Dimitri Kerkentzes, generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe: EKSPO je projekat vredan od 1 do 1,3 milijardi evra. Uopšte se ne slažem s pokušajem Vlade Srbije da s tim poveže još 18 milijardi evra drugih investicija

Dimitri Kerkentzes, generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe (BIE) koji je poverio Srbiji organizaciju Ekspa 2027 boravio je pre nekoliko dana u našoj zemlji. Kako kaže, da bi se uverio u pomake u organizaciji, kao i zbog pripreme drugog sastanka sa zemljama učesnicima. Prethodni, održan prošle godine, obeležila je ograda oko Sava centra i manji protest, ali i veliki broj delegata. Kerkentzes je ovom prilikom dao i intervju za N1 i Forbes Srbija.

– Za oko mesec dana imaćemo drugi sastanak internacionalnih učesnika (IPM). Trenutno sam u poseti da bih ustanovio postignuti napredak, pomogao u pripremama za naredne sastanke i pomogao organizatoru da shvati šta su stvarni razlozi za zabrinutost i koja pitanja zemlje žele da pokrenu na sledećem sastanku. Postoji velika razlika između prvog i drugog IPM-a. Na prvom smo predstavljali svetu Srbiju, Beograd i samu ideju o Ekspu 2027, uz mnogo, naravno, sasvim jasnih ideja o tome u kom pravcu želimo da vodimo projekat i u kom smeru ide tematski razvoj. Međutim, na ovom drugom sastanku zemlje postaju mnogo operativnije, u određenom smislu i više tehničke, jer u narednim mesecima moraju da počnu da pripremaju svoje paviljone, a kod kuće moraju da razmišljaju o svom tematskom konceptu i sadržaju unutar svojih paviljona. Dakle, ovaj IPM je ključan kako bi se zemljama dali alati da odgovore na poziv za učešće na Ekspu 2027.

Gde smo danas kada je reč o organizaciji Ekspa? Jesmo li u okviru planiranih rokova?

Upravo sam se vratio sa gradilišta. Jutros sam ga obišao i zaista sam impresioniran postignutim napretkom. Što se tiče same izgradnje, mislim da ćemo sve završiti na vreme i da ćemo, što je još važnije, na vreme predati paviljone zemljama učesnicama. To je uvek veoma važan trenutak, da li primopredaju možemo uraditi na vreme kako bismo im dali što više vremena da se pripreme. Iz te perspektive, mislim da smo u planiranim rokovima.

Takođe, smatram da Ekspo počinje da dobija i svoj tematski oblik, ne samo iz perspektive Srbije već i iz perspektive zemalja koje su potvrdile učešće i koje razvijaju svoje teme i način na koji žele da ih prikažu. Važno je zapamtiti da mi ne tražimo od sveta da dođe ovamo i da se svi složimo oko jedne teme ili jednog pravca. Mi želimo različitost mišljenja. Želimo različita mišljenja na temu „Igra(j) za čovečanstvo“, i to je ono što želim da im Srbija omogući – da iskaže svoj stav, kako bi zemlje mogle da oblikuju sopstvene poglede i pokažu tu raznolikost unutar Ekspa.

Kada pogledamo budžet i brojke, vidimo da je do kraja decemebra potrošeno samo 86% budžeta predviđenog za izgradnju u 2025. U novembru je to bilo nešto više od 60%. Da li to ukazuje da se lokacija gradi, a da neko nije isplaćen ili da isplate kasne? Jeste li postavili to pitanje?

Nisam postavio to pitanje, jer dosad u Međunarodnom birou za izložbe nismo čuli da postoji zabrinutost. Sad kad to znam, možda mogu da pitam danas dok sam ovde, čisto da razumem razloge. Nadam se da je budžet neiskorišćen zato što smo uspeli da uštedimo novac. Ne zaboravimo da se svet kreće u oba smera. Tokom izgradnje Osake 2025 u Japanu, svet je išao u sasvim drugom pravcu, inflacija i cene sirovina naglo su skočile. Svaka zemlja koja je planirala određeni budžet iznenada je morala da planira bar još 20% više za svoj paviljon.

Zato se nadam da će se s poboljšanjem geopolitičke situacije smanjiti i troškovi, ali svakako moramo da budemo fiskalno odgovorni. To važi za sve događaje, ne samo za mega događaje. Sve što radimo u životu mora da bude fiskalno odgovorno. Zato uvek mora da postoji objašnjenje – i kada trošimo više i kada trošimo manje od planiranog. Znam da mi u BIE uvek volimo da potrošimo manje i uštedimo novac, ali tačno, to je nešto što treba ispitati. Nisam primetio nikakve probleme na gradilištu. Jutros sam bio tamo i video na hiljade radnika i kamione koji su neprekidno u pokretu. Deluje kao izuzetno aktivno gradilište, dugo nisam video takvo i toliko aktivnosti. Pretpostavljam da se ta užurbanost više oseća i zato što je lokacija relativno mala.

Cena karte za Ekspo

Kolika će biti cena karte za Ekspo? Jeste li dobili tu informaciju od vlasti?

Znam da vlasti rade na konačnoj ceni. Određivanje cene karte uvek je delikatna stvar. S jedne strane, ulaznice su jedan od glavnih prihoda Ekspa i jedan od načina da se povrati deo potrošenog novca. Istovremeno, uvek morate paziti da cena ne bude ni previsoka ni preniska. Na prethodnim izložbama videli smo oba slučaja. Dešavalo se i da se cene odrede prerano, bez obzira na trenutnu ekonomsku situaciju u zemlji, regionu ili svetu, u zavisnosti od očekivanog broja turista, pa se cena menja u ranoj fazi Ekspa. Naravno, mi želimo što više posetilaca, ali deo fiskalne odgovornosti odgovornosti predstavlja i određivanje odgovarajuće cene.

Prema našim informacijama, razmatrana je cena od oko 30 evra. Šta mislite, da li je to pristupačno za građane Srbije?

Mislim da je to korektna cena za Evropu. Znam da je u Japanu karta bila mnogo skuplja. Ono što treba da uzmemo u obzir, a što je veoma važno, jeste da je 30 evra cena jedne karte. Ali ono na čemu želim da radim s organizatorima jeste uvođenje različitih paketa, porodične karte, trodnevne karte s nižom cenom po danu i slično. Postoji mnogo načina da budete kreativni prodaji karata kako biste obezbedili ponudu za svakoga. Takođe, imali smo izložbe s posebnim cenama za određene grupe ljudi, poput osoba sa invaliditetom ili veterana.

Dakle, nije reč samo o jednoj fiksnoj ceni. Nije to tako jednostavno kao jedna fiksna cena. Na kraju, kada za mesec ili dva izađe konačni izveštaj za Osaku, na primer, shvatićete da cena dnevne karte obično biva najmanje bitna stavka, jer ljudi uglavnom kupuju sezonske karte, trodnevne karte, nedeljne karte ili porodične pakete, ako su u ponudi. Mora postojati pametna ponuda različitih cenovnih kategorija.

Kakav je bio odnos domaćih i stranih posetilaca na prethodnim izložbama?

To varira od jednog do drugog Ekspa. Mogu vam dati neke kratke podatke. Za Osaku ćemo konačni izveštaj dobiti uskoro, ali znam da je bilo otprilike pet do šest odsto stranaca. Statistika koju sam video kaže između pet i 10 odsto. Videćemo konačan broj, ali mislim da je bilo 5-6% stranih gostiju. S druge strane, Ekspo u Dubaiju imao je većinu međunarodnih posetilaca, a ne lokalnih. Uobičajen broj kreće se u rasponu od osam do 12 odsto stranih posetilaca, osim ako nije reč o zemlji poput UAE, koja ima ogroman aerodrom i veliki broj ljudi u tranzitu. S druge strane, primetili smo da taj procenat u Evropi obično raste.

Zašto? Jer smo mi ipak mali kontinent, pa udaljenosti između zemalja nisu toliko velike. Tako da bismo ovde mogli da vidimo dolazak posetilaca, na primer, iz drugih evropskih zemalja, bilo da dolaze s istoka, iz centralnog dela ili zapada. Verujem da ćemo videti veliki ekonomski rast u turizmu. Primera radi, kada kažemo pet od šest odsto u Japanu, to ne zvuči mnogo, a ipak je jedan od izveštaja iz prefekture Osaka, na primer, pokazao da je Osaka tokom Ekspa zabeležila rast turističke potrošnje od oko 20 procenata. Dakle, čak i mali procenat rasta stranih gostiju može da ima ogroman ekonomski uticaj na grad i region.

Leks specijalis i bezbednost objekata

Moram da se vratim na leks specijalis. Prošle godine srpske vlasti su izmenile zakon i nisu odustale od ideje o korišćenju objekata bez upotrebne dozvole. Da li je ovo pitanje ponovo pokrenuto pred vlastima i kakva ste objašnjenja dobili?

Ovo pitanje nije pokrenuto samo pred vlastima već i pred Izvršnim komitetom BIE. Primili smo mnogo pisama pritužbi na tu temu, čak i jedno koje je onlajn potpisalo, čini mi se, oko 100.000 ljudi. Nije da mi to ne razmatramo. Zapravo, sasvim sam siguran da se na tome i dalje radi u mnogim prestonicama širom sveta. Važno je zapamtiti da će veliki broj međunarodnog osoblja iz celog sveta doći da ovde radi i živi tokom Ekspa. Pitanje bezbednosti izgradnje stoga nije samo pitanje za Srbiju već i za 130 zemalja učesnica, čije će osoblje ovde raditi i koje ne žele da im se ovde dogode bilo kakve nesreće. Ne žele da se bilo šta dogodi njihovom osoblju i zbog toga mogu postati veoma zahtevne.

Imao sam jedan Ekspo na kom se tokom izgradnje dogodila nesreća. Nakon toga je usledio ogroman pritisak međunarodne zajednice da se osigura bezbednost ostalih zgrada, da se potvrdi da je tu reč o izolovanom incidentu u kom je nešto pošlo po zlu. Zato vam jedno obećavam: države i BIE ovo veoma pažljivo ispituju. Uvek se postavlja pitanje: šta je upotrebna dozvola? Šta je građevinska dozvola? Svaka zemlja ima različite procedure. To što postoji leks specijalis, koji možda menja upotrebnu dozvolu ili je ne zahteva, ne znači da objekat nije prošao neku vrstu inspekcije radi provere bezbednosti. U mnogim slučajevima, i ja sam deo tih inspekcija.

Da li vam je to dovoljno?

Ono što je nama potrebno jeste tehnički pregled kako bismo bili sigurni da je svaka zgrada bezbedna za korišćenje. To je sigurno.

Da li sa Srbijom preuzimate preveliki rizik?

Ne bih rekao. Mislim da ni zemlje ne smatraju da preuzimamo preveliki rizik. O tome smo raspravljali na najmanje dve sednice Izvršnog komiteta. Detaljno smo sve razmotrili. Zamolio sam mnoge zemlje da mi kažu šta očekuju i kako bi one tome pristupile. Postoji pitanje tehničke i birokratske bezbednosti. Tu moramo pronaći pravi balans. Ako vam dam primer, a ne želim da navodim druge slučajeve, ali…

Kada ćete zaključiti da je sve bezbedno? Ekspo se približava.

Slažem se. Ali mislim da ćete, na primer, na ovom IPM-u videti da će mnoge zemlje postavljati detaljnija pitanja o tehničkoj izvodljivosti svake zgrade, o završnoj tehničkoj realizaciji i o strukturalnom integritetu objekata. Ponavljam, ovde se ne radi o tome da rizikujemo živote ljudi u Srbiji i da nas nije briga. Svi šalju ljudi. Ja ću na Ekspo poslati osoblje koje će ovde živeti tri meseca. Želim da budem siguran da je moje osoblje bezbedno. Naravno da ćemo proći kroz to. Moramo da prođemo korak po korak. Moramo da nastavimo da se bavimo time, ne samo na IPM-u već i u okviru Izvršnog komiteta. A vlasti u Srbiji moraju da budu u stanju da odgovore na svako pitanje koje im neka država članica može postaviti, a verujte mi, ima ih mnogo. I stalno se pojavljuju nova pitanja. To nije zatvorena tema.

Ono što ste dosad čuli od vlasti jeste…

Zasad smo svi, uključujući i mene, uvereni da smo na dobrom putu. Ali, kao što ste rekli, na kraju dolazi tehnički pregled. To je ono što moramo osigurati i pravilno razumeti. Ko će vršiti inspekciju? Kakve će garancije dati? Kakve će sertifikate izdati? Razumemo da su ovo privremeni unutrašnji objekti, francuski, grčki, američki paviljon… sve su to privremeni objekti. Naravno, to znamo. Biće postavljeni i privremeni zidovi koji razdvajaju zemlje, a zatim će i oni nestati. Ali sama konstrukcija oko te školjke mora biti bezbedna i tu nema prostora za grešku.

Reći ću vam jednu stvar. Već 23 godine sam u BIE. Nikad nije bilo nesreće s težim posledicama, da je neko poginuo ili da je nastala veća šteta. Da li je bilo slučajeva? Na jednom Ekspu deo znaka je otpao i, nažalost, udario posetioca. Nije ga usmrtio, ali ga je povredio. Morao je u bolnicu, ali je pušten istog dana. Imao sam i Ekspo gde je radnik na lažnom krovu zgrade napravio pogrešan korak, propao i poginuo. To nije bio propust u konstrukciji, već nesrećna greška zbog koje smo svi duboko žalili. Naravno, takve nesreće jesu moguće, ali na Ekspu se nikad ništa nije urušilo sa smrtnim posledicama. Zajedno ćemo raditi na tome da se to ne dogodi ni u Srbiji.

Konsalting i marketing

Pomenuli ste transparentnost troškova. Još uvek čekamo finansijski izveštaj kompanije Ekspo za 2025, tako da možemo da analiziramo samo 2024. Većina sredstava potrošena je na konsalting i marketing. Ne kažem da je to nezakonito, ali u poslovnom svetu izazivate podozrenje kada u radu s javnim novcem mnogo trošite na konsalting i marketing. Jeste li to pitanje postavili vlastima?

Nažalost, marketing je deo naših života i to je nešto na čemu moramo mnogo da radimo. Želimo da privučemo interesovanje za Srbiju i Beograd. Ako trošite preko milijardu javnih sredstava da biste sastavili projekat kao što je Ekspo, morate se pobrinuti da tokom ta tri meseca Ekspa 2027 Srbija i Beograd budu centar sveta – da svi gledaju i slušaju šta se ovde događa, baš kao što je i Osaka bila centar sveta tokom šest meseci trajanja izložbe. Za to vam je, naravno, potreban budžet za marketing. Potrebni su vam i konsultanti. To je istina.

Mnogi koji me dugo poznaju znaju da nisam veliki ljubitelj svih tih konsultantskih kuća koje obećavaju da su stručnjaci za sve i da mogu rešiti svaki problem. Ja još nisam sreo takvu osobu. Ne mislim ni da ja mogu rešiti svaki pojedinačni problem. Ali to je unutrašnja stvar, pa je na državi, Ekspu, vladi i narodu da ispitaju i provere da li su to normalni rashodi.

Postoje zemlje koje ne troše mnogo na konsalting, ali postoje i one u kojima skoro 90 odsto angažovanih ljudi budu konsultanti. Svaka zemlja ima drugačiji način trošenja novca na ovakve projekte. Da, ja nisam veliki ljubitelj konsaltinga. Mislim da imaju veliku upotrebnu vrednost u računovodstvu i određenim specifičnim pitanjima, ali primetio sam da u poslednje vreme konstultanti veruju da su stručnjaci za svaku moguću temu, bez obzira na to čime se vi zapravo bavite.

I tu imam problem jer iako sam 23 godine u BIE, ne pada mi na pamet da idem naokolo i govorim da sam vrhunski i jedini ekspert za Ekspo. Moramo slušati tuđa mišljenja. Moramo slušati ljude. Meni je veoma drago što su ti konsultanti koje pominjete zapravo srpski konsultanti, jer da bi projekat zaista imao uticaj na zemlju domaćina, najbolje je da većina ljudi koji na njemu rade i daju ideje budu domaći stručnjaci.

Još jedno pitanje u vezi s novcem. Jesu li druge zemlje snažno subvencionisale izgradnju hotela i renoviranje? Ovde imamo subvencije čiji su korisnici kompanije od kojih neke rade na javnim projektima ili su povezane s vladom. I sada im se znatno smanjuju troškovi ulaganja u hotele koji se ne grade samo za Ekspo. Kako gledate na to?

Iskreno ću vam reći. Ne možete graditi hotele samo za Ekspo, jer ako to radite, ostaju vam beskorisni skupi objekti. Nadam se da će svaki hotel ili ugostiteljski objekat koji se gradi imati svoj život i posle Ekspa. Jedna od najvažnijih stvari kad je u pitanju Ekspo jeste njegovo nasleđe, ono što on ostavlja stanovnicima tog grada i zemlje. Morate osigurati…Imali smo mnogo slučajeva. Pomenuli ste hotel, na primer. Mogu vam reći da je u Saragosi u Španiji 2008. godine izgrađen hotel odmah pored lokacije Ekspa za VIP delegacije i goste. Bio je povezan s Ekspom, što je olakšalo pristup. Ali ti hoteli moraju pronaći svoju svrhu i nakon izložbe, jer Ekspo ima svoj kraj. Moramo se pobrinuti da…ako podignete 50 novih hotela u Beogradu, a ovo je broj koji sam rekao napamet…

Subvencionisanje hotela

Da, ali smanjili ste im troškove hotela za, recimo, 20 odsto. Da li je to mnogo? Zvuči mnogo.

I jeste mnogo. Ali takođe se nadam da time što smanjujete troškove za 20 odsto zapravo ulažete u budućnost i buduću trgovinu koju će to doneti. Činjenica je da će Ekspo stvoriti veći podsticaj u regionu za Srbiju i Beograd i nakon same izložbe. Vidite, jedna od stvari na kojima radim – i to ne samo s Beogradom već i sa Rijadom za 2030. godinu – jeste pitanje: šta nudite nakon toga? Recimo, u vašem slučaju kažete da im smanjujete troškove za 20 odsto. Znam za druge slučajeve Ekspa gde su zemljište za izgradnju hotela davali besplatno.

U tom slučaju, to zemljište je verovatno vredelo mnogo više od tih 20 odsto ulaganja u hotel ali ideja je bila da se to stimuliše, kako bi se podstakao rast zemlje nakon izložbe. Imam jedno veliko pitanje. To je stvar na kojoj stalno radim i kojoj se stalno vraćam. Ulažete mnogo u infrastrukturu. Vidimo voz. Smisleno je osigurati neku vrstu javnog prevoza koja vodi do lokacije Ekspa. To vidim i kod kandidata koji razmišljaju o kandidaturi za budući Ekspo. Baš u decembru bio sam u jednoj zemlji gde smo razgovarali o proširenju železničke linije, pa čak i o izgradnji linije metroa. Postavio sam im jedno jednostavno pitanje. Rekao sam: „Naravno, voz će biti izuzetno koristan za Ekspo, ali šta će s njim biti posle izložbe?“.

Jer ne možete izgraditi prugu ili hotel, a kasnije se pitati zašto su zapušteni, zašto više nema potražnje za njima. Ako ne možemo iskoristiti ovaj događaj, troškove i investicije da pokrenemo nov način na koji će Beograd privlačiti ulaganja i posetioce, onda moramo razmisliti šta je zaista neophodno za Ekspo, a šta za period nakon njega. To dvoje moraju ići ruku pod ruku. Jedno od mojih pravila danas – kada grad ili zemlja dođu i kažu: „Razmišljamo o Ekspu 2035“… odgovorim: „Divno. Prvo mi recite šta će se dešavati 2036. godine, pa ćemo onda krenuti unazad“. Jer to je ono što ljudi žele da vide. To je fiskalna odgovornost koju moramo pokazati.

Možda ćemo potrošiti mnogo novca, ali kakve su koristi? Zato želim da za nekoliko meseci, kada budu gotovi, vidite japanske interne revizije i izveštaje. Krajem prošle godine, u decembru, jedan privatni think-tank u Japanu uradio je veliku studiju o ekonomskom uticaju… ne na Osaku, već na japansku ekonomiju. I ono što su oni otkrili, a to je nezavisni centar…i ne znam kada su na tome radili… jeste 16,9 milijardi evra investicija u regionu i veliki uticaj na ekonomiju Japana. Mislim, to je ekonomija Japana i ja želim to da vidim…

Ali to je svetski Ekspo, a ne specijalizovani…

Nije specijalizovani, ali znate da je na svetskom Ekspu učestvovalo 158 zemalja. Mi smo sada na oko 130, nešto malo više. Ne želim da licitiram brojem, jer se ono što ja smatram potvrđenim i ono što drugi smatraju potvrđenim često razlikuje. Ali recimo da je 130, uticaj nije toliko drugačiji. Svet je i dalje tu. To je ono što je napravilo uticaj, što je dovelo ljude na Ekspo. Nije stvar u tome što je to bila svetska izložba. Da li traje šest meseci ili tri meseca? Naravno, za tri meseca imate manji, ograničeni uticaj. Ne očekujem od vas da napravite uticaj od 16,9 milijardi evra na srpsku ekonomiju. Uz to, Srbija nije Japan. Ali očekujem da, ako je Japan mogao da ostvari skoro 160 miliona evra profita…

Hoćemo li mi biti profitabilni?

Iskreno se nadam. Biću veoma razočaran ako ne budete barem na nuli. Uvek kažem da Ekspo nije napravljen da bude profitabilan u samom radu, ali dobro vođen Ekspo mora pokriti svoje troškove. To je ključno.

Pitanje korupcije

Da zaključimo ovaj deo o novcu. Postaviću vam direktno pitanje. Jeste li sigurni da u projektu Ekspo nema korupcije?

Siguran sam samo da neprestano ispitujemo svaku optužbu i da moramo nastaviti da koristimo mandat koji BIE ima, a koji nam ne dozvoljava da ulazimo u lokalno zakonodavstvo i vršimo inspekcije tog tipa. Ali moramo da nastavimo da obraćamo pažnju na to, jer je korupcija, nažalost, nešto što vidimo svuda u svetu. To nije problem samo u Srbiji. Razumem…

Jeste li razgovarali o tome s vlastima?

Vrlo otvoreno. Vrlo otvoreno, kako bismo našim državama članicama dali prava objašnjenja, jer moram da zaštitim…

Jeste li ih dobili?

Na pitanja koja sam do sad postavio… Da, dobio sam zadovoljavajuća objašnjenja o određenim tenderima i o tome kako funkcioniše postupak javne nabavke. Potpuno razumem da nam je za mega projekat, poput ovog, potreban leks specijalis. Ukazao bih na činjenicu da je Francuska imala poseban zakon za Letnje olimpijske igre, a pre samo nekoliko nedelja usvojila je leks specijalis i za Zimske olimpijske igre. Šta to znači? Donose se izmene u postupcima javnih nabavki kako bi se omogućila gradnja, privremeni objekti i slično. Postoje…

Pogledao sam to. Ubrzali su proces izdavanja dozvola, ali nisu ukinuli upotrebne dozvole. Jesam li u pravu?

Da, ne, u pravu ste. U pravu ste. Ali ono što želim da razjasnim jeste da svaka zemlja, kako smo rekli na početku, ima svoj način rada. Želim da shvatim kakva je razlika između tehničkog prijema objekata – kad je zgrada tehnički pregledana – i upotrebne dozvole? Jer znam da u nekim zemljama, neću imenovati, a mislim da je isto i u Srbiji, taj drugi deo, upotrebna dozvola, zapravo ne podrazumeva nikakve inspekcije na samim zgradama.

To je dugi birokratski postupak: obilazak raznih kancelarija, bez izlaska na teren i provere šta je stvarno izgrađeno i da li je u skladu s pravilima gradnje. U Francuskoj, koliko znam, upotrebna dozvola nije deo birokratije, već je ključan tehnički pregled s timovima iz različitih oblasti, uključujući građevinarstvo, jer vam građevinska kompanija mora objasniti šta je radila, ali i nezavisna tela koja izdaju sertifikat. Nama je potreban sertifikat kojem možemo verovati, pravno valjan sertifikat koji potvrđuje da je zgrada bezbedna. To je ono što nam treba. Moramo razdvojiti ono što je povezano sa bezbednošću od onoga što je čista birokratija. Nažalost, u previše zemalja sveta birokratija nas guši.

Da, ali to nije izgovor.

Ne mislim da je to izgovor. Mislim da ovde imamo tehničku specifikaciju koju moramo slediti. Na kraju procesa mora postojati sertifikat koji potvrđuje da je objekat bezbedan za upotrebu. To je ono što će države tražiti. Sačekajte nekoliko nedelja da vidite koja će pitanja dobiti na IPM-u. Tamo ćete videti i sami, jer se nadam da ćete biti tamo kao i prošli put.

Pogled na Srbiju u Evropi

Da li se išta promenilo u perspektivi BIE u vezi sa Srbijom od 1. novembra 2024? Pratite li ono o čemu zvaničnici EU sada raspravljaju u vezi sa Srbijom?

Da, čak samo bio i na večerama sa zvaničnicima EU u Ambasadi Srbije i razgovarali smo. Upoznati smo sa stavovima EU i Evropskog parlamenta. Pratim sve dokumente koje objavljuju. Dobili smo mnogo izveštaja. Dobili smo mnogo izveštaja i iz Srbije, od grupa građana. Jednu stvar želim da kažem: za nas je veoma važno da dobijemo te izveštaje. Važno nam je i da čujemo stavove i sumnje građana Srbije. Ali podsetio bih vas i da su mnoge zemlje EU već potvrdile svoje učešće. Dakle, s jedne strane imamo ono što se piše ili govori u Briselu, a s druge strane vidimo da su Francuska, Nemačka, Grčka, Italija, Španija i mnoge druge zemlje već potvrdile učešće i aktivno rade na tome da budu ovde.

Zato se i tu moram zapitati, moje države članice su zemlja po zemlja, a ne politička grupa. Dakle, EU ima šta da kaže. Razumem to. Želim to da čujem. Oni imaju vrlo specifičan pogled na stvari. U isto vreme, nacionalne vlade i dalje dolaze i biće prisutne. Moram biti iskren. Slažem se da ćete na promene najviše uticati ako dođete i budete prisutni. Bez obzira na to u šta verujete, morate biti tu. Poznate su vam čuvene reči Vašington Posta da demokratija umire u mraku. Ne možete se sakriti kada 130 zemalja živi ovde i ulažu sopstvena javna sredstva u Srbiji.

Ranije ste pomenuli korupciju. Ovo su javna sredstva iz 130 zemalja koje će investirati u Srbiji. Zar ne mislite da i oni imaju određene brige, da žele da budu sigurne kuda njihov novac odlazi, posebno ima li se u vidu da će se većina tih sredstava trošiti na srpske kompanije ovde, za izgradnju, logistiku i slično?

To je politička odluka da učestvuju.

Jeste politička odluka, ali to je takođe nešto što morate da branite kod kuće kada vas pitaju: „Vi ste, kao država X, potrošili šest miliona. Kuda je taj novac otišao?“. To morate da opravdate.

Jesu li svi potvrdili učešće, svih 130 zemalja?

Prema onome što sam do sada video, imam preko 120 zvaničnih potvrda o učešću.

Dakle, ne svi?

Ali ostali su, po svemu sudeći, već poslali verbalne note. Potrebno je vreme da to prođe proceduru. Mislim da nismo završili. Tokom poslednjih nekoliko meseci posetio sam nekoliko zemalja od kojih su mi dve rekle: „U narednih nedelju ili dve verovatno ćemo doneti odluku da dolazimo u Srbiju“. Mislim da će ih biti još. Ne znam da li ćemo premašiti 130 ili 131 zemlju, ali i to je moguće.

BIE je dobijao pozive od različitih grupa da otkaže Ekspo 2027. Kako ste im odgovorili?

Vidite, da je Srbija jedina zemlja u kojoj organizujemo Ekspo, a gde smo dobijali pozive za otkazivanje, moj život bi bio veoma jednostavan. Nažalost, to je deo gotovo svakog Ekspa. Otkazati Ekspo zbog takvih poziva… zapravo, ja volim te pozive. Volim činjenicu što ljudi žele da diskutuju, što nisu ubeđeni, jer je deo našeg posla da ih ubedimo. Ali videli ste u Japanu: dve godine pre samog Ekspa, javno mnjenje bilo je potpuno protiv događaja. Kada se desio zemljotres u Notu i uništio gotovo ceo grad, čuli su se glasovi: „Otkažite Ekspo, iskoristite taj novac za obnovu Nota“, ali vlada je nastavila dalje.

Dve godine sam se u medijima borio da ih podsetim da Japanci vole Ekspo, da je ovaj Ekspo veoma važan za svet, da domaćinstvo donosi korist i da razumemo da su usred inflacije i problema sa troškovima života. Pozivi za otkazivanje su u Japanu bili mnogo glasniji nego u Srbiji. Nastavili smo dalje. Onog dana kada je otvoren – a to i dalje govorim i rekao sam svim svojim prijateljima novinarima u Japanu, jer smo kroz dve godine borbe stekli uzajamno poštovanje i postali prijatelji – iznenada sam ih upitao: „Čekajte malo, oni su pobedili, a vi sad pričate samo pozitivne stvari?“. Odgovorili su: „Da, ali Ekspo ima uticaj“.

Kažete da ima ljudi koji su protiv – i slažem se, ali tako i treba da bude. Ne bih verovao nikome ko mi kaže da 100 odsto zemlje želi da ovo uradi. Rekao bih da laže. Rekao bih: „Tu nešto nije u redu“, jer ako nema opozicije, ako nema nikoga ko ne vidi stvari na isti način kao vi i ja, na primer, onda tu nešto nije u redu. Kada vidim da postoji opozicija, to mi samo daje dodatnu energiju da dokažem šta bi ovaj događaj trebalo da donese i da vidim kakvi će biti stavovi. Milano Ekspo je skoro…

Ali, pitanja koja su pokrenuta su veoma ozbiljna…

Potpuno se slažem, ali baš zato svaku iznetu stavku moramo uzeti u razmatranje i pokušati da je provučemo kroz sistem koji imamo u BIE, kako bismo obezbedili najbolji mogući ishod i uverili se da nemamo problem s korupcijom i lošim upravljanjem. Voleo bih da vam mogu reći da se to nikad nije dogodilo ni na jednom Ekspu. U Milanu, na primer, pored stotina hiljada ljudi koji su protestovali protiv Ekspa, postojao je ceo pokret pod nazivom: „Ne Ekspu“. Naravno, danas, nakon izložbe, svi ga obožavaju.

Uticaj koji je Ekspo imao na grad, način na koji je promenio Milano, način na koji mu je doneo veću međunarodnu vidljivost. Direktor milanskog Ekspa postao je gradonačelnik Milana, jer je projekat bio toliko uspešan da su čak i njegovi protivnici naknadno uvideli koliko je pozitivan. Isto je bilo i u Japanu. Ali pomenuli ste korupciju. Voleo bih da je Srbija jedina zemlja zbog koje moram da brinem o korupciji, ali nije tako. U Italiji, uspred priprema, vlada je morala da imenuje specijalnog sudiju da nadgleda svaku pojedinačnu javnu nabavku, kako bi se izbegli skandali s korupcijom, jer je neko uhvaćen kako prodaje ugovore prijateljima.

Dobra ideja za srpsku vladu…

Nije loša ideja.

Neslaganje sa Sinišom Malim

Pretpostavljam da nećete javno kritikovati vladu, ali jeste li ikad imali teške razgovore s njima? I o čemu?

Ne dopada mi se pretpostavka da neću javno kritikovati vladu, jer sam to već radio. I to vladu domaćina iako možda još ne vašu.

Da, ali ja govorim o našoj vladi.

Znam. Dajte mi vremena. Ali biću iskren prema vama. Mislim da sam ovih dana imao teške razgovore s vladom. Imao sam teške razgovore s ljudima iz Ekspa i s ljudima u vladi, jer je ovo važno. Ovo je pitanje i imidža samog Ekspa. Ovo je događaj… Da, nije u pitanju samo Srbija. U pitanju su i BIE, i imidž Ekspa. To je problem koji smo imali i s mnogim drugim izložbama, gde smo morali osigurati da će imidž Ekspa biti ispravan.

Možda ćete u budućnosti imati Ekspo u zemlji koja ima veoma negativan imidž. Ono što želim jeste da ljudi shvate da Ekspo koristimo kao način transformacije zemlje i stvaranja njenog boljeg, ali istinitog imidža. Iz svih ovih događaja shvatio sam da, ako želite da ukažete na problem ili na nesuglasice koje imate u sopstvenoj zemlji, ništa nije bolje nego dovesti 120 ili 130 zemalja da žive i rade u njoj. Oni to razumeju.

Mislite da ne „perete“ imidž vlade?

Ne, nadam se da ne. Zasad vam mogu reći da to ne radimo i da ćemo tako i nastaviti. Pratićemo situaciju. Nisam ovde da služim jednoj vladi. Ovde sam da služim Ekspu, a to su 184 vlade. Nisu sve te vlade… Možda u okviru BIE postoje zemlje koje su vrlo bliske vašoj vladi i neke koje uopšte nisu. Mnogo ih je ovde, jednih i drugih. Nisam ovde da popravljam njen imidž i sigurno nisam ovde da budem portparol srpske vlade.

Ja samo želim dobar Ekspo za građane Srbije. Želim da mi srpski narod kaže s čim se slaže, a s čim ne. Želim da Ekspo postane mesto rasprave o budućnosti ove zemlje, regiona i sveta, a to je moguće samo ako vodite otvorenu diskusiju. Nemam problem da u kancelariji saslušam mišljenja suprotna vladinim. To mi pomaže da pokušam da radim sa 184 zemlje kako bih obezbedio da ovaj projekat bude pravilno usmeren. I neću stati na tome.

Moram da vas opet pitam. Koja pitanja BIE još nije rešio s Vladom Srbije?

Mislim da je trenutno jedno od pitanja na kojima Izvršni komitet insistirao to što znamo da je Ekspo projekat vredan od 1 do 1,3 milijardi evra. Kao što znate, možda sam vam to već pomenuo, uopšte se ne slažem s vladinim pokušajem da s tim poveže još 18 milijardi evra drugih investicija. Rekli ste da nisam kritikovao vladu. Ne znam da li je to kritika ili ne, ali znam da sam poslednji put u Srbiji, dok je ministar finansija stajao pored mene pred medijima, rekao – a ja ne znam kako je on to primio – da mi to ne možemo tako da radimo.

Ne možemo povezivati 18 milijardi evra investicija u zemlji s jednim projektom, jer u tom slučaju to nije pitanje samo za Srbiju. Svi budući Ekspo događaji postaju besmisleni. Ne postoji način da opravdate takvu vrstu ulaganja u ovakav projekat. Treba li Ekspo da pomogne zemlji da ubrza svoj razvoj? Da, naravno. Moramo se nadati da će to učiniti na razuman, finansijski odgovoran način. Ne kažem da Ekspo ne treba da bude katalizator koji postavlja pitanje: „Zašto bi Beograd dobio sve, zašto i drugi gradovi ne bi nešto dobili?“.

Danas sam, na primer, pitao… znate, postoji sektor za međunarodne učesnike, a između toga i stadiona imate Zonu najboljih praksi. To su privremeni, mali objekti koji će tokom Ekspa imati različite namene. Pitao sam šta će se s njima desiti kasnije, i bilo mi je drago kad sam čuo da će se ti objekti – pošto su montažni – demontirati i pretvoriti u škole u drugim gradovima, u biblioteke, pa čak i u teretane. Zanimljivo je što su već razmišljali o teretanama za budućnost. To je u skladu s temom „Igra“, ali za mene je to nešto veoma pozitivno.

Ono što je privremeno izgrađeno za Ekspo biće rastavljeno i ponovo izgrađeno u drugom gradu u Srbiji, kao škola. Ipak, kritikovao sam onaj deo: „Ne, ne možete“. I to sam rekao na sastanku Izvršnog komiteta, koji se složio sa mnom. Ne možete povezivati 18 milijardi evra investicija s Ekspo projektom. Možemo se nadati da je Ekspo podstakao potrebne investicije – nadam se da su to zaista potrebne investicije širom zemlje. Mislim da su svakoj zemlji potrebna ulaganja i razvoj, ali ne možete ih tako povezivati. To ne mogu da branim, i zato vam kažem da nisam ovde da budem portparol bilo koje vlade, već da se pobrinem da biramo prave bitke. A ovo je za mene bila bitka koja nikada nije imala smisla. Kada me je neko pitao kako opravdavamo 18 milijardi evra investicija za Ekspo, bio sam veoma direktan: „Ne opravdavam, ne mogu i ne prihvatam to“.

Jokić, Đoković i DŽeki Čen

Tema Ekspa je igra, sport. Srbija ima Nikolu Jokića, Srbija ima Novaka Đokovića, a promoter je DŽeki Čen. Koliko je to čudno?

I jeste i nije čudno. Posmatrao bih to iz dve perspektive. Mislim da je Novak Đoković svetski poznat. Čak i nedavno na Australijan Openu, ulaskom u finale, pokazao je da ne staje bez obzira na svoje godine. I sam pažljivo pratim tenis, jer mi je sin strastveni teniser. Ali ovo je međunarodni događaj. Nije poenta samo predstaviti Srbiju. Mislim da poznajemo međunarodnu stranu Srbije. Kao Grk, znam da i jedni i drugi gajimo veliku ljubav prema košarci. Uvek postoji to rivalstvo, ali ja znam srpske košarkaše koji su igrali u grčkim timovima.

Trenutno verovatno imate dvojicu najpoznatijih NBA igrača. Ali ono što nam zaista treba jeste velika međunarodna privlačnost. NBA je veoma popularna u SAD. Tenis je internacionalizovan. Nadam se da će gospodin Đoković videti šta ovaj Ekspo može učiniti za zemlju, i mislim da ga zanima šta on može ponuditi Srbiji i Beogradu. Ali razumem da morate privući međunarodnu publiku, a ko je bolji za to od holivudskog glumca?

Da, ali on je veteran.

Jeste veteran, ali nećemo valjda o godinama. I Jusein Bolt je veteran, ali to je Jusein Bolt. Svetski rekorder.

Snimio je šest-sedam Tiktok videa i to je to?

Znate li koliki uticaj Tiktok ima na moju decu?

Šta bi iz vaše perspektive bio uspeh Ekspa 2027?

Za mene je to višedimenzionalna stvar. Uspeh bi bio ekonomska odgovornost i Ekspo koji je operativno na nuli, ili je čak ostvario profit. Ne mislim da je uvek lako ostvariti profit, sigurno ne onih japanskih 160 miliona. Milano je bio u rangu 14 do 20 miliona evra operativnog profita. To bi me učinilo veoma srećnim, jer mislim da diskusija o troškovima dugo traje, pa bi bilo lepo imati nešto pozitivno što bismo pokazali, ali barem da budemo na nuli.

Drugo, mislim da je važno imati zaista veliko međunarodno učešće posle Osake i značaja koji je događaj dobio zbog geopolitičkog konteksta u kom se svet danas nalazi – gde su svi izgubljeni. Prijatelji više nisu prijatelji. Neprijatelji odjednom postaju prijatelji. Ne znamo šta će se desiti, svakog jutra se budimo i pitamo kakve će vesti tog dana biti. Osaka je dokazala da na Ekspu možemo utišati buku i usredsrediti se na ono na čemu želimo da radimo zajedno.

To je bio veliki uspeh i nasleđe Osake, i ubeđen sam da je to jedan od razloga zašto toliko zemalja želi da učestvuje na Ekspu i da bude u Srbiji. Čak i mnogo toga što ste pomenuli – kako se zemlja doživljava, kako se gleda na njenu vladu… mislim da baš zato žele da budu ovde. Svi žele da učestvuju, daju svoj glas i pokažu da se svet može ujediniti, pa čak i ako se to dešava, kako kažete, u zemlji u koju ljudi ponekad sumnjaju ili preispituju legitimitet načina na koji se sve radi.

Zato mislim da će za mene biti veoma veliki uspeh ako uspemo da okupimo svet na način na koji smo to uradili u Osaki, jer nažalost svet nije postao bolji od tada. I žao mi je što to moram da kažem, ali čini mi se da postaje sve gori. Nadam se da je ovo nešto što možemo iskoristiti da bar malo približimo svet, čak i ako traje samo tri meseca, jer to i dalje ima uticaj. Videli smo to u Osaki, Japan je to shvatio, a i svet je to shvatio. I na kraju, nadam se da će svi imati priliku da posete izložbu, a naročito građani Srbije, kako bi videli o čemu se vodila tolika polemika.

U Japanu je rasprava trajala dve godine, a oni već poznaju Ekspo. Srbija ne poznaje Ekspo. Japanci su bili protiv Osake, i to znajući šta Ekspo može doneti njihovoj zemlji, jer su već pet puta bili domaćini. Vi nikad niste bili domaćini, pa želim da to bude posebno iskustvo za građane Srbije. Nakon svega, želim da čujem i njihovo mišljenje, jer je to za mene jedno od najvećih merila uspeha – da li će projekat biti popularan i prihvaćen kada se završi.

(Forbs)