Dragana Đorđević: U Srbiju dolaze najprljavije tehnologije. Na meti napada svi stručnjaci koji se suprotstave odlukama vlasti, kao što je ona u vezi sa potencijalnim iskopavanjem litijuma

 "Mi imamo zemlju koja je prirodni raj, koju samo treba da ne uništimo. A rudnici će je sigurno zauvek uništiti. Ako nekom nije jasno šta je rudnik, neka ode u Bor i u Majdanpek. Prema programima ove vlasti, perspektiva je da se otvori veliki broj rudnika", izjavila je, gostujući u emisiji "Da sam ja neko", naučnica Dragana Đorđević. Rekla je i da su male hidroelektrane "pogubne po naše vodne sisteme i po prirodu". "Da sam ja neko, ne bih uvozila prljave tehnologije, koje nas zagađuju, koje ostavljaju trajne posledice", naglasila je Đorđević.

Ona je magistar fizičko-hemijskih nauka na Fakultetu za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu i doktor hemijskih nauka Hemijskog fakulteta, profesorka Hemijskog fakulteta i naučni savetnik za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Jedna je od nacitiranijih naučnica sa naših prostora. Odmah po završetku fakulteta, počela je da popravlja sve što može u svojoj zemlji, ali i na celoj planeti. Nema je na društvenim mrežama, ali je zato ima svakodnevno u tabloidima. Dr Dragana Đorđević je posvećenik koji slobodno misli, radi i govori.

„U medijima sam se pojavila 2004. godine,  kada je u Pančevu bio problem zagađenja vazduha. Zapravo, tamo je stalno taj problem prisutan. Tada me je, pošto sam magistrirala i doktorirala u oblasti aerozagađenja, angažovalo Ministarstvo nauke i životne sredine, tj. Direktorat za životnu sredinu, da pomognem u rešenju problema – da se pronađu ključne tačke u industrijama koje zagađuju“, rekla je za N1 Dragana Đorđević.

Dodala je da je to uradila za par meseci, ali da je rešenje „potrajalo zato što su tehnologije koje moraju da se ugrađuju skupe“.

„Najpre smo dali privremene mere kojih su se pridržavali. To je išlo postepeno. Sve je to bilo nadgledano od strane Uprave za životnu sredinu. Već tim privremenim merama se koncentracija benzena dva puta smanjila. Trajnim merama 2009. godine koncentracija je pala na granice evropskih normi“, navela je Dragana Đorđević.

U Srbiju dolaze najprljavije tehnologije

Dodala je da više nema uvid u to koliko se sada održavaju sistemi.

„Ti sistemi moraju da se s vremena na vreme inoviraju, obnavljaju, kupuju rezervni delovi. Ako se to ne održava, ponovo može doći do povišenih koncenrtracija (benzena), ali za sada u to nemam uvid“, kazala je Đorđević.

Rekla je i da je „u vreme Tita bilo prljavih tehnologija i zagađenja“.

„Ali kapaciteti prozvodnje su bili takvi da su podmirivali naše potrebe, dakle, bili su mnogo manji. Poslednjih godina dolaze globalni investitori, koji prozvode za globalno tržište i srazmerno tome zagađuju. Ono što me posebno brine, to je što dolaze najprljavije tehnologije, sa mnogo većim kapacitetima. To su livnice, topionice, čelilane, rudnici, a to je najgori vid ljudskih aktivnosti, po životnu sredinu i po ljudsko zdravlje“, naglasila je Dragana Đorđević.

Male hidroelektrane –  pogubne za prirodu

Dodala je da je tada, „kao neko ko se time bavi“ oglasila i da su posle toga tabloidi počeli da pišu o njoj.

„Dakle, nisam se prvo oglasila po pitanju Jadra. Oglasila sam se najpre po pitanju malih hidroelektrana, što je pogubno po naše vodne sisteme i po prirodu. One će davati malu količinu struje za neke privatne investitore“, kazala je Đorđević.

Država nije zainteresovana da reši problem

Rekla je i da je 2004. godine „država bila zainteresovana da reši problem“ (zagađenja).

„Država sada nije zainteresovana da reši problem“, naglasila je Dragana Đorđević.

Rekla je i je da svi „povlašćeni investitori imaju veze sa državnim vrhom“.

„Sliv reke Vlasine je uništen. Mislim da je do prošle godine izgrađeno 26 (malih hidroelektrana), sa perspektivom da ih bude 56. Već sa nekoliko prvih izgrađenih, vodosnabdevanje grada postalo je veoma problematično, jer se pokvario kvalitet vode. Osim toga, raskopavanjem u brsko-planinskim predelima, došlo je do obrušavanja, do erozije i onda taj erozivni materijal sa rekama stigne na vodozahvat grada, koji bude napunjen blatom. Onda se vodovad zatvara – ne može da preradi blato i onda danima, pa i nedeljama, ceo grad nema vode“, objasnila je Dragana Đorđević.

Dodala je da se građanima Srbije u računima za struju „obračunavaju iznosi za tzv. obnovljive izvore“.

„Nama se u računima za struju obračunavaju iznosi za tzv. obnovljive izvore. Od tog novca su izgrađene te male hidroelektrane i (obezbeđeni) povlašćeni krediti za povlašćen investitore – da bi sada on to prodavao kao privatnik, od čega mi nemamo apsolutno ništa. To ne završava u državnoj mreži, već se izvozi od strane privatnog lica“, rekla je Đorđević.

Imamo zemlju koja je prirodni raj

Dodala je da je Srbiji „prirodni raj“ koji ne treba uništiti.

Ima indicija da su geološke mape predate stranim kompanijama, koje sada tačno znaju šta se u Srbiji nalazi. Eto, npr. imamo situaciju sa Jadrom gde je Rio Tinto došao praktično na gotovu stvar

„Mi imamo zemlju koja je prirodni raj, koju samo treba da ne uništimo. A rudnici će je sigurno zauvek uništiti. Ako nekom nije jasno šta je rudnik, neka ode u Bor i u Majdanpek. Ono što je sada perspektiva, prema programima ove vlasti, to je da se otvori veliki broj rudnika… Ima indicija da su geološke mape predate stranim kompanijama, koje sada tačno znaju šta se u Srbiji nalazi. Eto, npr. imamo situaciju sa Jadrom gde je Rio Tinto došao praktično na gotovu stvar“, rekla je Đorđević.

Istakla je da su na meti napada svi stručnjaci koji se suprotstave odlukama vlasti, kao što je ona u vezi sa potencijalnim iskopavanjem litijuma u Srbiji.

„Kada je počeo problem sa Rio Tintom, prvo smo bili kod Ane Brnabić. Kada je pokojna Mira Anđelković, koja je doktor tehnoloških nauka i bavila se ekspolozivima, videla koliku količinu ekspoloziva kompanija planira za ekspolataciju rude, i ona je odreagovala. Bile smo članovi tima lokalne zajednice koju je primila premjerka. Pokušale smo da joj objasnimo u čemu je problem. Ona nije htela da nas sluša. Rekla je da zna za „fantastična iskustva“ iz Australije“, navela je Đorđević.

Dodala je da se posle toga zainteresovala za to, kako je navela premijerka –  fantastična iskustva iz Australije.

„Videla sam da su uništili pećine Aboridžina. Osim toga, u Australiji Rio Tinto, kao rudarska kompanija, samo vadi rudu i šalje je u Kinu na preradu – a prerada je ono što bi posebno devastiralo životnu sredinu. Nakon odlaska kod premijerke, ja dobijam pozive i jurnjavu iz Ministarstva rudarstva i energetike od strane tadašnje ministarke Zorane Mihajlović. Otišla sam kod nje i pitala me je zašto sam protiv tog rudnika. Ja sam joj objasnila, a ona je rekla da želim da joj pomognem. Nije mi bilo prvi put da budem savetnik, kao što je to bilo 2004. godine, prihvatila sam i mi smo imale razgovore. Kada je shvatila šta joj govorim, rekla je da, ako je tako – rudnika neće biti“, ispričala je Đorđević.

Kada je ukinut projekat u vezi sa iskopavanjem rudnika litijuma, Đorđević je tražila raskidanje ugovora o saradnji.

„Ubrzo Zorana Mihajlović više nije bila ministarka. Da li je ona tada shvatila da sam ja „kriva“ za njen pad, za to što je ostala bez privilegija, ne znam, ali postala je posle toga i ona „bot“ kompanije i čujem da me kritikuje na Instagramu“, rekla je Đorđević.

Navela je da poručuje prijateljima „da čuvaju ovo parče zemlje na planeti“.

„Jer je prijatno za život, nema tornada, nema vetrova sa Grenlanda… Ne mora čak mnogo napora da se ulaže, da bi se ovde uživalo, samo – nemojte nam prljati zemlju. Da sam ja neko, ne bih uvozila prljave tehnologije koje nas zagađuju, koje ostavljaju trajne posledice. Prisustvovala sam čišćenju jedne zagađene lokacije u Švajcarskoj; to je bila livada od pet hektara, a čišćenje je koštalo dve milijarde švajcarskih franaka. Kojim milijardama ćemo mi de se čistimo, ako zagadimo kvadratne kilometre ove zemlje?“, upitala je dr Dragana Đorđević.

(N1)