Фарида Шахид, известитељка УН: Постоји читав списак међународних обавеза које Србија тренутно крши, земља се креће ка потпуној самовољи власти

Седам известилаца УН потписало је извештај у којем се од власти у Србији тражи да прекину обрачун са студентима, професорима, цивилним друштвом и грађанима, да поштују људска права и право на окупљање. Известитељка за право на образовање Фарида Шахид за Н1 каже да постоји читав списак међународних обавеза које Србија тренутно крши и да постоји опасност да се земља креће ка потпуној самовољи власти.

Ви и још неколико известилаца УН саставили сте извештај о Србији у вези са гушењем протеста студената и грађана који мирно демонстрирају. Колико је ситуација у Србији забрињавајућа?

"Мислим да смо сви веома забринути јер информације које смо добијали из различитих извора током последњих неколико месеци, а и раније, заиста указују на веома систематски покушај да се утишају критички гласови и да се демонтира независност академских институција.

Све је почело студентским покретом који је тражио одговорност за трагичну смрт 16 особа прошле године, али се покрет сада проширио и очигледно одјекује међу многим грађанима који су се придружили протестима и сви заједно траже већу одговорност, транспарентност и више улагања у образовање. Забрињава нас што уместо да одговори на питања о транспарентности и одговорности, влада реагује на начин који представља забрињавајући образац репресије.

Мирни демонстранти су били изложени застрашивању, физичким нападима, надзору и хапшењима, често без икаквог јасног правног основа. А како су се ствари развијале, посебно од јуна, многи носиоци мандата су изразили забринутост, као што сте видели у нашем саопштењу. Ту нисам само ја, као специјална известитељка за образовање, већ и Радна група за произвољна притварања, специјални известиоци за културна права, слободу изражавања и мишљења, мирно окупљање и удруживање, бранитеље људских права, против тортуре и других облика окрутног, нечовечног и понижавајућег поступања, демократије и правичан међународни поредак, приватности и други.

Наша дубока забринутост, укратко, јесте да сматрамо да је Србија можда на ивици да склизне у произвољни систем који ускраћује грађанима – а посебно студентима, наставницима и академској заједници – право гласа и свесно гуши неслагање и критику. Као што смо навели у саопштењу, ово није само студентски протест, ово је тест одговорности за људска права и демократске отпорности Републике Србије. Желим да нагласим да је Комитет за људска права, који надзире Међународни пакт о грађанским и политичким правима, јасно рекао да неуспех да се поштује и обезбеди право на мирно окупљање обично указује на репресију. Наш страх је да се крећете од владавине права ка самовољи власти. Недавно сам видела да је и ОЕБС изразио забринутост у вези са новинарима и медијима, а и Европска комисија је изразила забринутост због притворених активиста. Дакле, да, ситуација је веома забрињавајућа".

Као што сте навели у извештају, чак су и средњошколци хапшени. Тинејџери стари свега 15 година били су изложени полицијском насиљу. Видели смо снимак девојке којој је лице притиснуто о телефон како би га откључала. Имамо и ситуацију где провладини медији, аналитичари, па и посланици владајуће странке називају студенте, професоре, медије – нацистима и терористима. Како видите реакцију власти и провладиних медија који очигледно раде за ту исту власт?

"Мислим да сам веома забринута. Заправо – узнемирена начином на који се третирају људи који протестују, а протестовање је основно право свих грађана. Мирни протест, било да су то студенти, наставници, ненаставно особље, као и бранитељи људских права – сви имају право да се изразе и мирно окупе у великом броју. Оно што видимо је у оштрој супротности са тврдњама владе да су припадници реда толерантни, стрпљиви, смирени и да поступају строго у складу са законом. То очигледно није случај према свим извештајима које смо добили и снимцима, укључујући онај где полицајац не само да притиска лице девојке, већ јој и вуче косу.

То је у директној супротности са међународним стандардима људских права. На пример, Конвенција о правима детета – пошто говоримо о средњошколцима – у члану 15 јасно каже, а Србија је потписница те конвенције, да државе морају признати право детета на слободу удруживања и мирног окупљања. Ако су протести мирни, нема никаквог оправдања за овакво поступање.

Такође, Међународни пакт о грађанским и политичким правима у члану 5 гарантује право на мирно окупљање. Члан 25 штити право сваког грађанина да учествује у јавним пословима. А члан 19 гарантује слободу мишљења и изражавања. Комитет за људска права је јасно навео да политички дискурс и коментарисање јавних питања спадају у то право и да државе морају да се уздрже од ограничавања мирних окупљања и кажњавања људи због учешћа у њима.

Растурање окупљања дозвољено је само као крајња мера, када демонстрације више нису мирне или постоји непосредна претња која се не може другачије решити".

Ви сте специјална известитељка за право на образовање. Студенти и професори су посебно били изложени последњих седам, осам месеци. Влада је чак покушала да их подели тако што је створила групу “Студенти који желе да уче”, коју је подржала и медијски и логистички. Како видите овај потез владе?

"Па, пре свега, морам рећи: сви студенти желе да уче. Сам назив те групе је веома чудан и проблематичан. Сви студенти желе да уче, то је сврха образовања. Ово изгледа као покушај да се дискредитују студенти који траже одговорност и транспарентност. То угрожава темеље демократског друштва у ком би сви гласови требало да се чују и буду једнако третирани. И морам рећи да сам се и у другим контекстима, попут израелско-палестинске ситуације, бавила питањем неједнаког третмана демонстраната. То није прихватљиво.

Дакле, или нико не сме да протестује и кампује, или сви смеју – а они који то чине мирно морају бити заштићени и од државе и од недржавних актера, како то налажу међународни стандарди.

Селективни приступ – ко сме а ко не сме – веома је проблематичан и поткопава принципе демократског друштва и међународне правне обавезе које Србија има као потписница бројних конвенција".

Професори и студенти су мета у медијима. Ректор Универзитета у Београду називан је шефом мафијашке хоботнице, прозападним издајником. Како гледате на те нападе и шта очекујете да власт уради?

Искрено, нисам раније чула ту аналогију са хоботницом, али у извештајима које смо добили јасно се наводи узнемиравање ректора Универзитета у Београду, али и других професора и студената. Чини се да су они мете систематских и координисаних кампања блаћења. Коришћење таквих етикета служи као изговор за нападе на људе који се не слажу са владином политиком – у овом случају, тражење одговорности за трошење јавног новца и улагање у образовање.

Чини се да су провладини медији објавили стотине клеветничких текстова у којима демонстранте називају терористима – исте те изразе користе и државни званичници.

Шта очекујем? Не могу рећи да очекујем много, јер до сада нисмо видели конкретне потезе. Али оно што бих желела јесте да власт хитно предузме кораке како би осигурала достојанство, људска права и академску слободу свих – професора, студената, ненаставног особља, бранилаца људских права, свих који протестују.

Академска слобода је суштински део права на образовање. У свом извештају из 2024. (пре него што су протести у Србији почели), већ сам указала на забрињавајући тренд напада на академску слободу широм света.

У том документу приложени су принципи за спровођење академске слободе, које су заједно саставили експерти УН и други стручњаци. Ти принципи кажу да академске институције морају имати аутономију и морају поштовати права свих чланова – студената, професора, административног особља – укључујући право на мишљење, изражавање, протестовање – мирно, наравно – и на заштиту од присиле и напада, како од државних, тако и од недржавних актера.

Гушење академске слободе, што овде изгледа као случај, поткопава основно људско право на образовање. А коришћење етикета без правног поступка, што је овде очигледно случај – постаје изговор за репресију.

Моја порука властима у Србији је да предузму потезе у складу са законом, да поступају транспарентно и да обезбеде одговорност и правичност за све.

Када сам говорио са вашим колегама, гђом Едврадс и Ромеро – разговарали смо о кршењима људских права у Србији последњих месеци. Која сте кршења идентификовали? Постоји ли правни механизам којим би Србија могла бити позвана на одговорност?

Постоји дуга листа међународних правних обавеза које Србија тренутно крши. Почев од Универзалне декларације о људским правима – члан 26 се односи на образовање. Ту су и Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима. Затим, Конвенција о правима детета, којој се Србија придружила у марту 2001, са члановима 15, 28, 29 – сви они штите право детета на изражавање и прописују обавезе државе да то обезбеди.

Такође, постоји низ права из Међународног пакта о грађанским и политичким правима.

Поред тога, Декларација УН о браниоцима људских права обавезује државе да предузму све мере како би заштитиле сваког појединца од насиља, претњи, притисака – и правних и ванправних.

Дакле, постоји дуга правна основа и јасно је да Србија има међународну обавезу да поштује ове споразуме које је сама потписала. А како смо навели у писму влади, она те обавезе, по нашем мишљењу, крши. И захтевамо одговоре – шта се заиста дешава на терену и како то власти оправдавају".

(Н1)