Dušan Janjić: Priznanje krivice srpskog zvaničnika u Prištini otvara ozbiljan politički problem za Beograd

 Zamenik vd direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Igor Popović postigao je ove nedelje sporazum o priznanju krivice sa kosovskim specijalnim tužilaštvom. Ovu informaciju potvrdilo je samo tužilaštvo u Prištini, kao i njegov advokat.

Istovremeno, protiv zvaničnika srpske vlade je podignuta optužnica, koja je u međuvremenu, zajedno sa sporazumom o priznanju krivice dostavljena Osnovnom sudu u Prištini.

U pitanju je krivično delo „podsticanje razdora i netrpeljivosti“, koje je srpska strana prethodno negirala.

Od Kancelarije za Kosovo i Metohiju pokušali smo da dobijemo odgovor na pitanje da li se Popović pre ovog čina konsultovao sa Beogradom, i sa kim, odnosno šta je Beograd učinio na oslobađanju svog predstavnika. Pre svega, kakve su posledice po državu Srbiju nastale sa priznanjem ovog zvaničnika u Prištini, kada je u pitanju njena politika i diplomatija u vezi sa Kosovom.

Odgovor nismo dobili.

Njegov advokat je prethodno kazao da nije vreme za komentare dok je postupak u toku.

Janjić: Šteta je velika, posledice višestruke

To što je državni činovnik potpisivanjem sporazuma sa kosovskim tužilaštvom prihvatio krivicu, ima već posledice, smatra direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić.

Jedna od njih je i tzv. pozitivna, smatra ovaj poznavalac kosovskog pitanja.

„Jer će to pomoći otrežnjenju dela javnosti – srpske zajednice na Kosovu i u Srbiji o nivou i integritetu ljudi koji su državni činovnici i zvaničnici. To je odavno već jako nizak nivo“, kaže.

Pored njihovog integriteta i profesionalnih kapaciteta, Janjić ukazuje i na problem nedovoljnog poznavanja politike koja se zastupa.

Kao drugi problem – Janjić sagledava dalje posledice – je upravo to što je sam postupak potpisivanja sporazuma o priznanju krivice državnog činovnika iz Beograda sa kosovskim organima, u koliziji sa aktuelnim narativom vlasti.

Kako primećuje, još od 2016, kada je Ana Brnabić bila premijerka Srbije, uveden je „novogovor“ srpskih zvaničnika kada je u pitanju Kosovo, koji „ne odgovara realnosti na terenu“.

Osim što ne priznaje Kosovo, „novi standard“ srpskih vlasti podrazumeva da je na Kosovu „takozvana policija“, „takozvani sud“, „takozvana država Kosovo“, a sada je njen činovnik sklopio sporazum, i to o priznanju krivice upravo sa instancom koju takva vlast ne priznaje.

„U uređenoj državi, uhapšeni državni činovnik, ako ne može već da izvrši konsultacije, sigurno bi morao da zna šta je zvanična politika aktuelne vlasti u Srbiji oko toga“, dodaje, uz ocenu da se radi o „ozbiljnom udarcu za vlast“.

„Tako da na slučaju ovom, vlast bi trebalo da nauči da ukine tu uredbu o novogovoru i da pusti ljude da govore onako kako vide, a da svoje činovnike – oko ideoloških, propagandnih mantri bolje da obuče“, poručuje.

Istovremeno, Janjić postavlja pitanje poznavanja Rezolucije SB UN 1244, na koju se Beograd inače poziva.

„Kada državni zvaničnik dođe na neku teritoriju, pretpostavlja se da on taj ugovor poznaje. U tom međunarodnom ugovoru postoji odredba gde se OVK tretira kao gerila koju treba demilitarizovati a ne kao teroristička organizacija. Definicija terorističke organizacije je iz novogovora vlade Srbije iz 2016, i ovde je forsirana – u borbi za opstanak na vlasti vladajuće strukture kao dokaza da se vrši terorizam, genocid, itd. nad Srbima. To je politička motivacija. Međunarodno javno pravo to kaže drugačije. To naravno ne znači da UČK nije vršila zločine“, objašnjava Janjić.

Sam postupak zamenika vd direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, za koju Janjić podseća da se bavi „tako važnim državnim pitanjem“, uključujući i boljitkom položaja srpskog naroda na Kosovu, za Janjića je „dokaz“: „Da zapravo ova država taj problem ne smatra ozbiljnim i da takav kadar i bira“.

Posledicu vidi i u daljoj deligitimizaciji ove vlasti pred onima kojima se ova vlast „kune“ da radi na pomirenju i miru, a to su međunarodni predstavnici. No, ima još nečeg:

„Vlast i sadašnje vlasti Srbije – što nije isto što i država, i to će svi razlikovati, ne predstavljaju politiku Srbije koja je definisana u ustavu, zakonu, ali i svim potpisanim briselskim sporazumima.“

Janjić dodaje da je „međunarodnoj zajednici, sada već jasno“ to da je aktuelna vlast otuđena od naroda i da nije reprezent državnih interesa.

Standard za ubuduće

Konačno, kao jedna od najozbiljnijih posledica je ta što postoji rizik da će kosovske vlasti ovaj slučaj pretvoriti u standard za bilo koje buduće slične situacije. Štaviše, Janjić je siguran da će upravo ovaj slučaj biti jedan od argumenata za Prištinu.

„Nema više spora, priznanje znači prihvatanje i biće to važan argument u daljim raspravama oko Vojske Kosova“, ukazuje Janjić, dodajući:

„Koliko god se pokazao postupak ovog činovnika nespretnim ili nekompetentnim, sa druge strane učinio je uslugu kampanji Samoopredeljenja posebno u delu oko KBS, odnosno pripremama za novi ustav Kosova, kao i novog zakona o KBS, kojim se on potvrđuje kao vojska.“

Na pitanje da li će kosovske vlasti prilježno pribeležiti ovaj slučaj, kao i aktuelni talas priznanja krivice uhapšenih Srba, za dela „širenje netrpeljivosti i mržnje“, „terorizam“ i „špijunažu“ i koristiti kao dalje argumente protiv Srbije kao države, Janjić kaže:

„To ne radi samo Priština. To su radile i druge vlasti koje su imale konflikte sa Srbijom i Beogradom, na primer Hrvatska, ili u BiH – gde se žestoka borba vodi oko toga šta je secesionizam, a šta ne. Sigurno je da će se to pretvoriti u jedan ozbiljan argument o daljim zahtevima koje sada ispostavlja Samoopredeljenje – od zahteva za ratnom odštetom, do tvrdnji o genocidu, pa dalje. Imaće tih posledica. I objektivno, napravio je veliku štetu.“

Na pitanje da li je moguće da je ovaj zvaničnik samoinicijativno doneo odluku da prizna krivicu, ili je pratio instrukciju iz Kancelarije koju predstavlja, Janjić kaže da može da zamisli oba scenarija.

„Mogu da verujem da je dobio input, da je dobio instrukciju, a mogu da verujem i u ono sa čime se dnevno suočavam, da mi precenjujemo stanje našeg vođstva, pre svega prvog čoveka i sve tumačimo u stanovštu njegovih marifetluka“.

U zaključku komentara za KoSSev, vraća se na početak – veruje da je sam čin „ogledalo odsustva bilo kakve politike Beograda prema Kosovu“.

„Sagledavanja situacije na Kosovu i položaja Srbije prema ovom pitanju ne dalje od dva dana unapred.“

„Tvrd odgovor“

Kancelarija za KiM i njeni zvaničnici, uz ministra spoljnih poslova, koji je takođe potekao iz iste se prethodno sastala sa Kvintom zatraživši hitno oslobađanje Popovića i saopštila da neće biti nastavka dijaloga dok se Popović ne oslobodi. Predsednik Aleksandar Vučić je kazao da će Srbija „reagovati na veoma tvrd način“, ali i da Kurti želi sukobe.

Na vest da je njen zvaničnik priznao krivicu u koju su se u Beogradu listom izjasnili da je nema, nisu reagovali.

Nisu reagovali ni na kampanju koja je usledila nakon hapšenja Popovića. Kurti je optužio Srbiju za sistematske pokušaje destabilizacije Kosova i sabotažu dijaloga sa EU upravo stavljajući Popovića u fokus. Preko dela medija na albanskom pokrenuo se spin o tome da je Popović snimao sastanke u Briselu i navodno sarađivao sa srpskom BIA-om. Mediji u Prištini danima su objavljivali navodni sadržaj Popovićevih zaplenjenih telefona – uključujući audio snimke, prepisku sa čelnicima BIA i poruke koje se tiču osoba optuženih za ratne zločine.

(KoSSev)