Donald Tramp u Davosu: Tražimo hitne pregovore o kupovini Grenlanda, nećemo upotrebiti silu. Venecuela će fantastično napredovati. Evropa ne ide u dobrom smeru

 Predsednik SAD Donald Tramp u uvodu govora u Davosu pozdravio je „američke prijatelje“ i „nekoliko neprijatelja“, što je izazvalo smeh prisutnih u sali.

Predsednik SAD je svoje obraćanje započeo rečima da mu je „sjajno što se vratio u prelepi Davos u Švajcarskoj i što se obraća tolikom broju uglednih poslovnih lidera, toliko prijatelja, a i nekoliko neprijatelja“.

Predsednik je ponovio kritike koje je izneo u svom obraćanju Ujedinjenim nacijama prošle godine, kao i u najnovijim nacionalno-bezbednosnim izjavama njegove administracije.

„Evropa ne ide u pravom smeru“

„Volim Evropu i želim da vidim da Evropi ide dobro, ali ona ne ide u pravom smeru“, rekao je.

Kazao je da želi da podeli svoj „recept“ za američki uspeh kako bi je i drugi mogli slediti, jer, kako navodi, „neka mesta u Evropi više nisu ni prepoznatljiva“.

„Možemo o tome raspravljati, ali nema rasprave. Prijatelji se vraćaju iz raznih mesta – ne želim nikoga da uvredim – i kažu: ne prepoznajem to. I to nije na pozitivan način, već na veoma negativan način.

I volim Evropu i želim da vidim da Evropi ide dobro, ali ona ne ide u pravom smeru.“

SAD „ekonomski motor sveta“

Tramp je kazao i da su SAD „ekonomski motor sveta“ obećavajući američki „rast kakav nijedna zemlja ranije nije videla“.

Rekao je da želi da provede dan pričajući o tome „kako smo postigli ovo ekonomsko čudo“ i sugerisao, kao što je to uradio i juče iz Bele kuće, da druge zemlje prisutne na skupu mogu da uče iz njegovog uspeha.

„Kada mi idemo naniže, i vi idete naniže, a kada mi idemo naviše, i vi nas pratite“.

Tramp je pripisao zasluge ekonomskog uspona svojim tarifnim politikama a ponovio je svoje tvrdnje da je nasledio rekordnu inflaciju i da ju je u potpunosti eliminisao.

„Inflacija je poražena“, kazao je, te da je prethodno „otvorena i opasna granica“ Amerike zatvorena.

Hvalio se da sprovodi najznačajniju transformaciju u istoriji SAD i obećava rast kakav nijedna zemlja ranije nije videla.

Tramp je govorio i o trgovinskim sporazumima, uključujući one sa EU, Japanom i Južnom Korejom, naglašavajući da su oni „partneri“.

Venecuela će „fantastično napredovati“

Kada je reč o Venecueli tu je spomenuo da su SAD dobile ili će dobiti 30–50 miliona barela venecuelanske nafte, koja će biti prodata po tržišnoj ceni.

Tramp obećava da će Venecuela „fantastično napredovati“ i brzo zarađivati više nego u poslednjih 20 godina zahvaljujući ovoj energijskoj saradnji s SAD, kako je sugerisao u govoru.

„Tražimo hitne pregovore o kupovini Grenlanda, nećemo upotrebiti silu“

Govoreći o Grenlandu Tramp kaže da se zapitao da li da izostavi ovu temu iz govora.

Počevši sa relativno pomirljivim tonom, rekao je: „Imam ogroman respekt prema narodu Grenlanda i narodu Danske“.

Ali, dodaje, svaka članica NATO-a ima obavezu da brani sopstvenu teritoriju.

Niko ne može da obezbedi Grenland osim SAD, insistirao je.

Kaže da je svet to video tokom Drugog svetskog rata, kada je „Danska pala pod Nemačku posle šest sati borbe“.

„Tada smo bili primorani da pošaljemo sopstvene snage da zadržimo teritoriju Grenlanda, uz velike troškove i napore“, kaže Tramp, postavljajući vojne baze na ovom „velikom prelepom komadu leda“.

„Bez nas biste možda govorili nemački i japanski“, kazao je.

„Nakon rata, vratili smo Grenland Danskoj. Koliko smo samo bili glupi što smo to uradili? Koliko su oni sada nezahvalni“, naveo je.

Predsednik je naveo koliko je teško rudariti na arktičkom ostrvu.

„Morate da prođete kroz stotine stopa leda“, rekao je. „To nije razlog zbog kojeg nam treba“.

Umesto toga, rekao je da SAD trebaju Grenland zbog „strateške nacionalne bezbednosti i međunarodne bezbednosti.“

„Tražimo hitne pregovore o kupovini Grenlanda“, kazao je. Naveo je da ne nemaravaju da upotrebe silu. U tom kontekstu spomenuo je i da će pregovarati i sa Putinom i Zelenskim.

„Ovo ogromno, nezaštićeno ostrvo je zapravo deo Severne Amerike“, rekao je Tramp. „To je naša teritorija.“

Predsednik je rekao da SAD „verovatno neće dobiti ništa“ osim ako ne odluči da „upotrebi prekomernu snagu i silu“, što bi, kako je rekao, učinilo SAD „iskreno nezaustavljivim“.

„Ali ja to neću uraditi. U redu?“, rekao je Tramp.

Minut kasnije je dodao: „Ne moram da upotrebim silu. Ne želim da upotrebim silu. Neću da upotrebim silu.“

Kada je reč o NATO, Tramp je rekao da „toliko dajemo, a dobijamo tako malo zauzvrat“.

Grenland naveo je može imati „ključnu ulogu u svetskom miru i svetskoj zaštiti“.

On insistira da je to „veoma mali zahtev“, u poređenju sa onim što su SAD decenijama davale NATO-u.

Nekolika puta tokom svog obraćanja u Davosu do sada, Tramp je Grenland nazivao „Island“.

„Oni nisu uz nas zbog Islanda, koliko ja mogu da vam kažem“, rekao je Tramp misleći na NATO partnere.

„Mislim, naša berza je juče prvi put pala zbog Islanda, tako da nas je Island već koštao mnogo novca.“

„Mi smo 100 odsto uz NATO, nisam siguran da bi oni bili uz nas“.

„Želimo komad leda za svetsku zaštitu, a oni ga neće dati“, rekao je Tramp u govoru u Davosu.

„Možete reći da, i bićemo veoma zahvalni. Ili možete reći ne, i zapamtićemo“.

Tramp je tvrdio da je Danska obećala da će potrošiti „više od 200 miliona dolara na jačanje odbrane Grenlanda“ i zatim insistirao da je „potrošila manje od jedan procenat toga“.

Poruka Kanadi: „Zapamti to, Mark, sledeći put kada budeš davao izjave.“

Tramp je isprovocirao svog severnog suseda nakon što je kanadski premijer Mark Karni u utorak rekao da je trenutna faza globalne diplomatije „pukotina“ i pozvao „srednje sile“ da „deluju zajedno“.

Tramp je rekao da Kanada dobija mnogo „besplatnih pogodnosti“ od SAD i da „bi trebalo da bude zahvalna“.

Dodao je da Karnijev govor u Davosu pokazuje da „nije bio tako zahvalan“.

„Kanada opstaje zahvaljujući Sjedinjenim Državama“, rekao je Tramp. „Zapamti to, Mark, sledeći put kada budeš davao izjave.“

„Gledao sam ga juče sa tim lepim sunčanim naočarima“

Tramp se tokom svog govora pitao se zašto je francuski predsednik juče držao govor u prilično šik sunčanim naočarima.

„Gledao sam ga juče sa tim lepim sunčanim naočarima. Šta, dovraga, se desilo?“ rekao je Tramp uz najglasniji smeh do sada.

U poslednjim nedeljama, Tramp je više puta ispričao priču o tome kako je navodno naterao Makrona da smanji razliku u cenama lekova između Francuske i SAD.

Ovog puta to je uradio pred evropskom publikom.

Po Trampovoj verziji, Makron je bio tvrdoglav i nije želeo da poveća cene lekova u Francuskoj, sve dok Tramp nije zapretio povećanjem tarifa, uključujući i na francuska vina i šampanjce. Tada je, kako je Tramp rekao, Makron pristao.

Tramp je najavio da se sastaje sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u sredu.

Sastanak nije bio naveden u Trampovom javno objavljenom kalendaru, a nije bilo jasno da li misli na virtuelni ili lični susret.

Tramp je kazao da ako ikada dođe do nuklearnog rata, „te rakete će leteti pravo preko centra tog komada leda“ (Grenland) i dodaje da mu je potreban da izgradi „najveću Zlatnu Kupolu ikada izgrađenu“.

U jednom trenutku, Tramp je uputi i nasumičnu poruku izraelskom premijeru Benjaminu Netanjahu, govoreći mu da ne prisvaja zasluge za tehnologiju Zlatne Kupole, jer je američka.

Dok je govorio u Švajcarskoj, Tramp je ispričao priču o toj zemlji koja mu je, kako je rekao, „zamarajuće delovala“.

Rekao je da Švajcarska pravi prelepe Rolex satove, ali da „ne plaćaju ništa Sjedinjenim Državama“ da ih izvoze. Zato je uveo tarifu, što je, kako je rekao, nateralo predstavnike zemlje i kompanije da ga zovu i posećuju, moleći ga da je ukine.

On je snizio tarifu, ali je rekao da je imao osećaj da zemlja „iskorišćava“ SAD.

„Većinu novca koji oni zarađuju zarađuju zbog nas, zato što mi nikada ne naplaćujemo ništa“, rekao je.

Predsednik je završio svoj govor čestitajući ljudima u sali na svim njihovim uspesima i izjavio da su SAD „ponovo tu, veće, jače, bolje nego ikada ranije.“

„Sjedinjene Države drže ceo svet na površini“, rekao je.

„Vidimo se“, poručio je na kraju.

Zatim je seo na stolicu na sceni za sesiju pitanja i odgovora sa izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma, Borgeom Brendeom, koji je sedeo tokom celog Trampovog obraćanja.

Puna sala

U Kongresnoj sali nema slobodnih mesta – stoji se. Učesnici mogu da koriste slušalice kako bi govor pratili na šest jezika, pored engleskog.

AP piše da je red počeo da se pravi još pre nego će Tramp stići jer su mnogi prisutni želeli da zauzmu mesto u Kongresnoj hali. Zvaničnici u Davosu su nekim učesnicima ponudili da Trampov govor gledaju na ekranima u pomoćnoj sali umesto u Kongresnoj dvorani, ali to nije mnogo smanjilo gužvu.

Stotine ljudi, među kojima je bilo i nekoliko tehnoloških magnata, pokušavale su da dobiju željeno mesto unutar dvorane.

Novinari, uključujući i grupu iz Bele kuće, smeštena je na zadnjem delu prostora.

Predsednikov helikopter Marine One sleteo je nakon otprilike 40 minuta leta od Ciriha do alpskog skijaškog grada Davos.

Tokom spuštanja, kolona predsedničkih helikoptera preletela je poruku ispisanu u snegu na obližnjoj padini, na kojoj je pisalo: „Zaustavite ratove odmah“.

Predsednikova kolona stigla je na mesto održavanja događaja Svetskog ekonomskog foruma nakon kratke vožnje putem pored kojeg su stajali ljudi i skijaši.

Neki od prisutnih nisu mu poželeli dobrodošlicu – pokazali su srednji prst.

Najmanje jedna osoba držala je papir sa uvredljivom rečju.

Prethodno je avion Air Force One sleteo u Cirih nešto posle 12.30 po lokalnom vremenu, skoro dva sata kasnije nego što je prvobitno bilo planirano.

Trampov put u Davos počeo je malim problemom kada je zbog manjeg električnog kvara na Air Force One posada odlučila da se avion vrati nakon 30 minuta leta, iz predostrožnosti. Tramp je u Vašingtonu promenio avion.

Predsednik je umesto toga nastavio let jednim od drugih aviona koji se koriste kao Air Force One, letelicom koja se obično koristi za domaće letove do manjih aerodroma, preneo je CNN..

AP piše, pozivajući se na izjavu zvaničnika Bele kuće koji je, pod uslovom anonimnosti, predstavio planove predsednika, da će Tramp u svom govoru izneti planove da SAD dominiraju Zapadnom hemisferom, a možda će takođe govoriti o svojoj inicijativi da kupe Grenland i o tome šta sledi za Venecuelu nakon što su SAD uhapsile njenog bivšeg lidera, Nikolasa Madura.

Prema tom zvaničniku, predsednik je planirao da tokom putovanja ima oko pet zasebnih sastanaka sa pojedinačnim stranim liderima, iako imena tih lidera nisu saopštena.

Američki državni sekretar našalio se sa novinarima dok je uzeo kafu pred kraj leta i rekao da je pokušao da se odmori za konferencijskim stolom u avionu.

Marko Rubio se našalio da su ti uslovi i dalje bolji nego avionom kojim on putuje u poslovne svrhe za Stejt department.

Tramp bi mogao da bude dočekan hladno od strane evropskih lidera koji su protiv njegovih pokušaja da preuzme Grenland, piše France 24.

Dan ranije, francuski predsednik Emanuel Makron odgovorio je na Trampove pretnje carinama rekavši da više voli „poštovanje nego ucenjivače“, a kanadski premijer Mark Karni stao je na stranu evropskih članica NATO-a, rekavši da je Kanada posvećena članu 5 tog saveza.

„Sedite i čekajte Trampa“

Ministar finansija SAD je rekao i da bi evropske zemlje koje se protive američkim pokušajima da steknu Grenland trebalo da „sednu i sačekaju“ dolazak predsednika Donalda Trampa na Svetski ekonomski forum u Švajcarskoj i „saslušaju njegov argument“.

„Duboko udahnite, nemojte imati ovu refleksnu ljutnju koju smo videli, i ovu gorčinu“, rekao je Besent novinarima u Davosu u sredu.

„Zašto ne bi sedeli, sačekali da predsednik Tramp stigne i saslušali njegov argument? Jer mislim da će biti ubedljiv“.

U nedelju je Besent delovao kao da potvrđuje percepciju da administracija misli da su SAD toliko snažne da mogu uzeti ono što žele.

„Sjedinjene Države su trenutno najjača zemlja na svetu. Evropljani projiciraju slabost. SAD projiciraju snagu“, rekao je Besent u emisiji „Meet the Press“.

Najviši evropski zvaničnici naglasili su svoju nameru da se brane od prisile, ističući američko-evropsku saradnju u arktičkoj bezbednosti dok Trampovi pozivi na aneksiju Grenlanda ugrožavaju temelje njihovog transatlantskog savezništva.

Košta: Spremni smo da se branimo

„Spremni smo da se branimo, naše države članice, naše građane, naše kompanije protiv bilo kojeg oblika prisile“, rekao je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta danas pred Evropskim parlamentom, osvrćući se na Trampove pretnje carinama.

On smatra da Evropska unija ima moć i alate da to učini.

Košta je takođe govorio o „zajedničkoj transatlantskoj želji za mirom i bezbednošću na Arktiku“, dodajući da je najbolji put za to kroz NATO.

U svom obraćanju Evropskom parlamentu, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je da Evropa mora ubrzati svoje napore za nezavisnost kako se svet oko nje menja.

„Sada živimo u svetu koji definiše sirova moć“, rekla je danas, pozivajući Evropu da se prilagodi tome. U ovom sve bezakonijem svetu, dodala je, Evropa treba da ima svoje poluge moći.

„Znamo koje su: jaka ekonomija, uspešno jedinstveno tržište i industrijska baza, snažan kapacitet za inovacije i tehnologiju, ujedinjena društva i iznad svega realna sposobnost da se branimo“, istakla je Fon der Lajen.

Ponovila je evropski stav da o budućnost Grenlanda „mogu da odluče samo Grenlanđani“ i navela primere američko-evropske saradnje u arktičkoj bezbednosti.

„Zato je pretnja dodatnim carinama jednostavno pogrešna. Ako sada upadamo u opasnu spiralu međusobnog zaoštravanja između saveznika, to bi samo ohrabrilo one protivnike koje smo oboje toliko posvećeni da držimo van strateškog okvira“, navela je ona.

Danski veterani: Izdao nas Tramo

Danski veterani osećaju se izdatim dok SAD pojačavaju pretnje da zauzmu Grenland, teritoriju Danske, piše AP koji je razgovarao sa dvojicom veterana koji su se borili uz američke snage u Avganistanu i Iraku.

Veterani kažu da razumeju zabrinutost zbog bezbednosti na Arktiku, ali veruju da je Danska posvećena odbrani regiona unutar NATO-a. Plaše se da bi postupci Trampove administracije mogli da dovedu do kraja alijanse i naruše njihovo divljenje prema SAD.

U Avganistanu je poginulo 44 danskih vojnika, što je najviše u odnosu na broj stanovnika među snagama koalicije. Još osmoro je poginulo u Iraku.

„SAD se ponašaju vrlo čudno za saveznika“

„SAD se ponašaju veoma čudno za saveznika“, kazala je šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard u Davosu tokom intervjua za francusku radio-stanicu RTL, prenosi France 24.

„Kada ste saveznici prema Severnoatlantskom ugovoru, kada ste decenijama saveznici i deo istorije jedni drugih, pretnje da se zauzme teritorija koja očigledno nije na prodaju, poput Grenlanda, i talasanje pretnjama carinskih ograničenja, kao i raznih drugih ograničenja u međunarodnoj trgovini, nije baš ponašanje saveznika“, rekla je ona.

Lagard, šefica centralne banke za 21 zemlju koje koriste evro, rekla je da ne planira da se lično sastane sa Trampom, ali da smatra da će njegov govor biti „interesantan“.

„Kada predsednik Tramp redefiniše svoju poziciju danas popodne u Davosu, to će omogućiti Evropljanima da odluče šta će zajedno da urade“, rekla je ona.

„Za mene je ono što se čini fundamentalnim – jedinstvo i odlučnost.“

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da neće javno komentarisati tenzije između Sjedinjenih Država i njihovih evropskih saveznika oko Trampovog zahteva da preuzme Grenland.

„Možete biti sigurni da radim na ovom pitanju iza kulisa, ali to ne mogu da radim javno“, rekao je Rute tokom panel diskusije u Davosu.

Dodao je da su predsednik Tramp i drugi lideri u pravu.

„Moramo da uradimo više tamo. Moramo da zaštitimo Arktik od ruskog i kineskog uticaja. Radimo na tome, osiguravajući da ćemo kolektivno braniti arktički region“, naveo je Rute.

Poljski predsednik Karol Navrocki smatra da je neophodno da postoji solidarnost među evropskim zemljama, „ali je takođe neophodno i da imamo snažne transatlantske odnose, jer su Sjedinjene Države ključne za bezbednost država na istočnom krilu NATO-a“.

„Postoji potreba za solidarnosti u Evropi, ali postoji i potreba za izgradnjom dobrih transatlantskih odnosa“, rekao je Navrocki tokom panel diskusije u Davosu.

Bez spekulacija da li je NATO „slomljen“

AP prenosi švedskog premijera Ulfa Kristersona koji je rekao da „neće spekulisati“ da li je NATO savez „slomljen“ i nepopravljiv nakon Trampovih pretnji da preuzme Grenland.

Švedska je pristupila NATO-u 2024. godine.

Kristerson je, razgovarajući za AP sa marginama Davosa, rekao da su Evropljani spremni da pojačaju bezbednost na Grenlandu i u čitavom Arktiku, ali da „nećemo prihvatiti da budemo ucenjivani“.

Evropa treba da upravlja odnosom sa SAD kako bi zaštitila partnerstvo i nakon predsedničkog mandata Donalda Trampa, umesto da traži nezavisnost od te zemlje, smatra direktorka čikaškog Saveta za globalne poslove.

Govoreći za CNN predsednica te organizacije, Lezli Vinjamuri, rekla je da, iako veruje da je Tramp „veoma ozbiljan“ u vezi sa Grenlandom, sledeći korak za Evropu je „upravljanje, odlaganje i guranje ovog pitanja što dalje može“.

Evropski lideri su u panici pokušavali da ublaže štetu jer su Trampove pretnje vojnom akcijom na Grenlandu i uvođenjem tarifa zemljama NATO-a koje mu se suprotstavljaju postale intenzivnije. Ali Vinjamuri je rekla da je to za Evropu bio veliki izazov.

„Evropljani pojedinačno očigledno pokušavaju da izgrade otpornost unutar svojih zemalja i da se usklade međusobno. To je veoma teško uraditi“, rekla je direktorka o naporima Evrope da se zaštiti od pritiska koji vrši Tramp.

Dodala je da je u Evropi bilo stvarnog pomaka, „ali nažalost, tokom mandata ovog predsednika, verovatnoća da Evropljani razviju sposobnosti koje su im potrebne da budu potpuno nezavisni na značajan način od Sjedinjenih Država je prilično mala.“.

Vinjamuri je rekla da Evropa treba da se fokusira na negovanje odnosa sa moćnim ličnostima širom SAD, kako onima u vladi, tako i onima van nje.

„To su odnosi na kojima Evropljani treba da rade, jer će ovaj odnos trajati mnogo duže od Donalda Trampa“, naglasila je ona.

(Danas)