Дритан Абазовић: Верујем да ће Мило Ђукановић по истеку председничког мандата отићи у политичку пензију, то је добро за њега

 У ексклузивном интервјуу за Нова.рс премијер Црне Горе Дритан Абазовић рекао је да би за актуелног председника те државе Мила Ђукановића најбоље било да оде у политичку пензију по истеку мандата. Он је додао да не постоји особа која би некоме могла некоме да гарантује да ће бити заштићен од евентуалних судских поступака, те су због тога и бесмислени наводи је то обећано Ђукановићу под условом да се повуче.

Лидер грађанског покрета “УРА”, родом Улцињанин, недавно је изабран за премијера 43. Владе Црне Горе. Према његовим речима, сложене политичке околности утицале су на то да са места потпредседника владе пређе на нову функцију и управо су оне разлог због чега је своје трајање на месту шефа црногорске владе орочио на годину дана.

Могућност да остане дуже на месту премијера не искључује једанко колико и могућност расписивања ванредних избора, од којих, како каже, не страхује, напротив:

“На свим локалним изборима, на којима је УРА учествовала, од 30. августа 2020. године до данас, наш резултат је дуплиран, изузев у Улцињу где је направљен резултат какав нико није направио у протеклих 20 година. Не плашим се избора и мислим да би ми на њима прошли одлично”, наглашава он.

Једини премијер из редова Европских зелених, како сарадници неретко воле да опишу Абазовића, у свом првом интервју, датом медијима у Србији по ступању на нову дужност, говорио је о оптужбама да је “оживео странку Мила Ђукановића”, о томе да ли неко може да гарантује мирну политичку пензију актуелном председнику Црне Горе, о односима са дојучерашњим партнерима, Алексом Бечићем и Здравком Кривокапићем, али и о криминалним аферама које су потресале регион и Црну Гору у претходне две године.

Орочили сте трајање ваше владе на годину дана, али нисте искључили могућност да се тај рок продужи. Од чега ће то зависити?

Споразум јесте орочен на годину дана, али он може да траје дуже, а може и краће. У нормалним оклоностима мандати влада, кад се заврше избори, трају по четири године, али некад се дешава да они не могу да издрже толико. Све то зависи од политичких прилика. Ми ово гледамо у том контексту - уколико влада покаже резултате и уколико будемо могли да испоручимо грађанима Црне Горе, у виду резултата, оно што смо поставили као агенду, онда можемо да разговарамо о неком продужетку. Уколико пак то не буде тако, не видим никакав проблем да се избори организују у неком краћем временском року. Међутим, оно требало би рећи да је овај модел, који је Црна Гора изабрала, по мом скромном суду био једини могућ, јер ми у овом тренутку немамо институције система које би могле да спроведу изборе на легалан начин. Ту мислим на Уставни суд, пре свега.

"Задвољан сам првим корацима"

За сад смо задовољни. Деблокиран је државни парламент, деблокирала се влада, доносе се одлуке, постоји неки почетни ентузијазам… Наравно, то би требало одржати, јер увек је на почетку више енергије. У сваком случају, мислим да је Црна Гора изабрала оптимално решење у корист грађана. Уместо тензија и даљих конфликата, ми смо ипак изабрали стабилност. Изабрали смо да се концентришемо на нашу европску агенду. Ако будемо мудри и доследни, мислим да можемо у много бољој атмосфери ићи ка парламентарним изборима, који би требало да се десе у будућности.

Шта за тих годину дана може да уради ова влада, а што није она пре ње?

Претходна влада је пала зато што она није могла да пронађе заједнички језик са парламентарном већином. Имали смо ситуацију да су одлуке владе биле блокиране, да нису имале проходност у државном парламенту, а у једном тренутку се и парламент и затворио. Ова влада може да уради све супротно у том делу. Наравно, ми морамо да наставимо са реформским путем. Ова влада, по мом скромном суду, има два кључна циља која је већ кренула да испуњава. Само два кључна циља - један је да деблокира европски пут Црне Горе, а за то су нам потребне три одлуке које подразумевају шири друштвени консензус..

А које су то одлуке?

То су одлуке које подразумевају избор чланова судског савета, нових чланова Уставног суда и да се изабере нови врховни државни тужилац у пуном мандату. Тражи се шири консезнус за то и тим избором бисмо послали поруку озбиљности и поруку да можемо да имамо компромис око нечега што су стратешки приоритети Црне Горе. Круна свега би била да добијемо завршна мерила и самим тим да затварамо поглаваља која се тичу интеграционог процеса наше државе у ЕУ.

Друго, важно је да се настави са економским реформама и да се створи позитивина инвестициона клима у Црној Гори. Ми већ, у првих месец дана, имамо неке резултате. Нисмо поставили неку захтевну агенду, односно нешто што би подразумевао да ради влада у четворогодишњем мандату, напротив - одредили смо нешто што би требало да буде стратешки приоритет и очекујем да у том путу сви истрајемо.

Спочитава вам се да сте "оживели ДПС" и да сте након свега изневерили очекивања гласача. Који је ваш одговор на то?

Мој одговор је врло једноставан - резултати локалних избора који су били, а показаће то и парламентарни избори, најбоље демонстрирају да ли је та теза тачна или није. И у односу на партију на чијем сам ја челу, грађански покрет “УРА” и у односу на ДПС, али у односу на све друге политичке организације. Ако је неко мислио да ми треба да будемо у влади која не може да спроводи реформе због тога што нема заједнички језик са парламентом, мора да зна то није наш стратешки циљ.

Наш стратешки циљ парламентарних избора је био следећи: Борба против организованог криминала и корупције, економске, здравствене и образовне реформе и зелене политике. И све то остају приоритети. Ми смо уместо нестабилности изабрали да генеришемо стабилност. Црна Гора је у последњих месец дана стабилнија него што је раније била, са много већом међународном подршком него што је то био случај раније и са много бољим вестима које иду из ове државе.

Тражили смо и изабрали модел, понудили смо свима да подрже мањинску владу. Кад је реч о ДПС-у, ми смо њих победили 30. августа. Победом над њима, ми нисмо преузели обавезу да победимо и све оно што је добро било у Црној Гори и оно чему она тежи. Ако ми желимо да идемо према Европској унији, онда би требало да се договарамо. Ако ми пак желимо да наставимо са националистичким и свађалачким политикама, то може да буде концепт, али мени то лично није блиско. Ја сам за друге концепте. Ако неко мисли да је било који принцип, који је раније декларисан јавно, напуштен, онда за то треба да понуди неки ваљани аргумент. Ја ћу вам само рећи да у последњих месец дана имате случајеве који се тичу организованог криминала и високе корупције који су већи од свега што сте имали претходних 30 година. То говори у  прилог овоме што причам, јер кад се говори о тој “рехабилитацији” не говори се о политичкој рехабилитацији, већ о неким праксама бившег режима и страха да оне опет не оживе у свакодневном животу.

Верујете ли да ће Ђукановић, по истеку председничког мандата, отићи у политичку пензију?

Верујем да хоће и мислим да је то добро за њега. Ми нисмо овде да одлучујемо у име других шта ће да раде. Лично мислим да је тренутно то и мање важно. Важно је да и они и сви ми будемо свесни својих потеза и какве оне импликације имају на друштво и на политике које представљамо.

Да ли има он разлога да размишља о томе да ће сносити одређене последице кад оде у политичку пензију? Да ли њему неко може да гарантује да ће бити заштићен?

Често слушам такве тезе и дајем себи за право, без обзира што немам много година, да кажем да имам одређено политичко искуство, те да могу да препознам како функционишу политички системи. Небулозно је уопште мислити да неко може да вам да било какве гаранције. То да неко жели да преузима гаранције за неког другог? Погледајте друге земље света, не морате регион, нико неће преузимати неку специјалну одговорност према било коме. Свако носи свој крст за оно добро или лоше што је урадио у свом животу и професионалном односу према послу. Не видим како неко може да има неке специјалне гаранције. Не знам, можда нисам добро обавештен, али заиста такве ствари ми се чине веома неозбиљним, стога их не бих третирао као нешто што је чињеница.

А кад смо код подршке у Скупштини, да ли постоји бојазан да би ДПС, који у овом тренутку мањински подржава владу, покушати да утиче на кључне одлуке или да ће вас, на пример, уцењивати за подршку у Скупштини?

Мислим да ће се то десити. Знате зашто? Не у неком негативном смислу, већ у неком општем-политичком. Људи су, након прошлих избора, драстично оштетили ону типчну партијску државу у којој један човек све одлучује и у којој нико нема могућност да утиче на процес. Сада је свако важан на свој начин и сви користе та права. Ја очекујем да се парламент тако односи према бројним питањима и са тим немам никакав проблем. Ја промовишем другачије вредности - да има што више слободе у Црној Гори и да посланици што више узимају одговорности за себе. Не плашим се уопште тога. Како се нисам плашио да подржим 42. Владу Црне Горе и срушим ДПС, иако су многи мислили да се никада то неће десити и како се нисам плашио да предложим модел око 43. владе, тако се не плашим ни понашања било које политичке структуре у Црној Гори.

А имате ли ви страх од ванредних избора, како то кажу ваши политички противници?

Не плашим се избора и мислим да би ми на изборима прошли одлично. Ја само мислим да би они, који нас сада критикују, потрчали након њих да остваре поново сарадњу са нама.

Да ли бисте били спремни након свега да пружите руку тим људима за које кажете да вас сада критикују?

Ако мислите на опозицију - да. Водим врло инклузивну политику и знам да људи у 90 одсто случајева не причају оно што мисле, него да иза тога стоји једна обична, ситна партијска калкулација која је велики тег око врата ове земље. То људима не би требало узимати као неко велико зло, јер они само желе да се боље поставе како би ушићарили неки ситни политички поен. Пошто сам ступио на место премијера рекао сам да је мој политички и стратешки циљ да штитим интересе Црне Горе. Други нека се баве партијама, то се односи и на колеге из моје организације, ја ћу се бавити с оним што је интерес Црне Горе. Врло сам поносан с оним што радим и немам никакав проблем да добијем још саговорника. Рука је пружена апослутно свима и волео бих да у једном политичком дијалогу заједно нађемо консензус око ових ствари за које се сви, макар реторички, залажемо. У нашем парламенту су све странке за учлањење Црне Горе у ЕУ и сад имамо прилику да то заједнички и демонстрирамо.

Након претходних избора, били сте део те, да је назовемо тако, кључне политичке тројке у Црној Гори, коју су уз вас чини Алекса Бечић и Здравко Кривокапић. Данас сте на супротним странама. Како то објашњавате?

Ми нисмо на супротним странама. Ми морамо да знамо да је политика жива, да она производи неке друге процесе и да некад ствари не гледамо потпуно идентично. Мислим да смо ми на истим позицијама, неке политичке структуре су отишле у десно… Нисам заговорник било какве поларизације, већ помирења и такву политику покушава и сада да демонстрирам. Верујем да ће неки лидери, који можда у овом тренутку осећају неку љутњу, вратити тој политици помирења.

Јесте ли замерили Кривокапићу што је одбио да вам преда дужност? Да ли је последњих месеци уопште постојала комуникација између вас?

Имали смо комуникацију и радили смо свој посао професионално. Некад је наша комуникација била интезивна, а у једном тренутку су наши односи били у некој врсти захлађења… Нисам му замерио, мислим да је то његов лични осећај. Само мислим да је потребно да поштујемо институције. Не можемо да градимо државу, а да не поштујемо институције. Много бољи пример су послали неки други министри који су направили примопредају, као што је и претходни премијер направио примопредају у односу на Кривокапића. Наравно, нисмо сви исти, постоје различите перцепције и што се тога тиче не постоји љутња.

Да ли имате било какве информације о томе шта се догађа са предметом неовлашћеног скидања забране уласка Беливуку и Миљковићу у Црној Гори?

Ми смо у септембру прошле године решили тај предмет. Чекали смо бившег специјалног тужиоца да то учини и након бројних опструкција, везаних за овај случај, саопштили смо процедуру које се десила унутар Министарства спољних послова. Наравно, тај предмет је и даље код специјалног тужиоца, ми не претендујемо и немамо право да говоримо о исходу тог предмета, али што се нас тиче - зна се ко је скинуо забрану уласка и ко су били надлежни за то.

Можете ли да подсетите наше читаоце ко је то учинио?

Тадашњи помоћник директора Управе полиције за организовани криминал, Зоран Лазовић и други помоћник Енис Баковић. Било је хапшења неколико њихових колега, који су ниже рангирани и они су, по мом суду, наступили крајње професионално, јер су се одазвали ономе што је био захтев старешине, а за старешину се зна ко је био. На то питање је стављена тачка, а да ли ће то вредновати ново Специјално тужилаштво, а касније и суд, очекујем да хоће, али не бих могао да говорим о томе кад ће се то десити или на који начин ће се то завршити.

А како тумачите то што је тужилаштво годину дана знало за везе полицијских службеника са кавачким кланом, између осталог ту се помиње и господин Лазовић, а да притом ништа није предузимало?

Кад је реч о кавачком клану, нико није десетковао као претходна влада. Желим да се захвалим вашој медијској кући која је у неколико наврата веома објективно извештавала о томе. Ако се сећате огромне акције против кавчана, у априлу 2021. године, кад велики број њих ухапшен, па кад смо имали ону аферу да их је истражни судија пустио. Тада је Дритан Абазовић сам остављен на ветрометини да се бори против судског система у Црној Гори, односно против неодговорних људи. Због једне јавне полемике, коју сам имао са истражним судијом, а због које су ми многи замерили, дошли смо у ситуацију да је веће тог суда поништило одлуку судије и да су неки од тих људи враћени у затвори. Наравно, нису сви могли да се ухапсе други пут, јер су неки побегли, али они, међу којима је био господин Кашћелан, који је уз Радоја Звицера, вођа организоване криминалне групе, завршио је у затвору и против њих су покренуте истраге. Тачно је да ми нисмо дошли до Радоја Звицера у том тренутку, тачно је да нисмо успели да ослободимо полицију свих негативних утицаја које је имала деценијама, али је такође тачно да се ту акције повећале општи кредибилитет црногорске полиције. Кад је реч о Еурополу, то је била прва значајнија размена информација са њима. То се касније дешавало и око других предмета. Морам да подсестим ваше читаоце да се преко кабинета, на чијем сам ја био челу, покренула иницијатива за измену Закона о државном тужилаштву, јер смо идентификовали како је Специјално државно тужилаштво главна препрека за смислену борбу против организованог криминала и корупције. У том тренутку смо наишли на препреке од људи који се дан данас бусају у прса у црногорском парламенту како су против организованог кирминала и корупције. Због Демократске Црне Горе нисмо могли да дођемо избора новог Тужилачког савета који је требао да води до промена које су се касније десиле. 

Морате да знате да је Еуропол информативна институција која дели доказе које има, а организовани криминал је само један сегмент онога чиме се они баве. Да би они то поделили, ви морате активни однос државе која то траже у односу на конкретне случајеве. Ми смо имали ситуацију да је део доказа, који је завршио у јавности, био предат специјалном тужиоцу, Саши Чађеновићу, заменику главног специјалног тужиоца у том тренутку и тај предмет је био архивиран. Сигурно да Чађеновић није могао то да архивира, а да не обавести свог надређеног… Они су у том тренутку сматрали, претпостављам, да ти докази нису довољно валидни и да нису добри. Дакле, није био проблем у Управи полиције, не браним је и не мислим да је она савршена, али дефинитивно смо имали проблем у оној тачци која је месецима била означена као кључни разлог због чега се не дешавају помаци у борби против организованог криминала.

Сматрате да је проблеме правио недавно смењени тужилац, Миливоје Катнић?

Све време то говорим. Да се он није захвалио једној политичкој опцији, коју сам малопре поменуо, вероватно би и дан данас био ту где је био раније и ми вероватно не бисмо имали ове резултате које сад имамо. Са новим специјалним тужиоцем ми смо одмах један део резултата испоручили.

Недавно је ухапшена и Весна Меденица, која је била носилац највеће судске функције у земљи. Рекли сте да постоји нечија тенденција да се та афера затрпа. Коме је то у интересу?

То је у интересу онима који у све време објашњавали да је у Црној Гори ситуација редовна, да та корупција и тај организовани криминал нису толико изражени, него да ми неки стално то потенцирамо, јер желимо да стичемо неке политичке поене и неправдано блатимо неке људе.

Можете ли конкретно, ко су ти људи који то говоре и којима је то интересу?

Рекао сам да неко покушава да заташка ову аферу зато што се тада, у том тренутку, појавила једна друга афера против једног полицијског службеника, господина Кнежевића. Не браним никога, желим и да та прича буде до краја расветљена. Само сам хтео да кажем да неке политичке структуре, које тренутно сада подржавају владу, а и неке које не подржавају, имају циљ да једну аферу прекрију другом. Навијам да се у оба случаја утврде све чињенице и јавност упозна са свим елементима, какви год они били.

Ми смо причали у Бриселу о томе да је Црна Гора урадила једну историјску ствар. Овде су две особе, које су биле на врху правосудног система, ухапшене. У питању су дугогодишња председница Врховног суда Меденица и председник Привредног суда Блажо Јовановић. На тај начин смо послали јасну поруку. То је лоша вест за државу као систем, али веома лепа вест за правду и потврда да нема недодирљивих.

Сазнали смо да је Меденица ухапшена са картом за Београд, у једном правцу. Делује ли вам то као покушај понављања случаја "Светозар Маровић"?

Личи ми мало на понављање тог случаја. Најфацинантније од свега ми је то што политичке структуре око Весне Меденице таргетирају Србију као највећег политичког противника, а кад дођу овакве ситуације они купују карте у једном правцу према Београду. То ме подстиче више да размишљам о томе зашто је то тако него да ли је неко хтео да се сакрије.

А како ви то објашњавате?

Шта рећи? Толико парадокса има на Западном Балкану да је то невероватно. То говори да понашање одређених људи није увек условљено оним што ми добијамо као осећај из њихових јавних наступа. Иза многих тих ствари заправо стоји само један политички интерес који у коначници води ка неком финансијском.

Можда ћемо ући у психологију, али колико је опасно кад неко јавно изриче ставове у које ни сам не верује?

Веома је опасно кад људи не верују оно што раде, кад не верују у промене. То јесте улазак у психологију, али веома добар, зато што ми без тога не можемо да променимо наш начин размишљања као народи, а мислим да нам то треба. Не желим да говорим негативно о нашим народима, али наше понашање, политичка деловања, реторика би требали мало да се коригују ако имамо намеру да будемо успешнија друштва него што смо сада и ако хоћемо да ухватимо корак са савременим демократијама и савременим економијама.

(Војислав Милованчевић, Нова.рс)