Ђорђе Вукадиновић: Појмови „левице“ и „деснице“ данас се морају користити са великом дозом скепсе и опреза, а не као „орден“ или етикета

Иако су у Србији радничка права и њихова заштита на ниском нивоу, социјалне разлике све израженије, државно здравство све мање доступно, а статус просвете се урушава годинама, у Србији нема озбиљне партије левице која би се бавила тим питањима. И то упркос томе што неколико странака у називу имају појмове „социјалистичка“ или „социјалдемократска“, а чак три такве странке деле власт са десним „напредњацима“.

Ко се све званично сврстава у левицу

У левицу се, макар званично, сврставају и чланице владајуће већине – Социјалистичка партија Србије, Социјалдемократска странка Србије Расима Љајића, али и Вулинов Покрет социјалиста.

Осим њих, на левој страни политичког спектра налазе се још неколико претежно парламентарних странака: Зелени-леви фронт, Странка слободе и правде, Социјалдеморатска странка, Демократска странка, Покрет слободних грађана, Нова комунистичка партија Југославије и друге.

Међутим, у пракси, идеје левице се ретко чују, чак и када су у питању предизборне кампање, а већу активност и видљивост имају неформалне групе попут „За кров над главом“ која не дозвољава да се грађани избацују из станова на улицу и траже заштиту дома од извршитеља.

Додуше, поједине опозиционе странке реагују на кршење одређених права радника, али се све завршава на тим реакцијама и саопштењима, али се не види суштинска разлика у односу на владајући политички наратив.

Ђорђе Вукадиновић, уредник Нове српске политичке, мисли сматра да је тема левице и деснице, не само код нас – већ дуже време замућена и оптерећена бројним контроверзама и конфузијом, па се оправдано поставља питање да ли употреба тог појмовног пара данас уопште има смисла.

А код нас је, како каже, у том погледу ствар још и додатно закомпликована што због социјалистичко-комунистичког наслеђа, што због великог броја погрешних политичких идентификација и од самих политичких актера, и од медија, па и стручних кругова.

„Тако је, на пример, код нас годинама, због самог назива и порекла, тј. начина настанка, „левицом“ сматран СПС. Или је, још апсурдније, једно време, због анационалног става и противљења рату, „левицом“ сматран ЛДП, Чедомира Јовановића, који је иначе имао изразито „десну“, чак неолибералну економску политику“, објашњава Вукадиновић.

Веома се променио и социо-економски контекст и политичко окружење у односу на време када је ова појмовно-политичка поларизација настајала

Према његовим речима истини за вољу, озбиљна конфузија и арбитрарност по том питању постоји и другде, рецимо, и у САД.

Све у свему, како каже, веома се променио и социо-економски контекст и политичко окружење у односу на време када је ова појмовно-политичка поларизација настајала.

„Не кажем да је термин потпуно неупотребљив, али га из наведених разлога треба употребљавати нијансирано, са дозом скепсе и опрезом. За почетак, треба престати са коришћењем израза „левица“ и „десница“ као етикете, ни у смислу оптужбе, нити у смислу ордена“, истиче наш саговорник.

Он наводи да је код нас невелик број странака које имају леву оријентацију.

„У Србији данас неке, али само неке, елементе „леве“ политике можемо наћи код „Зелено-левог фронта“ (нагласак на еколошке теме), код ССП-а (економска политика, скепса према приватизацији државног власништва), код Љајићевог СДП-а, па чак и код неких, номинално, „десних“ и националних странака. Програмски гледано, има тих елемената и код СПС-а, али су они избледели скоро до ишчезнућа током оволико деценија власти“, оцењује Вукадиновић.

(Данас, НСПМ)