istu vlast?

"Mislim da sam veoma zabrinuta. Zapravo – uznemirena načinom na koji se tretiraju ljudi koji protestuju, a protestovanje je osnovno pravo svih građana. Mirni protest, bilo da su to studenti, nastavnici, nenastavno osoblje, kao i branitelji ljudskih prava – svi imaju pravo da se izraze i mirno okupe u velikom broju. Ono što vidimo je u oštroj suprotnosti sa tvrdnjama vlade da su pripadnici reda tolerantni, strpljivi, smireni i da postupaju strogo u skladu sa zakonom. To očigledno nije slučaj prema svim izveštajima koje smo dobili i snimcima, uključujući onaj gde policajac ne samo da pritiska lice devojke, već joj i vuče kosu.

To je u direktnoj suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava. Na primer, Konvencija o pravima deteta – pošto govorimo o srednjoškolcima – u članu 15 jasno kaže, a Srbija je potpisnica te konvencije, da države moraju priznati pravo deteta na slobodu udruživanja i mirnog okupljanja. Ako su protesti mirni, nema nikakvog opravdanja za ovakvo postupanje.

Takođe, Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima u članu 5 garantuje pravo na mirno okupljanje. Član 25 štiti pravo svakog građanina da učestvuje u javnim poslovima. A član 19 garantuje slobodu mišljenja i izražavanja. Komitet za ljudska prava je jasno naveo da politički diskurs i komentarisanje javnih pitanja spadaju u to pravo i da države moraju da se uzdrže od ograničavanja mirnih okupljanja i kažnjavanja ljudi zbog učešća u njima.

Rasturanje okupljanja dozvoljeno je samo kao krajnja mera, kada demonstracije više nisu mirne ili postoji neposredna pretnja koja se ne može drugačije rešiti".

Vi ste specijalna izvestiteljka za pravo na obrazovanje. Studenti i profesori su posebno bili izloženi poslednjih sedam, osam meseci. Vlada je čak pokušala da ih podeli tako što je stvorila grupu “Studenti koji žele da uče”, koju je podržala i medijski i logistički. Kako vidite ovaj potez vlade?

"Pa, pre svega, moram reći: svi studenti žele da uče. Sam naziv te grupe je veoma čudan i problematičan. Svi studenti žele da uče, to je svrha obrazovanja. Ovo izgleda kao pokušaj da se diskredituju studenti koji traže odgovornost i transparentnost. To ugrožava temelje demokratskog društva u kom bi svi glasovi trebalo da se čuju i budu jednako tretirani. I moram reći da sam se i u drugim kontekstima, poput izraelsko-palestinske situacije, bavila pitanjem nejednakog tretmana demonstranata. To nije prihvatljivo.

Dakle, ili niko ne sme da protestuje i kampuje, ili svi smeju – a oni koji to čine mirno moraju biti zaštićeni i od države i od nedržavnih aktera, kako to nalažu međunarodni standardi.

Selektivni pristup – ko sme a ko ne sme – veoma je problematičan i potkopava principe demokratskog društva i međunarodne pravne obaveze koje Srbija ima kao potpisnica brojnih konvencija".

Profesori i studenti su meta u medijima. Rektor Univerziteta u Beogradu nazivan je šefom mafijaške hobotnice, prozapadnim izdajnikom. Kako gledate na te napade i šta očekujete da vlast uradi?

Iskreno, nisam ranije čula tu analogiju sa hobotnicom, ali u izveštajima koje smo dobili jasno se navodi uznemiravanje rektora Univerziteta u Beogradu, ali i drugih profesora i studenata. Čini se da su oni mete sistematskih i koordinisanih kampanja blaćenja. Korišćenje takvih etiketa služi kao izgovor za napade na ljude koji se ne slažu sa vladinom politikom – u ovom slučaju, traženje odgovornosti za trošenje javnog novca i ulaganje u obrazovanje.

Čini se da su provladini mediji objavili stotine klevetničkih tekstova u kojima demonstrante nazivaju teroristima – iste te izraze koriste i državni zvaničnici.

Šta očekujem? Ne mogu reći da očekujem mnogo, jer do sada nismo videli konkretne poteze. Ali ono što bih želela jeste da vlast hitno preduzme korake kako bi osigurala dostojanstvo, ljudska prava i akademsku slobodu svih – profesora, studenata, nenastavnog osoblja, branilaca ljudskih prava, svih koji protestuju.

Akademska sloboda je suštinski deo prava na obrazovanje. U svom izveštaju iz 2024. (pre nego što su protesti u Srbiji počeli), već sam ukazala na zabrinjavajući trend napada na akademsku slobodu širom sveta.

U tom dokumentu priloženi su principi za sprovođenje akademske slobode, koje su zajedno sastavili eksperti UN i drugi stručnjaci. Ti principi kažu da akademske institucije moraju imati autonomiju i moraju poštovati prava svih članova – studenata, profesora, administrativnog osoblja – uključujući pravo na mišljenje, izražavanje, protestovanje – mirno, naravno – i na zaštitu od prisile i napada, kako od državnih, tako i od nedržavnih aktera.

Gušenje akademske slobode, što ovde izgleda kao slučaj, potkopava osnovno ljudsko pravo na obrazovanje. A korišćenje etiketa bez pravnog postupka, što je ovde očigledno slučaj – postaje izgovor za represiju.

Moja poruka vlastima u Srbiji je da preduzmu poteze u skladu sa zakonom, da postupaju transparentno i da obezbede odgovornost i pravičnost za sve.

Kada sam govorio sa vašim kolegama, gđom Edvrads i Romero – razgovarali smo o kršenjima ljudskih prava u Srbiji poslednjih meseci. Koja ste kršenja identifikovali? Postoji li pravni mehanizam kojim bi Srbija mogla biti pozvana na odgovornost?

Postoji duga lista međunarodnih pravnih obaveza koje Srbija trenutno krši. Počev od Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima – član 26 se odnosi na obrazovanje. Tu su i Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Zatim, Konvencija o pravima deteta, kojoj se Srbija pridružila u martu 2001, sa članovima 15, 28, 29 – svi oni štite pravo deteta na izražavanje i propisuju obaveze države da to obezbedi.

Takođe, postoji niz prava iz Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima.

Pored toga, Deklaracija UN o braniocima ljudskih prava obavezuje države da preduzmu sve mere kako bi zaštitile svakog pojedinca od nasilja, pretnji, pritisaka – i pravnih i vanpravnih.

Dakle, postoji duga pravna osnova i jasno je da Srbija ima međunarodnu obavezu da poštuje ove sporazume koje je sama potpisala. A kako smo naveli u pismu vladi, ona te obaveze, po našem mišljenju, krši. I zahtevamo odgovore – šta se zaista dešava na terenu i kako to vlasti opravdavaju".

(N1)