Драгана Ђорђевић: У Србију долазе најпрљавије технологије. На мети напада сви стручњаци који се супротставе одлукама власти, као што је она у вези са потенцијалним ископавањем литијума

 "Ми имамо земљу која је природни рај, коју само треба да не уништимо. А рудници ће је сигурно заувек уништити. Ако неком није јасно шта је рудник, нека оде у Бор и у Мајданпек. Према програмима ове власти, перспектива је да се отвори велики број рудника", изјавила је, гостујући у емисији "Да сам ја неко", научница Драгана Ђорђевић. Рекла је и да су мале хидроелектране "погубне по наше водне системе и по природу". "Да сам ја неко, не бих увозила прљаве технологије, које нас загађују, које остављају трајне последице", нагласила је Ђорђевић.

Она је магистар физичко-хемијских наука на Факултету за физичку хемију Универзитета у Београду и доктор хемијских наука Хемијског факултета, професорка Хемијског факултета и научни саветник за хемију, технологију и металургију. Једна је од нацитиранијих научница са наших простора. Одмах по завршетку факултета, почела је да поправља све што може у својој земљи, али и на целој планети. Нема је на друштвеним мрежама, али је зато има свакодневно у таблоидима. Др Драгана Ђорђевић је посвећеник који слободно мисли, ради и говори.

„У медијима сам се појавила 2004. године,  када је у Панчеву био проблем загађења ваздуха. Заправо, тамо је стално тај проблем присутан. Тада ме је, пошто сам магистрирала и докторирала у области аерозагађења, ангажовало Министарство науке и животне средине, тј. Директорат за животну средину, да помогнем у решењу проблема – да се пронађу кључне тачке у индустријама које загађују“, рекла је за Н1 Драгана Ђорђевић.

Додала је да је то урадила за пар месеци, али да је решење „потрајало зато што су технологије које морају да се уграђују скупе“.

„Најпре смо дали привремене мере којих су се придржавали. То је ишло постепено. Све је то било надгледано од стране Управе за животну средину. Већ тим привременим мерама се концентрација бензена два пута смањила. Трајним мерама 2009. године концентрација је пала на границе европских норми“, навела је Драгана Ђорђевић.

У Србију долазе најпрљавије технологије

Додала је да више нема увид у то колико се сада одржавају системи.

„Ти системи морају да се с времена на време иновирају, обнављају, купују резервни делови. Ако се то не одржава, поново може доћи до повишених конценртрација (бензена), али за сада у то немам увид“, казала је Ђорђевић.

Рекла је и да је „у време Тита било прљавих технологија и загађења“.

„Али капацитети прозводње су били такви да су подмиривали наше потребе, дакле, били су много мањи. Последњих година долазе глобални инвеститори, који прозводе за глобално тржиште и сразмерно томе загађују. Оно што ме посебно брине, то је што долазе најпрљавије технологије, са много већим капацитетима. То су ливнице, топионице, челилане, рудници, а то је најгори вид људских активности, по животну средину и по људско здравље“, нагласила је Драгана Ђорђевић.

Мале хидроелектране –  погубне за природу

Додала је да је тада, „као неко ко се тиме бави“ огласила и да су после тога таблоиди почели да пишу о њој.

„Дакле, нисам се прво огласила по питању Јадра. Огласила сам се најпре по питању малих хидроелектрана, што је погубно по наше водне системе и по природу. Оне ће давати малу количину струје за неке приватне инвеститоре“, казала је Ђорђевић.

Држава није заинтересована да реши проблем

Рекла је и да је 2004. године „држава била заинтересована да реши проблем“ (загађења).

„Држава сада није заинтересована да реши проблем“, нагласила је Драгана Ђорђевић.

Рекла је и је да сви „повлашћени инвеститори имају везе са државним врхом“.

„Слив реке Власине је уништен. Мислим да је до прошле године изграђено 26 (малих хидроелектрана), са перспективом да их буде 56. Већ са неколико првих изграђених, водоснабдевање града постало је веома проблематично, јер се покварио квалитет воде. Осим тога, раскопавањем у брско-планинским пределима, дошло је до обрушавања, до ерозије и онда тај ерозивни материјал са рекама стигне на водозахват града, који буде напуњен блатом. Онда се водовад затвара – не може да преради блато и онда данима, па и недељама, цео град нема воде“, објаснила је Драгана Ђорђевић.

Додала је да се грађанима Србије у рачунима за струју „обрачунавају износи за тзв. обновљиве изворе“.

„Нама се у рачунима за струју обрачунавају износи за тзв. обновљиве изворе. Од тог новца су изграђене те мале хидроелектране и (обезбеђени) повлашћени кредити за повлашћен инвеститоре – да би сада он то продавао као приватник, од чега ми немамо апсолутно ништа. То не завршава у државној мрежи, већ се извози од стране приватног лица“, рекла је Ђорђевић.

Имамо земљу која је природни рај

Додала је да је Србији „природни рај“ који не треба уништити.

Има индиција да су геолошке мапе предате страним компанијама, које сада тачно знају шта се у Србији налази. Ето, нпр. имамо ситуацију са Јадром где је Рио Тинто дошао практично на готову ствар

„Ми имамо земљу која је природни рај, коју само треба да не уништимо. А рудници ће је сигурно заувек уништити. Ако неком није јасно шта је рудник, нека оде у Бор и у Мајданпек. Оно што је сада перспектива, према програмима ове власти, то је да се отвори велики број рудника… Има индиција да су геолошке мапе предате страним компанијама, које сада тачно знају шта се у Србији налази. Ето, нпр. имамо ситуацију са Јадром где је Рио Тинто дошао практично на готову ствар“, рекла је Ђорђевић.

Истакла је да су на мети напада сви стручњаци који се супротставе одлукама власти, као што је она у вези са потенцијалним ископавањем литијума у Србији.

„Када је почео проблем са Рио Тинтом, прво смо били код Ане Брнабић. Када је покојна Мира Анђелковић, која је доктор технолошких наука и бавила се експолозивима, видела колику количину експолозива компанија планира за експолатацију руде, и она је одреаговала. Биле смо чланови тима локалне заједнице коју је примила премјерка. Покушале смо да јој објаснимо у чему је проблем. Она није хтела да нас слуша. Рекла је да зна за „фантастична искуства“ из Аустралије“, навела је Ђорђевић.

Додала је да се после тога заинтересовала за то, како је навела премијерка –  фантастична искуства из Аустралије.

„Видела сам да су уништили пећине Абориџина. Осим тога, у Аустралији Рио Тинто, као рударска компанија, само вади руду и шаље је у Кину на прераду – а прерада је оно што би посебно девастирало животну средину. Након одласка код премијерке, ја добијам позиве и јурњаву из Министарства рударства и енергетике од стране тадашње министарке Зоране Михајловић. Отишла сам код ње и питала ме је зашто сам против тог рудника. Ја сам јој објаснила, а она је рекла да желим да јој помогнем. Није ми било први пут да будем саветник, као што је то било 2004. године, прихватила сам и ми смо имале разговоре. Када је схватила шта јој говорим, рекла је да, ако је тако – рудника неће бити“, испричала је Ђорђевић.

Када је укинут пројекат у вези са ископавањем рудника литијума, Ђорђевић је тражила раскидање уговора о сарадњи.

„Убрзо Зорана Михајловић више није била министарка. Да ли је она тада схватила да сам ја „крива“ за њен пад, за то што је остала без привилегија, не знам, али постала је после тога и она „бот“ компаније и чујем да ме критикује на Инстаграму“, рекла је Ђорђевић.

Навела је да поручује пријатељима „да чувају ово парче земље на планети“.

„Јер је пријатно за живот, нема торнада, нема ветрова са Гренланда… Не мора чак много напора да се улаже, да би се овде уживало, само – немојте нам прљати земљу. Да сам ја неко, не бих увозила прљаве технологије које нас загађују, које остављају трајне последице. Присуствовала сам чишћењу једне загађене локације у Швајцарској; то је била ливада од пет хектара, а чишћење је коштало две милијарде швајцарских франака. Којим милијардама ћемо ми де се чистимо, ако загадимо квадратне километре ове земље?“, упитала је др Драгана Ђорђевић.

(Н1)