Доналд Трамп у Давосу: Тражимо хитне преговоре о куповини Гренланда, нећемо употребити силу. Венецуела ће фантастично напредовати. Европа не иде у добром смеру

 Председник САД Доналд Трамп у уводу говора у Давосу поздравио је „америчке пријатеље“ и „неколико непријатеља“, што је изазвало смех присутних у сали.

Председник САД је своје обраћање започео речима да му је „сјајно што се вратио у прелепи Давос у Швајцарској и што се обраћа толиком броју угледних пословних лидера, толико пријатеља, а и неколико непријатеља“.

Председник је поновио критике које је изнео у свом обраћању Уједињеним нацијама прошле године, као и у најновијим национално-безбедносним изјавама његове администрације.

„Европа не иде у правом смеру“

„Волим Европу и желим да видим да Европи иде добро, али она не иде у правом смеру“, рекао је.

Казао је да жели да подели свој „рецепт“ за амерички успех како би је и други могли следити, јер, како наводи, „нека места у Европи више нису ни препознатљива“.

„Можемо о томе расправљати, али нема расправе. Пријатељи се враћају из разних места – не желим никога да увредим – и кажу: не препознајем то. И то није на позитиван начин, већ на веома негативан начин.

И волим Европу и желим да видим да Европи иде добро, али она не иде у правом смеру.“

САД „економски мотор света“

Трамп је казао и да су САД „економски мотор света“ обећавајући амерички „раст какав ниједна земља раније није видела“.

Рекао је да жели да проведе дан причајући о томе „како смо постигли ово економско чудо“ и сугерисао, као што је то урадио и јуче из Беле куће, да друге земље присутне на скупу могу да уче из његовог успеха.

„Када ми идемо наниже, и ви идете наниже, а када ми идемо навише, и ви нас пратите“.

Трамп је приписао заслуге економског успона својим тарифним политикама а поновио је своје тврдње да је наследио рекордну инфлацију и да ју је у потпуности елиминисао.

„Инфлација је поражена“, казао је, те да је претходно „отворена и опасна граница“ Америке затворена.

Хвалио се да спроводи најзначајнију трансформацију у историји САД и обећава раст какав ниједна земља раније није видела.

Трамп је говорио и о трговинским споразумима, укључујући оне са ЕУ, Јапаном и Јужном Корејом, наглашавајући да су они „партнери“.

Венецуела ће „фантастично напредовати“

Када је реч о Венецуели ту је споменуо да су САД добиле или ће добити 30–50 милиона барела венецуеланске нафте, која ће бити продата по тржишној цени.

Трамп обећава да ће Венецуела „фантастично напредовати“ и брзо зарађивати више него у последњих 20 година захваљујући овој енергијској сарадњи с САД, како је сугерисао у говору.

„Тражимо хитне преговоре о куповини Гренланда, нећемо употребити силу“

Говорећи о Гренланду Трамп каже да се запитао да ли да изостави ову тему из говора.

Почевши са релативно помирљивим тоном, рекао је: „Имам огроман респект према народу Гренланда и народу Данске“.

Али, додаје, свака чланица НАТО-а има обавезу да брани сопствену територију.

Нико не може да обезбеди Гренланд осим САД, инсистирао је.

Каже да је свет то видео током Другог светског рата, када је „Данска пала под Немачку после шест сати борбе“.

„Тада смо били приморани да пошаљемо сопствене снаге да задржимо територију Гренланда, уз велике трошкове и напоре“, каже Трамп, постављајући војне базе на овом „великом прелепом комаду леда“.

„Без нас бисте можда говорили немачки и јапански“, казао је.

„Након рата, вратили смо Гренланд Данској. Колико смо само били глупи што смо то урадили? Колико су они сада незахвални“, навео је.

Председник је навео колико је тешко рударити на арктичком острву.

„Морате да прођете кроз стотине стопа леда“, рекао је. „То није разлог због којег нам треба“.

Уместо тога, рекао је да САД требају Гренланд због „стратешке националне безбедности и међународне безбедности.“

„Тражимо хитне преговоре о куповини Гренланда“, казао је. Навео је да не немаравају да употребе силу. У том контексту споменуо је и да ће преговарати и са Путином и Зеленским.

„Ово огромно, незаштићено острво је заправо део Северне Америке“, рекао је Трамп. „То је наша територија.“

Председник је рекао да САД „вероватно неће добити ништа“ осим ако не одлучи да „употреби прекомерну снагу и силу“, што би, како је рекао, учинило САД „искрено незаустављивим“.

„Али ја то нећу урадити. У реду?“, рекао је Трамп.

Минут касније је додао: „Не морам да употребим силу. Не желим да употребим силу. Нећу да употребим силу.“

Када је реч о НАТО, Трамп је рекао да „толико дајемо, а добијамо тако мало заузврат“.

Гренланд навео је може имати „кључну улогу у светском миру и светској заштити“.

Он инсистира да је то „веома мали захтев“, у поређењу са оним што су САД деценијама давале НАТО-у.

Неколика пута током свог обраћања у Давосу до сада, Трамп је Гренланд називао „Исланд“.

„Они нису уз нас због Исланда, колико ја могу да вам кажем“, рекао је Трамп мислећи на НАТО партнере.

„Мислим, наша берза је јуче први пут пала због Исланда, тако да нас је Исланд већ коштао много новца.“

„Ми смо 100 одсто уз НАТО, нисам сигуран да би они били уз нас“.

„Желимо комад леда за светску заштиту, а они га неће дати“, рекао је Трамп у говору у Давосу.

„Можете рећи да, и бићемо веома захвални. Или можете рећи не, и запамтићемо“.

Трамп је тврдио да је Данска обећала да ће потрошити „више од 200 милиона долара на јачање одбране Гренланда“ и затим инсистирао да је „потрошила мање од један проценат тога“.

Порука Канади: „Запамти то, Марк, следећи пут када будеш давао изјаве.“

Трамп је испровоцирао свог северног суседа након што је канадски премијер Марк Карни у уторак рекао да је тренутна фаза глобалне дипломатије „пукотина“ и позвао „средње силе“ да „делују заједно“.

Трамп је рекао да Канада добија много „бесплатних погодности“ од САД и да „би требало да буде захвална“.

Додао је да Карнијев говор у Давосу показује да „није био тако захвалан“.

„Канада опстаје захваљујући Сједињеним Државама“, рекао је Трамп. „Запамти то, Марк, следећи пут када будеш давао изјаве.“

„Гледао сам га јуче са тим лепим сунчаним наочарима“

Трамп се током свог говора питао се зашто је француски председник јуче држао говор у прилично шик сунчаним наочарима.

„Гледао сам га јуче са тим лепим сунчаним наочарима. Шта, доврага, се десило?“ рекао је Трамп уз најгласнији смех до сада.

У последњим недељама, Трамп је више пута испричао причу о томе како је наводно натерао Макрона да смањи разлику у ценама лекова између Француске и САД.

Овог пута то је урадио пред европском публиком.

По Трамповој верзији, Макрон је био тврдоглав и није желео да повећа цене лекова у Француској, све док Трамп није запретио повећањем тарифа, укључујући и на француска вина и шампањце. Тада је, како је Трамп рекао, Макрон пристао.

Трамп је најавио да се састаје са украјинским председником Володимиром Зеленским у среду.

Састанак није био наведен у Трамповом јавно објављеном календару, а није било јасно да ли мисли на виртуелни или лични сусрет.

Трамп је казао да ако икада дође до нуклеарног рата, „те ракете ће летети право преко центра тог комада леда“ (Гренланд) и додаје да му је потребан да изгради „највећу Златну Куполу икада изграђену“.

У једном тренутку, Трамп је упути и насумичну поруку израелском премијеру Бењамину Нетањаху, говорећи му да не присваја заслуге за технологију Златне Куполе, јер је америчка.

Док је говорио у Швајцарској, Трамп је испричао причу о тој земљи која му је, како је рекао, „замарајуће деловала“.

Рекао је да Швајцарска прави прелепе Ролеx сатове, али да „не плаћају ништа Сједињеним Државама“ да их извозе. Зато је увео тарифу, што је, како је рекао, натерало представнике земље и компаније да га зову и посећују, молећи га да је укине.

Он је снизио тарифу, али је рекао да је имао осећај да земља „искоришћава“ САД.

„Већину новца који они зарађују зарађују због нас, зато што ми никада не наплаћујемо ништа“, рекао је.

Председник је завршио свој говор честитајући људима у сали на свим њиховим успесима и изјавио да су САД „поново ту, веће, јаче, боље него икада раније.“

„Сједињене Државе држе цео свет на површини“, рекао је.

„Видимо се“, поручио је на крају.

Затим је сео на столицу на сцени за сесију питања и одговора са извршним директором Светског економског форума, Боргеом Брендеом, који је седео током целог Трамповог обраћања.

Пуна сала

У Конгресној сали нема слободних места – стоји се. Учесници могу да користе слушалице како би говор пратили на шест језика, поред енглеског.

АП пише да је ред почео да се прави још пре него ће Трамп стићи јер су многи присутни желели да заузму место у Конгресној хали. Званичници у Давосу су неким учесницима понудили да Трампов говор гледају на екранима у помоћној сали уместо у Конгресној дворани, али то није много смањило гужву.

Стотине људи, међу којима је било и неколико технолошких магната, покушавале су да добију жељено место унутар дворане.

Новинари, укључујући и групу из Беле куће, смештена је на задњем делу простора.

Председников хеликоптер Марине Оне слетео је након отприлике 40 минута лета од Цириха до алпског скијашког града Давос.

Током спуштања, колона председничких хеликоптера прелетела је поруку исписану у снегу на оближњој падини, на којој је писало: „Зауставите ратове одмах“.

Председникова колона стигла је на место одржавања догађаја Светског економског форума након кратке вожње путем поред којег су стајали људи и скијаши.

Неки од присутних нису му пожелели добродошлицу – показали су средњи прст.

Најмање једна особа држала је папир са увредљивом речју.

Претходно је авион Аир Форце Оне слетео у Цирих нешто после 12.30 по локалном времену, скоро два сата касније него што је првобитно било планирано.

Трампов пут у Давос почео је малим проблемом када је због мањег електричног квара на Аир Форце Оне посада одлучила да се авион врати након 30 минута лета, из предострожности. Трамп је у Вашингтону променио авион.

Председник је уместо тога наставио лет једним од других авиона који се користе као Аир Форце Оне, летелицом која се обично користи за домаће летове до мањих аеродрома, пренео је ЦНН..

АП пише, позивајући се на изјаву званичника Беле куће који је, под условом анонимности, представио планове председника, да ће Трамп у свом говору изнети планове да САД доминирају Западном хемисфером, а можда ће такође говорити о својој иницијативи да купе Гренланд и о томе шта следи за Венецуелу након што су САД ухапсиле њеног бившег лидера, Николаса Мадура.

Према том званичнику, председник је планирао да током путовања има око пет засебних састанака са појединачним страним лидерима, иако имена тих лидера нису саопштена.

Амерички државни секретар нашалио се са новинарима док је узео кафу пред крај лета и рекао да је покушао да се одмори за конференцијским столом у авиону.

Марко Рубио се нашалио да су ти услови и даље бољи него авионом којим он путује у пословне сврхе за Стејт департмент.

Трамп би могао да буде дочекан хладно од стране европских лидера који су против његових покушаја да преузме Гренланд, пише Франце 24.

Дан раније, француски председник Емануел Макрон одговорио је на Трампове претње царинама рекавши да више воли „поштовање него уцењиваче“, а канадски премијер Марк Карни стао је на страну европских чланица НАТО-а, рекавши да је Канада посвећена члану 5 тог савеза.

„Седите и чекајте Трампа“

Министар финансија САД је рекао и да би европске земље које се противе америчким покушајима да стекну Гренланд требало да „седну и сачекају“ долазак председника Доналда Трампа на Светски економски форум у Швајцарској и „саслушају његов аргумент“.

„Дубоко удахните, немојте имати ову рефлексну љутњу коју смо видели, и ову горчину“, рекао је Бесент новинарима у Давосу у среду.

„Зашто не би седели, сачекали да председник Трамп стигне и саслушали његов аргумент? Јер мислим да ће бити убедљив“.

У недељу је Бесент деловао као да потврђује перцепцију да администрација мисли да су САД толико снажне да могу узети оно што желе.

„Сједињене Државе су тренутно најјача земља на свету. Европљани пројицирају слабост. САД пројицирају снагу“, рекао је Бесент у емисији „Меет тхе Пресс“.

Највиши европски званичници нагласили су своју намеру да се бране од присиле, истичући америчко-европску сарадњу у арктичкој безбедности док Трампови позиви на анексију Гренланда угрожавају темеље њиховог трансатлантског савезништва.

Кошта: Спремни смо да се бранимо

„Спремни смо да се бранимо, наше државе чланице, наше грађане, наше компаније против било којег облика присиле“, рекао је председник Европског савета Антонио Кошта данас пред Европским парламентом, осврћући се на Трампове претње царинама.

Он сматра да Европска унија има моћ и алате да то учини.

Кошта је такође говорио о „заједничкој трансатлантској жељи за миром и безбедношћу на Арктику“, додајући да је најбољи пут за то кроз НАТО.

У свом обраћању Европском парламенту, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да Европа мора убрзати своје напоре за независност како се свет око ње мења.

„Сада живимо у свету који дефинише сирова моћ“, рекла је данас, позивајући Европу да се прилагоди томе. У овом све безаконијем свету, додала је, Европа треба да има своје полуге моћи.

„Знамо које су: јака економија, успешно јединствено тржиште и индустријска база, снажан капацитет за иновације и технологију, уједињена друштва и изнад свега реална способност да се бранимо“, истакла је Фон дер Лајен.

Поновила је европски став да о будућност Гренланда „могу да одлуче само Гренланђани“ и навела примере америчко-европске сарадње у арктичкој безбедности.

„Зато је претња додатним царинама једноставно погрешна. Ако сада упадамо у опасну спиралу међусобног заоштравања између савезника, то би само охрабрило оне противнике које смо обоје толико посвећени да држимо ван стратешког оквира“, навела је она.

Дански ветерани: Издао нас Трамо

Дански ветерани осећају се издатим док САД појачавају претње да заузму Гренланд, територију Данске, пише АП који је разговарао са двојицом ветерана који су се борили уз америчке снаге у Авганистану и Ираку.

Ветерани кажу да разумеју забринутост због безбедности на Арктику, али верују да је Данска посвећена одбрани региона унутар НАТО-а. Плаше се да би поступци Трампове администрације могли да доведу до краја алијансе и наруше њихово дивљење према САД.

У Авганистану је погинуло 44 данских војника, што је највише у односу на број становника међу снагама коалиције. Још осморо је погинуло у Ираку.

„САД се понашају врло чудно за савезника“

„САД се понашају веома чудно за савезника“, казала је шефица Европске централне банке Кристин Лагард у Давосу током интервјуа за француску радио-станицу РТЛ, преноси Франце 24.

„Када сте савезници према Северноатлантском уговору, када сте деценијама савезници и део историје једни других, претње да се заузме територија која очигледно није на продају, попут Гренланда, и таласање претњама царинских ограничења, као и разних других ограничења у међународној трговини, није баш понашање савезника“, рекла је она.

Лагард, шефица централне банке за 21 земљу које користе евро, рекла је да не планира да се лично састане са Трампом, али да сматра да ће његов говор бити „интересантан“.

„Када председник Трамп редефинише своју позицију данас поподне у Давосу, то ће омогућити Европљанима да одлуче шта ће заједно да ураде“, рекла је она.

„За мене је оно што се чини фундаменталним – јединство и одлучност.“

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте изјавио је да неће јавно коментарисати тензије између Сједињених Држава и њихових европских савезника око Трамповог захтева да преузме Гренланд.

„Можете бити сигурни да радим на овом питању иза кулиса, али то не могу да радим јавно“, рекао је Руте током панел дискусије у Давосу.

Додао је да су председник Трамп и други лидери у праву.

„Морамо да урадимо више тамо. Морамо да заштитимо Арктик од руског и кинеског утицаја. Радимо на томе, осигуравајући да ћемо колективно бранити арктички регион“, навео је Руте.

Пољски председник Карол Навроцки сматра да је неопходно да постоји солидарност међу европским земљама, „али је такође неопходно и да имамо снажне трансатлантске односе, јер су Сједињене Државе кључне за безбедност држава на источном крилу НАТО-а“.

„Постоји потреба за солидарности у Европи, али постоји и потреба за изградњом добрих трансатлантских односа“, рекао је Навроцки током панел дискусије у Давосу.

Без спекулација да ли је НАТО „сломљен“

АП преноси шведског премијера Улфа Кристерсона који је рекао да „неће спекулисати“ да ли је НАТО савез „сломљен“ и непоправљив након Трампових претњи да преузме Гренланд.

Шведска је приступила НАТО-у 2024. године.

Кристерсон је, разговарајући за АП са маргинама Давоса, рекао да су Европљани спремни да појачају безбедност на Гренланду и у читавом Арктику, али да „нећемо прихватити да будемо уцењивани“.

Европа треба да управља односом са САД како би заштитила партнерство и након председничког мандата Доналда Трампа, уместо да тражи независност од те земље, сматра директорка чикашког Савета за глобалне послове.

Говорећи за ЦНН председница те организације, Лезли Вињамури, рекла је да, иако верује да је Трамп „веома озбиљан“ у вези са Гренландом, следећи корак за Европу је „управљање, одлагање и гурање овог питања што даље може“.

Европски лидери су у паници покушавали да ублаже штету јер су Трампове претње војном акцијом на Гренланду и увођењем тарифа земљама НАТО-а које му се супротстављају постале интензивније. Али Вињамури је рекла да је то за Европу био велики изазов.

„Европљани појединачно очигледно покушавају да изграде отпорност унутар својих земаља и да се ускладе међусобно. То је веома тешко урадити“, рекла је директорка о напорима Европе да се заштити од притиска који врши Трамп.

Додала је да је у Европи било стварног помака, „али нажалост, током мандата овог председника, вероватноћа да Европљани развију способности које су им потребне да буду потпуно независни на значајан начин од Сједињених Држава је прилично мала.“.

Вињамури је рекла да Европа треба да се фокусира на неговање односа са моћним личностима широм САД, како онима у влади, тако и онима ван ње.

„То су односи на којима Европљани треба да раде, јер ће овај однос трајати много дуже од Доналда Трампа“, нагласила је она.

(Данас)