Ђорђе Вукадиновић: Све указује да је Запад у великој мери изгубио битку за душе младих генерација у Србији

Тачан је генерални тренд налаза истраживања „o положају и потребама“ младих у Србији, према ком је Косово и Метохија у врху приоритета док су евроатлантске интеграције и НАТО на ниској подршци , без обзира што су поједине бројке вероватно проблематичне, каже за Спутњик главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић.

Извештај који је поднела Кровна организација младих Србије и Траг фондација о расположењу младих у Србији финансирала је Америчка агенција за међународни развој.

Прикривање размере неуспеха НАТО пропаганде

Тренд ставова младих у Србији је такав да не би могао да се кривотвори, осим што се у неким формулацијама питања из анкете види труд и напор да налаз буде мало мање погубан за наручиоца, односно тзв. евроатлантске кругове у Србији, истиче Вукадиновић.

„То се посебно види рецимо из начина како је подељено питање о НАТО, на противљење и на сарадњу а неулазак у Алијансу, да би се избегао релативно приближан налаз да је скоро 80 одсто против. Из неких питања провејава напор да се прикрију размере неуспешности те западне, евроатлантске агенде у Србији управо на генерацији која је била највише изложена деловању са тих позиција.“

На питање да ли би Србија требало да уђе у НАТО 58 одсто младих је одговорило да Србија не треба да има било какву сарадњу са НАТО, док их 20 одсто подржава сарадњу са Алијансом, али не и улазак у тај војни савез, показало је истраживање.

У том смислу је истраживање корисно и значајно, а генерални налаз је релативно реалан и прилично погубан по промотере а и финансијере евроатлантских вредности у Србији, додаје Вукадиновић.

Промашена инвестиција Запада

Показало се да су млади масовно и још увек на патриотском курсу, што показује да је битка Запада за душе млађих генерација у Србији била доста неуспешна, истиче Вукадиновић.

„Не знам тачно колико је новца уложено свих ових последњих година и деценија на тај фронт, али знам да је то била промашена инвестиција. Мислим да има више разлога зашто је та пропагандна операција према младима у Србији била тако неуспешна, од којих су најважнија два. Један је што је пракса, односно понашање тих центара моћи према Србији и Србима, коју оличавају или узурпирају те европске вредности или се прикривају иза њих, толико маћехинска и обележена двоструким стандардима да то просто боде очи и у великој мери лимитира дејство те евроатлантске пропаганде у Србији.“

Узроци пропасти западне пропаганде

Други фактор неуспешности евроатлантске пропаганде проистиче из начина на који се изводи – формалистички и бирократски, и могло би се рећи да се спроводи на исти начин како ју је некад спроводила социјалистичка бирократија, сматра Вукадиновић.

„Тако да сада та европска бирократија и њихови центри делују на сличан начин. Инертно, неатрактивно, формалистички и то је додатно допринело да ефекат дејства те пропаганде буде тако скроман, да не кажем мали. Но, мислим да је ипак кључни фактор ово прво што смо поменули, а то је да је просто очигледно и отворено непријатељски став према Србији, интересима и Србије и српског народа у целини, што младим генерацијама не промиче упркос искривљеној медијској слици која постоји у Србији и медијској асиметрији која влада у српском информативном простору. Јер ипак млади налазе начина да се правилно информишу и да се информишу на разним странама и зато та пропаганда има ограничено и скромно дејство“, закључио је Вукадиновић.

Извештај Кровне организације младих Србије и Траг фондације „о положају и потребама“ младих у нашој земљи показао је да су Косово и Метохија и економија у врху њихових приоритета. Истовремено, истраживање је показало и да млади нису заинтересовани за европске интеграције.

На врху приоритета су и функционисање демократије у Србији, корупција и криминал и економске теме, док су европске интеграције на дну табеле са свега 19,6 одсто оних којима су оне битне. Иако је став младих према ЕУ генерално негативан, ипак је нешто бољи него прошле године када је та тема интересовала свега 16,4 испитаника. На питање да ли подржавају улазак Србије у ЕУ, проценат потврдних и одричних одговора је изједначен – 39 одсто.

(Спутњик)