Душан Јањић: Признање кривице српског званичника у Приштини отвара озбиљан политички проблем за Београд

 Заменик вд директора Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић постигао је ове недеље споразум о признању кривице са косовским специјалним тужилаштвом. Ову информацију потврдило је само тужилаштво у Приштини, као и његов адвокат.

Истовремено, против званичника српске владе је подигнута оптужница, која је у међувремену, заједно са споразумом о признању кривице достављена Основном суду у Приштини.

У питању је кривично дело „подстицање раздора и нетрпељивости“, које је српска страна претходно негирала.

Од Канцеларије за Косово и Метохију покушали смо да добијемо одговор на питање да ли се Поповић пре овог чина консултовао са Београдом, и са ким, односно шта је Београд учинио на ослобађању свог представника. Пре свега, какве су последице по државу Србију настале са признањем овог званичника у Приштини, када је у питању њена политика и дипломатија у вези са Косовом.

Одговор нисмо добили.

Његов адвокат је претходно казао да није време за коментаре док је поступак у току.

Јањић: Штета је велика, последице вишеструке

То што је државни чиновник потписивањем споразума са косовским тужилаштвом прихватио кривицу, има већ последице, сматра директор Форума за етничке односе Душан Јањић.

Једна од њих је и тзв. позитивна, сматра овај познавалац косовског питања.

„Јер ће то помоћи отрежњењу дела јавности – српске заједнице на Косову и у Србији о нивоу и интегритету људи који су државни чиновници и званичници. То је одавно већ јако низак ниво“, каже.

Поред њиховог интегритета и професионалних капацитета, Јањић указује и на проблем недовољног познавања политике која се заступа.

Као други проблем – Јањић сагледава даље последице – је управо то што је сам поступак потписивања споразума о признању кривице државног чиновника из Београда са косовским органима, у колизији са актуелним наративом власти.

Како примећује, још од 2016, када је Ана Брнабић била премијерка Србије, уведен је „новоговор“ српских званичника када је у питању Косово, који „не одговара реалности на терену“.

Осим што не признаје Косово, „нови стандард“ српских власти подразумева да је на Косову „такозвана полиција“, „такозвани суд“, „такозвана држава Косово“, а сада је њен чиновник склопио споразум, и то о признању кривице управо са инстанцом коју таква власт не признаје.

„У уређеној држави, ухапшени државни чиновник, ако не може већ да изврши консултације, сигурно би морао да зна шта је званична политика актуелне власти у Србији око тога“, додаје, уз оцену да се ради о „озбиљном ударцу за власт“.

„Тако да на случају овом, власт би требало да научи да укине ту уредбу о новоговору и да пусти људе да говоре онако како виде, а да своје чиновнике – око идеолошких, пропагандних мантри боље да обуче“, поручује.

Истовремено, Јањић поставља питање познавања Резолуције СБ УН 1244, на коју се Београд иначе позива.

„Када државни званичник дође на неку територију, претпоставља се да он тај уговор познаје. У том међународном уговору постоји одредба где се ОВК третира као герила коју треба демилитаризовати а не као терористичка организација. Дефиниција терористичке организације је из новоговора владе Србије из 2016, и овде је форсирана – у борби за опстанак на власти владајуће структуре као доказа да се врши тероризам, геноцид, итд. над Србима. То је политичка мотивација. Међународно јавно право то каже другачије. То наравно не значи да УЧК није вршила злочине“, објашњава Јањић.

Сам поступак заменика вд директора Канцеларије за Косово и Метохију, за коју Јањић подсећа да се бави „тако важним државним питањем“, укључујући и бољитком положаја српског народа на Косову, за Јањића је „доказ“: „Да заправо ова држава тај проблем не сматра озбиљним и да такав кадар и бира“.

Последицу види и у даљој делигитимизацији ове власти пред онима којима се ова власт „куне“ да ради на помирењу и миру, а то су међународни представници. Но, има још нечег:

„Власт и садашње власти Србије – што није исто што и држава, и то ће сви разликовати, не представљају политику Србије која је дефинисана у уставу, закону, али и свим потписаним бриселским споразумима.“

Јањић додаје да је „међународној заједници, сада већ јасно“ то да је актуелна власт отуђена од народа и да није репрезент државних интереса.

Стандард за убудуће

Коначно, као једна од најозбиљнијих последица је та што постоји ризик да ће косовске власти овај случај претворити у стандард за било које будуће сличне ситуације. Штавише, Јањић је сигуран да ће управо овај случај бити један од аргумената за Приштину.

„Нема више спора, признање значи прихватање и биће то важан аргумент у даљим расправама око Војске Косова“, указује Јањић, додајући:

„Колико год се показао поступак овог чиновника неспретним или некомпетентним, са друге стране учинио је услугу кампањи Самоопредељења посебно у делу око КБС, односно припремама за нови устав Косова, као и новог закона о КБС, којим се он потврђује као војска.“

На питање да ли ће косовске власти приљежно прибележити овај случај, као и актуелни талас признања кривице ухапшених Срба, за дела „ширење нетрпељивости и мржње“, „тероризам“ и „шпијунажу“ и користити као даље аргументе против Србије као државе, Јањић каже:

„То не ради само Приштина. То су радиле и друге власти које су имале конфликте са Србијом и Београдом, на пример Хрватска, или у БиХ – где се жестока борба води око тога шта је сецесионизам, а шта не. Сигурно је да ће се то претворити у један озбиљан аргумент о даљим захтевима које сада испоставља Самоопредељење – од захтева за ратном одштетом, до тврдњи о геноциду, па даље. Имаће тих последица. И објективно, направио је велику штету.“

На питање да ли је могуће да је овај званичник самоиницијативно донео одлуку да призна кривицу, или је пратио инструкцију из Канцеларије коју представља, Јањић каже да може да замисли оба сценарија.

„Могу да верујем да је добио инпут, да је добио инструкцију, а могу да верујем и у оно са чиме се дневно суочавам, да ми прецењујемо стање нашег вођства, пре свега првог човека и све тумачимо у становшту његових марифетлука“.

У закључку коментара за КоССев, враћа се на почетак – верује да је сам чин „огледало одсуства било какве политике Београда према Косову“.

„Сагледавања ситуације на Косову и положаја Србије према овом питању не даље од два дана унапред.“

„Тврд одговор“

Канцеларија за КиМ и њени званичници, уз министра спољних послова, који је такође потекао из исте се претходно састала са Квинтом затраживши хитно ослобађање Поповића и саопштила да неће бити наставка дијалога док се Поповић не ослободи. Председник Александар Вучић је казао да ће Србија „реаговати на веома тврд начин“, али и да Курти жели сукобе.

На вест да је њен званичник признао кривицу у коју су се у Београду листом изјаснили да је нема, нису реаговали.

Нису реаговали ни на кампању која је уследила након хапшења Поповића. Курти је оптужио Србију за систематске покушаје дестабилизације Косова и саботажу дијалога са ЕУ управо стављајући Поповића у фокус. Преко дела медија на албанском покренуо се спин о томе да је Поповић снимао састанке у Бриселу и наводно сарађивао са српском БИА-ом. Медији у Приштини данима су објављивали наводни садржај Поповићевих заплењених телефона – укључујући аудио снимке, преписку са челницима БИА и поруке које се тичу особа оптужених за ратне злочине.

(КоССев)