Dubravka Đedović Handanović: Razmatramo nuklearnu energiju kao opciju, preliminarna studija ne predstavlja konačnu odluku

 Srbija razmatra uvođenje nuklearne energije kao opciju za budućnost svog energetskog sektora, a preliminarna studija, koja je u toku, trebalo bi da pruži ključne informacije za dalje korake. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, istakla je da ova studija nije konačna odluka, već da će se fokusirati na razvoj mape puta, analizu dostupnih tehnologija i uklapanje nuklearnih kapaciteta u postojeći energetski sistem Srbije. Studija će biti završena do kraja drugog kvartala ove godine, rekla je ministarka rudarstva i energetike.

Elektroprivreda Francuske i firma "Ežis" ovih dana završavaju preliminarnu studiju izvodljivosti koja će pružiti odgovore na pitanje da li i kakva nuklearna energija je potrebna Srbiji.

Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović navodi za RTS da studija koja je u toku ne predstavlja konačnu odluku, ali će biti važan korak u procesu i pružiti ključne informacije za buduće korake u razvoju energetskog sektora.

"Studija, koja će biti gotova u narednih mesec-dva, nije studija izvodljivosti, već preliminarna analiza. Fokusiraće se na tri aspekta. Jedan je da razvije mapu puta, odnosno da ukaže i napravi pregled 19 institucionalnih i infrastrukturnih pitanja na koje moramo da obratimo pažnju u koliko uđemo u razvoj nuklearnog programa, a po smernicama Međunarodne atomske agencije", istakla je ministarka.

Ona je dodala da će studija takođe obuhvatiti analizu dostupnih tehnologija, uključujući konvencionalne nuklearne reaktore i male modularne reaktore, kao i razmatranje mogućnosti integracije nuklearne elektrane u naš energetski sistem.

Male modularne nuklearke rizici i prednosti

Govoreći o malim modularnim reaktorima, naglašava da je ova tehnologija još uvek u razvoju, ali da ima potencijal.

"To je jedna od opcija koje određene zemlje razmatraju i upravo mi treba da razmotremo da li je to kredibilna opcija u ovom momentu za nas ili za naš energetski sistem. Mislim da je ta tehnologija još uvek u razvoju", navela je ministarka.

Ukazuje da je tehnologija malih modularnih nuklearnih reaktora (MMR) potvrđena u manjem obimu u nekim zemljama, poput Kine, gde su korišćeni u različitim primenama, kao što su brodski tankeri. Rusija je takođe poodmakla u testiranju ovih reaktora.

Međutim, ona naglašava da u kontekstu proizvodnje električne energije ova tehnologija još uvek nije u potpunosti razvijena i da svaka nova tehnologija nosi određene rizike dok se ne potvrdi.

Prema njenim rečima, jedna od prednosti malih modularnih reaktora je ta što su brži za izgradnju i jeftiniji u poređenju sa tradicionalnim, konvencionalnim reaktorima.

"Za njih je potrebno manje vremena, da su jeftiniji u smislu troškova izgradnje, da su modularni, znači možete da dodajete i da oduzimate, da kažemo, određene delove tih reaktora, dok su konvencionalni reaktori nešto što iziskuje više vremena, što ima i veće troškove. I na nama je da sagledamo i prednosti i mane obe tehnologije koje se ili razvijaju ili su dokazano razvijene na tržištu i da kažemo šta je ono sa čim mi želimo da idemo, ukoliko se naravno svi preduslovi stvore za to i na kraju krajeva sa kime, jer svi ti nosioci tehnologija su određene kompanije iz različitih delova sveta", dodaje ministarka.

Naglašava da Međunarodna atomska agencija (MAAE) propisuje striktne korake i faze koje svaka država mora da ispuni ako razmatra razvoj nuklearnog programa.

"Znači, nijedna zemlja ne može da radi ništa na svoju ruku i apsolutno svi ti institucionalni preduslovi kao i infrastrukturni moraju da se čekiraju, odobre, provere i nadgledaju na kraju od strane", ukazuje ministarka.

Strategija dugoročnog razvoja

Ministarka je naglasila da će budućnost Srbije u velikoj meri zavisiti od dugoročne strategije razvoja energetskog sektora.

"Mi razmišljamo o dugoročnom snabdevanju električnom energijom, o tome kako i da dekarbonizujemo naš energijski sektor, kako da imamo dovoljno bazne energije, a to sve, sva ta pitanja su donekle u koliziji jedna sa drugom. Baznu energiju trenutno dobijamo iz uglja i iz gasa. Gas je, tranziciono gorivo, odnosno nešto što treba da služi, dok zapravo se ne zameni nekim drugim izvorima energije koje emituju znatno manje ugljen-dioksida. Energija iz uglja je nešto što, da kažem, velika većina razvijenog sveta vidi kao nešto iz čega treba postepeno izlaziti. Međutim, niko ne kaže kako da se to uradi na održiv način", kaže ministarka.

Ukazuje da je u ovom trenutku važno postaviti jasne prioritete u razvoju energetskog sektora, kao i razmotriti kako oni koordiniraju sa ostalim nacionalnim prioritetima. Kako je objasnila, energetika nije samo ključna za ekonomski razvoj, već je i osnova svakodnevnog funkcionisanja društva, jer obezbeđuje stabilnost i sigurnost snabdevanja energijom.

Opcija koja zahteva veliko iskustvo, vreme i investicije

Ministarka je naglasila da je nuklearna energija ozbiljna opcija koja zahteva veliko iskustvo, vreme i investicije, ali da je ono što je sigurno – sve veći broj zemalja razmatra uvođenje ili proširenje svojih nuklearnih programa.

Ona je dodala da će Srbija nastaviti da se oslanja na hidroelektrane, ali da bez bazne energije, kao što je nuklearna, nije moguće obezbediti dovoljnu stabilnost energetskog sistema.

"Gas će nas poslužiti kao gorivo bazne energije u budućnosti, u narednih 20-30 godina. Međutim, dugoročno kako da osiguramo što manji uticaj na životnu sredinu u smislu emisije ugljen-dioksida, a da imamo dovoljno bazne energije. Na vetar i solarno obnovljivi izvor energije, ne možemo da se oslonimo u punom obimu. Hidroelektrane su nešto na šta želimo da nastavljamo da se oslonimo u budućnosti, ali sve to bez bazne energije ne daje dovoljno energetskoj sigurnosti. Zato je nuklearna energija jedna od opcija. Ja ne kažem da je ona laka opcija i ne kažem da je opcija za koju ne treba i vreme i iskustvo i novac, ali svakako nešto što ozbiljna zemlja i vlada i zvaničnici ozbiljne zemlje moraju da uzmu u obzir", ukazuje ministarka.

Izgradnja nuklearnih elektrana dugo i zahtevno putovanje

Ukazuje da izgradnja nuklearnih elektrana predstavlja veliki i dugotrajan poduhvat. Napominje da ceo proces može trajati od 10 do 15 godina, posebno za zemlje koje tek ulaze u ovaj program. Za primer je navela Ujedinjene Arapske Emirate koje su 2007. godine počele od nule, a danas imaju nuklearnu elektranu, zahvaljujući partnerstvu sa Južnom Korejom.

Ministarka je takođe naglasila značaj saradnje sa drugim zemljama i kompanijama koje su već iskustvene u nuklearnoj energiji. Srbija već ima sporazume sa zemljama poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije i Francuske, ali će takođe potpisati nove sporazume, naročito sa Južnom Korejom, koja je uspela da izgradi nuklearnu elektranu za samo 10 godina.

Ovi sporazumi imaju za cilj da obezbede pristup najnovijim tehnologijama i stručnim iskustvima, što će biti ključno za razvoj energetskog sektora Srbije.

"Ova saradnja će nam omogućiti razmenu znanja i iskustva, što je ključno za uspešno implementiranje nuklearne energije u Srbiji", zaključila je ministarka.

Na globalnom nivou, 27 zemalja je već u procesu uvođenja nuklearne energije, a 12 od njih su članice Evropske unije. Srbija je okružena zemljama koje već imaju nuklearne elektrane, kao što su Mađarska, Rumunija, Bugarska i Slovenija, što samo pojačava potrebu da se i ova opcija ozbiljno razmatra.

Prema njenim rečima, važno je da Srbija, uz podršku naučnih instituta i stručnjaka, pažljivo sagleda sve opcije i napravi najbolji izbor u skladu sa potrebama i potencijalima svog energetskog sistema.

(RTS)