Ђорђе Вукадиновић: Студенти показали велику луцидност, али су преценили енергетске капацитете и ентузијазам људи. А било је и конфузних порука и претераног ограђивања

БЕОГРАД – Политички аналитичар, истраживач јавног мњења и уредник Нове српске политичке мисли, Ђорђе Вукадиновић, указао је данас на неке моменте “неискуства, можда наивности, а помало и социјално-политичког аутизма” код студената у блокади српских универзитета, у светлу трајућих протеста, али и не малог него све раширенијег осећаја засићења, тј. перцепције да протести у овом тренутку, и у квалитативном и у квантитативном смислу помало јењавају.

Вукадиновић је за интернет канал “Глас јавности” рекао да су, нема сумње, студенти, “тако сјајни и ефикасни у пуно аспеката и са великом способношћу и креативношћу”, учинили пуно, али да треба бити реалан и рећи да су “испољене и неке наивности и грешке”, због којих би протести могли да плате одређену цену (питање је само какву и колику).

“Једна од тих грешака је делимично погрешно процењивање и прецењивање енергије људи. Ми мало старији и искуснији знамо за границе тог ентузијазма, а они су га преценили, мислећи да сви могу и данима и недељама да ‘пумпају’ по улицама по пет, шест или чак и десет сати… Дакле, поред луцидности, показали су, по мени, и наивност и неразумевање људске природе, можда и границе издржљивости, нарочито неразумевање природе режима с којим се суочавају и они, а и сви ми”, навео је Вукадиновић, прецизирајући да нпр. изрека (упућена председнику) формулисана од студената “ниси надлежан” јесте на месту и тачна и ефектна, али она друга “небитан си”, како је рекао, баш и није, “јер знамо да је, на жалост, још увек и те како битан. А сви заједно се морамо да више не буде битан”.

Он сматра да је било још конфузних и нејасних порука попут “нисмо за промену власти већ само за то да институције раде свој посао” или “нисмо ни за власт, ни за опозицију” итд., што је, како је објаснио, могло да побуди сумњу код једног дела грађана који су оштро против режима и “којима прављење еквидистанце и од једних и од других, на врхунцу протеста” сигурно не прија.

Е па, богме, колико год био млад и наиван, не можеш бити толико наиван да мислиш да институције могу да раде под оваквим режимом који их је подјармио све одреда

“Е па, богме, колико год био млад и наиван, не можеш бити толико наиван да мислиш да институције могу да раде под оваквим режимом који их је подјармио све одреда!.. И све свео на једну једину, управо тог председника државе. Дакле, њима је морало бити јасно да без промене власти нема промене система. Стога, у једном смислу реалполитике, и они (студенти) и сви ми у протесту плаћамо помало цену њихове наивности и једног облика политичког аутизма”, констатовао је Вукадиновић, наводећи да се чини да се због свега наведеног, а и, подвукао је, “недостатка јасне артикулације и поентирања”, енергија општенародне побуне донекле издувава.

До сада највећи пад рејтинга снс-а не сме да завара опозицију. Само заједнички наступ свих истинских противника режима може донети успех

Вукадиновић упозорава да је протест у кризи, што због прецењивања сопствених способности студената, што због потцењивања капацитета власти. Режим је успео да убаци клин између просветара који су били најрањивији, студената и опозиције, a што није добро. Изостала је, односно веома каснила, реакција студената после 15. марта, и чинило се да ни сами не знају шта даље, а и да немогу да се било чега конкретног и важног договоре. 

Режим је успео да убаци клин између просветара који су били најрањивији, студената и опозиције, a што није добро. Изостала је, односно веома каснила, реакција студената после 15. марта

Власт се за то време донекле консолидовала и уз подршку запада и истока креће у контраофанзиву. Иначе, Вукадиновић сматра да је све почело прошлогодишњим протестима против литијума и да је од тада власт у силазном тренду.

Резултати истраживања рађених крајем марта показују да је подршка за копање литијума додатно и драстично опала. По први пут владајуће странке имају мању подршку бирача од опозиције у целини, као и да је тренутно више грађана који су против уласка Србије у ЕУ. Борба се наставља, каже Вукадиновић, али се на успех може рачунати само ако се уједине сви они који су истински против режима.

"Вучић је истурио Ђуру Мацута као „човека компромиса“. А да ли ће и каквог компромиса бити зависиће од свести побуњеног народа, опозиције, студената и просветара да само заједнички наступ може донети неки резултат и успех“, закључује Вукадиновић.

(Симптом, Глас јавности)