Димитри Керкентзес, генерални секретар Међународног бироа за изложбе: ЕКСПО је пројекат вредан од 1 до 1,3 милијарди евра. Уопште се не слажем с покушајем Владе Србије да с тим повеже још 18 милијарди евра других инвестиција

Димитри Керкентзес, генерални секретар Међународног бироа за изложбе (БИЕ) који је поверио Србији организацију Експа 2027 боравио је пре неколико дана у нашој земљи. Како каже, да би се уверио у помаке у организацији, као и због припреме другог састанка са земљама учесницима. Претходни, одржан прошле године, обележила је ограда око Сава центра и мањи протест, али и велики број делегата. Керкентзес је овом приликом дао и интервју за Н1 и Форбес Србија.

– За око месец дана имаћемо други састанак интернационалних учесника (ИПМ). Тренутно сам у посети да бих установио постигнути напредак, помогао у припремама за наредне састанке и помогао организатору да схвати шта су стварни разлози за забринутост и која питања земље желе да покрену на следећем састанку. Постоји велика разлика између првог и другог ИПМ-а. На првом смо представљали свету Србију, Београд и саму идеју о Експу 2027, уз много, наравно, сасвим јасних идеја о томе у ком правцу желимо да водимо пројекат и у ком смеру иде тематски развој. Међутим, на овом другом састанку земље постају много оперативније, у одређеном смислу и више техничке, јер у наредним месецима морају да почну да припремају своје павиљоне, а код куће морају да размишљају о свом тематском концепту и садржају унутар својих павиљона. Дакле, овај ИПМ је кључан како би се земљама дали алати да одговоре на позив за учешће на Експу 2027.

Где смо данас када је реч о организацији Експа? Јесмо ли у оквиру планираних рокова?

Управо сам се вратио са градилишта. Јутрос сам га обишао и заиста сам импресиониран постигнутим напретком. Што се тиче саме изградње, мислим да ћемо све завршити на време и да ћемо, што је још важније, на време предати павиљоне земљама учесницама. То је увек веома важан тренутак, да ли примопредају можемо урадити на време како бисмо им дали што више времена да се припреме. Из те перспективе, мислим да смо у планираним роковима.

Такође, сматрам да Експо почиње да добија и свој тематски облик, не само из перспективе Србије већ и из перспективе земаља које су потврдиле учешће и које развијају своје теме и начин на који желе да их прикажу. Важно је запамтити да ми не тражимо од света да дође овамо и да се сви сложимо око једне теме или једног правца. Ми желимо различитост мишљења. Желимо различита мишљења на тему „Игра(ј) за човечанство“, и то је оно што желим да им Србија омогући – да искаже свој став, како би земље могле да обликују сопствене погледе и покажу ту разноликост унутар Експа.

Када погледамо буџет и бројке, видимо да је до краја децемебра потрошено само 86% буџета предвиђеног за изградњу у 2025. У новембру је то било нешто више од 60%. Да ли то указује да се локација гради, а да неко није исплаћен или да исплате касне? Јесте ли поставили то питање?

Нисам поставио то питање, јер досад у Међународном бироу за изложбе нисмо чули да постоји забринутост. Сад кад то знам, можда могу да питам данас док сам овде, чисто да разумем разлоге. Надам се да је буџет неискоришћен зато што смо успели да уштедимо новац. Не заборавимо да се свет креће у оба смера. Током изградње Осаке 2025 у Јапану, свет је ишао у сасвим другом правцу, инфлација и цене сировина нагло су скочиле. Свака земља која је планирала одређени буџет изненада је морала да планира бар још 20% више за свој павиљон.

Зато се надам да ће се с побољшањем геополитичке ситуације смањити и трошкови, али свакако морамо да будемо фискално одговорни. То важи за све догађаје, не само за мега догађаје. Све што радимо у животу мора да буде фискално одговорно. Зато увек мора да постоји објашњење – и када трошимо више и када трошимо мање од планираног. Знам да ми у БИЕ увек волимо да потрошимо мање и уштедимо новац, али тачно, то је нешто што треба испитати. Нисам приметио никакве проблеме на градилишту. Јутрос сам био тамо и видео на хиљаде радника и камионе који су непрекидно у покрету. Делује као изузетно активно градилиште, дуго нисам видео такво и толико активности. Претпостављам да се та ужурбаност више осећа и зато што је локација релативно мала.

Цена карте за Експо

Колика ће бити цена карте за Експо? Јесте ли добили ту информацију од власти?

Знам да власти раде на коначној цени. Одређивање цене карте увек је деликатна ствар. С једне стране, улазнице су један од главних прихода Експа и један од начина да се поврати део потрошеног новца. Истовремено, увек морате пазити да цена не буде ни превисока ни прениска. На претходним изложбама видели смо оба случаја. Дешавало се и да се цене одреде прерано, без обзира на тренутну економску ситуацију у земљи, региону или свету, у зависности од очекиваног броја туриста, па се цена мења у раној фази Експа. Наравно, ми желимо што више посетилаца, али део фискалне одговорности одговорности представља и одређивање одговарајуће цене.

Према нашим информацијама, разматрана је цена од око 30 евра. Шта мислите, да ли је то приступачно за грађане Србије?

Мислим да је то коректна цена за Европу. Знам да је у Јапану карта била много скупља. Оно што треба да узмемо у обзир, а што је веома важно, јесте да је 30 евра цена једне карте. Али оно на чему желим да радим с организаторима јесте увођење различитих пакета, породичне карте, тродневне карте с нижом ценом по дану и слично. Постоји много начина да будете креативни продаји карата како бисте обезбедили понуду за свакога. Такође, имали смо изложбе с посебним ценама за одређене групе људи, попут особа са инвалидитетом или ветерана.

Дакле, није реч само о једној фиксној цени. Није то тако једноставно као једна фиксна цена. На крају, када за месец или два изађе коначни извештај за Осаку, на пример, схватићете да цена дневне карте обично бива најмање битна ставка, јер људи углавном купују сезонске карте, тродневне карте, недељне карте или породичне пакете, ако су у понуди. Мора постојати паметна понуда различитих ценовних категорија.

Какав је био однос домаћих и страних посетилаца на претходним изложбама?

То варира од једног до другог Експа. Могу вам дати неке кратке податке. За Осаку ћемо коначни извештај добити ускоро, али знам да је било отприлике пет до шест одсто странаца. Статистика коју сам видео каже између пет и 10 одсто. Видећемо коначан број, али мислим да је било 5-6% страних гостију. С друге стране, Експо у Дубаију имао је већину међународних посетилаца, а не локалних. Уобичајен број креће се у распону од осам до 12 одсто страних посетилаца, осим ако није реч о земљи попут УАЕ, која има огроман аеродром и велики број људи у транзиту. С друге стране, приметили смо да тај проценат у Европи обично расте.

Зашто? Јер смо ми ипак мали континент, па удаљености између земаља нису толико велике. Тако да бисмо овде могли да видимо долазак посетилаца, на пример, из других европских земаља, било да долазе с истока, из централног дела или запада. Верујем да ћемо видети велики економски раст у туризму. Примера ради, када кажемо пет од шест одсто у Јапану, то не звучи много, а ипак је један од извештаја из префектуре Осака, на пример, показао да је Осака током Експа забележила раст туристичке потрошње од око 20 процената. Дакле, чак и мали проценат раста страних гостију може да има огроман економски утицај на град и регион.

Лекс специјалис и безбедност објеката

Морам да се вратим на лекс специјалис. Прошле године српске власти су измениле закон и нису одустале од идеје о коришћењу објеката без употребне дозволе. Да ли је ово питање поново покренуто пред властима и каква сте објашњења добили?

Ово питање није покренуто само пред властима већ и пред Извршним комитетом БИЕ. Примили смо много писама притужби на ту тему, чак и једно које је онлајн потписало, чини ми се, око 100.000 људи. Није да ми то не разматрамо. Заправо, сасвим сам сигуран да се на томе и даље ради у многим престоницама широм света. Важно је запамтити да ће велики број међународног особља из целог света доћи да овде ради и живи током Експа. Питање безбедности изградње стога није само питање за Србију већ и за 130 земаља учесница, чије ће особље овде радити и које не желе да им се овде догоде било какве несреће. Не желе да се било шта догоди њиховом особљу и због тога могу постати веома захтевне.

Имао сам један Експо на ком се током изградње догодила несрећа. Након тога је уследио огроман притисак међународне заједнице да се осигура безбедност осталих зграда, да се потврди да је ту реч о изолованом инциденту у ком је нешто пошло по злу. Зато вам једно обећавам: државе и БИЕ ово веома пажљиво испитују. Увек се поставља питање: шта је употребна дозвола? Шта је грађевинска дозвола? Свака земља има различите процедуре. То што постоји лекс специјалис, који можда мења употребну дозволу или је не захтева, не значи да објекат није прошао неку врсту инспекције ради провере безбедности. У многим случајевима, и ја сам део тих инспекција.

Да ли вам је то довољно?

Оно што је нама потребно јесте технички преглед како бисмо били сигурни да је свака зграда безбедна за коришћење. То је сигурно.

Да ли са Србијом преузимате превелики ризик?

Не бих рекао. Мислим да ни земље не сматрају да преузимамо превелики ризик. О томе смо расправљали на најмање две седнице Извршног комитета. Детаљно смо све размотрили. Замолио сам многе земље да ми кажу шта очекују и како би оне томе приступиле. Постоји питање техничке и бирократске безбедности. Ту морамо пронаћи прави баланс. Ако вам дам пример, а не желим да наводим друге случајеве, али…

Када ћете закључити да је све безбедно? Експо се приближава.

Слажем се. Али мислим да ћете, на пример, на овом ИПМ-у видети да ће многе земље постављати детаљнија питања о техничкој изводљивости сваке зграде, о завршној техничкој реализацији и о структуралном интегритету објеката. Понављам, овде се не ради о томе да ризикујемо животе људи у Србији и да нас није брига. Сви шаљу људи. Ја ћу на Експо послати особље које ће овде живети три месеца. Желим да будем сигуран да је моје особље безбедно. Наравно да ћемо проћи кроз то. Морамо да прођемо корак по корак. Морамо да наставимо да се бавимо тиме, не само на ИПМ-у већ и у оквиру Извршног комитета. А власти у Србији морају да буду у стању да одговоре на свако питање које им нека држава чланица може поставити, а верујте ми, има их много. И стално се појављују нова питања. То није затворена тема.

Оно што сте досад чули од власти јесте…

Засад смо сви, укључујући и мене, уверени да смо на добром путу. Али, као што сте рекли, на крају долази технички преглед. То је оно што морамо осигурати и правилно разумети. Ко ће вршити инспекцију? Какве ће гаранције дати? Какве ће сертификате издати? Разумемо да су ово привремени унутрашњи објекти, француски, грчки, амерички павиљон… све су то привремени објекти. Наравно, то знамо. Биће постављени и привремени зидови који раздвајају земље, а затим ће и они нестати. Али сама конструкција око те шкољке мора бити безбедна и ту нема простора за грешку.

Рећи ћу вам једну ствар. Већ 23 године сам у БИЕ. Никад није било несреће с тежим последицама, да је неко погинуо или да је настала већа штета. Да ли је било случајева? На једном Експу део знака је отпао и, нажалост, ударио посетиоца. Није га усмртио, али га је повредио. Морао је у болницу, али је пуштен истог дана. Имао сам и Експо где је радник на лажном крову зграде направио погрешан корак, пропао и погинуо. То није био пропуст у конструкцији, већ несрећна грешка због које смо сви дубоко жалили. Наравно, такве несреће јесу могуће, али на Експу се никад ништа није урушило са смртним последицама. Заједно ћемо радити на томе да се то не догоди ни у Србији.

Консалтинг и маркетинг

Поменули сте транспарентност трошкова. Још увек чекамо финансијски извештај компаније Експо за 2025, тако да можемо да анализирамо само 2024. Већина средстава потрошена је на консалтинг и маркетинг. Не кажем да је то незаконито, али у пословном свету изазивате подозрење када у раду с јавним новцем много трошите на консалтинг и маркетинг. Јесте ли то питање поставили властима?

Нажалост, маркетинг је део наших живота и то је нешто на чему морамо много да радимо. Желимо да привучемо интересовање за Србију и Београд. Ако трошите преко милијарду јавних средстава да бисте саставили пројекат као што је Експо, морате се побринути да током та три месеца Експа 2027 Србија и Београд буду центар света – да сви гледају и слушају шта се овде догађа, баш као што је и Осака била центар света током шест месеци трајања изложбе. За то вам је, наравно, потребан буџет за маркетинг. Потребни су вам и консултанти. То је истина.

Многи који ме дуго познају знају да нисам велики љубитељ свих тих консултантских кућа које обећавају да су стручњаци за све и да могу решити сваки проблем. Ја још нисам срео такву особу. Не мислим ни да ја могу решити сваки појединачни проблем. Али то је унутрашња ствар, па је на држави, Експу, влади и народу да испитају и провере да ли су то нормални расходи.

Постоје земље које не троше много на консалтинг, али постоје и оне у којима скоро 90 одсто ангажованих људи буду консултанти. Свака земља има другачији начин трошења новца на овакве пројекте. Да, ја нисам велики љубитељ консалтинга. Мислим да имају велику употребну вредност у рачуноводству и одређеним специфичним питањима, али приметио сам да у последње време констултанти верују да су стручњаци за сваку могућу тему, без обзира на то чиме се ви заправо бавите.

И ту имам проблем јер иако сам 23 године у БИЕ, не пада ми на памет да идем наоколо и говорим да сам врхунски и једини експерт за Експо. Морамо слушати туђа мишљења. Морамо слушати људе. Мени је веома драго што су ти консултанти које помињете заправо српски консултанти, јер да би пројекат заиста имао утицај на земљу домаћина, најбоље је да већина људи који на њему раде и дају идеје буду домаћи стручњаци.

Још једно питање у вези с новцем. Јесу ли друге земље снажно субвенционисале изградњу хотела и реновирање? Овде имамо субвенције чији су корисници компаније од којих неке раде на јавним пројектима или су повезане с владом. И сада им се знатно смањују трошкови улагања у хотеле који се не граде само за Експо. Како гледате на то?

Искрено ћу вам рећи. Не можете градити хотеле само за Експо, јер ако то радите, остају вам бескорисни скупи објекти. Надам се да ће сваки хотел или угоститељски објекат који се гради имати свој живот и после Експа. Једна од најважнијих ствари кад је у питању Експо јесте његово наслеђе, оно што он оставља становницима тог града и земље. Морате осигурати…Имали смо много случајева. Поменули сте хотел, на пример. Могу вам рећи да је у Сарагоси у Шпанији 2008. године изграђен хотел одмах поред локације Експа за ВИП делегације и госте. Био је повезан с Експом, што је олакшало приступ. Али ти хотели морају пронаћи своју сврху и након изложбе, јер Експо има свој крај. Морамо се побринути да…ако подигнете 50 нових хотела у Београду, а ово је број који сам рекао напамет…

Субвенционисање хотела

Да, али смањили сте им трошкове хотела за, рецимо, 20 одсто. Да ли је то много? Звучи много.

И јесте много. Али такође се надам да тиме што смањујете трошкове за 20 одсто заправо улажете у будућност и будућу трговину коју ће то донети. Чињеница је да ће Експо створити већи подстицај у региону за Србију и Београд и након саме изложбе. Видите, једна од ствари на којима радим – и то не само с Београдом већ и са Ријадом за 2030. годину – јесте питање: шта нудите након тога? Рецимо, у вашем случају кажете да им смањујете трошкове за 20 одсто. Знам за друге случајеве Експа где су земљиште за изградњу хотела давали бесплатно.

У том случају, то земљиште је вероватно вредело много више од тих 20 одсто улагања у хотел али идеја је била да се то стимулише, како би се подстакао раст земље након изложбе. Имам једно велико питање. То је ствар на којој стално радим и којој се стално враћам. Улажете много у инфраструктуру. Видимо воз. Смислено је осигурати неку врсту јавног превоза која води до локације Експа. То видим и код кандидата који размишљају о кандидатури за будући Експо. Баш у децембру био сам у једној земљи где смо разговарали о проширењу железничке линије, па чак и о изградњи линије метроа. Поставио сам им једно једноставно питање. Рекао сам: „Наравно, воз ће бити изузетно користан за Експо, али шта ће с њим бити после изложбе?“.

Јер не можете изградити пругу или хотел, а касније се питати зашто су запуштени, зашто више нема потражње за њима. Ако не можемо искористити овај догађај, трошкове и инвестиције да покренемо нов начин на који ће Београд привлачити улагања и посетиоце, онда морамо размислити шта је заиста неопходно за Експо, а шта за период након њега. То двоје морају ићи руку под руку. Једно од мојих правила данас – када град или земља дођу и кажу: „Размишљамо о Експу 2035“… одговорим: „Дивно. Прво ми реците шта ће се дешавати 2036. године, па ћемо онда кренути уназад“. Јер то је оно што људи желе да виде. То је фискална одговорност коју морамо показати.

Можда ћемо потрошити много новца, али какве су користи? Зато желим да за неколико месеци, када буду готови, видите јапанске интерне ревизије и извештаје. Крајем прошле године, у децембру, један приватни тхинк-танк у Јапану урадио је велику студију о економском утицају… не на Осаку, већ на јапанску економију. И оно што су они открили, а то је независни центар…и не знам када су на томе радили… јесте 16,9 милијарди евра инвестиција у региону и велики утицај на економију Јапана. Мислим, то је економија Јапана и ја желим то да видим…

Али то је светски Експо, а не специјализовани…

Није специјализовани, али знате да је на светском Експу учествовало 158 земаља. Ми смо сада на око 130, нешто мало више. Не желим да лицитирам бројем, јер се оно што ја сматрам потврђеним и оно што други сматрају потврђеним често разликује. Али рецимо да је 130, утицај није толико другачији. Свет је и даље ту. То је оно што је направило утицај, што је довело људе на Експо. Није ствар у томе што је то била светска изложба. Да ли траје шест месеци или три месеца? Наравно, за три месеца имате мањи, ограничени утицај. Не очекујем од вас да направите утицај од 16,9 милијарди евра на српску економију. Уз то, Србија није Јапан. Али очекујем да, ако је Јапан могао да оствари скоро 160 милиона евра профита…

Хоћемо ли ми бити профитабилни?

Искрено се надам. Бићу веома разочаран ако не будете барем на нули. Увек кажем да Експо није направљен да буде профитабилан у самом раду, али добро вођен Експо мора покрити своје трошкове. То је кључно.

Питање корупције

Да закључимо овај део о новцу. Поставићу вам директно питање. Јесте ли сигурни да у пројекту Експо нема корупције?

Сигуран сам само да непрестано испитујемо сваку оптужбу и да морамо наставити да користимо мандат који БИЕ има, а који нам не дозвољава да улазимо у локално законодавство и вршимо инспекције тог типа. Али морамо да наставимо да обраћамо пажњу на то, јер је корупција, нажалост, нешто што видимо свуда у свету. То није проблем само у Србији. Разумем…

Јесте ли разговарали о томе с властима?

Врло отворено. Врло отворено, како бисмо нашим државама чланицама дали права објашњења, јер морам да заштитим…

Јесте ли их добили?

На питања која сам до сад поставио… Да, добио сам задовољавајућа објашњења о одређеним тендерима и о томе како функционише поступак јавне набавке. Потпуно разумем да нам је за мега пројекат, попут овог, потребан лекс специјалис. Указао бих на чињеницу да је Француска имала посебан закон за Летње олимпијске игре, а пре само неколико недеља усвојила је лекс специјалис и за Зимске олимпијске игре. Шта то значи? Доносе се измене у поступцима јавних набавки како би се омогућила градња, привремени објекти и слично. Постоје…

Погледао сам то. Убрзали су процес издавања дозвола, али нису укинули употребне дозволе. Јесам ли у праву?

Да, не, у праву сте. У праву сте. Али оно што желим да разјасним јесте да свака земља, како смо рекли на почетку, има свој начин рада. Желим да схватим каква је разлика између техничког пријема објеката – кад је зграда технички прегледана – и употребне дозволе? Јер знам да у неким земљама, нећу именовати, а мислим да је исто и у Србији, тај други део, употребна дозвола, заправо не подразумева никакве инспекције на самим зградама.

То је дуги бирократски поступак: обилазак разних канцеларија, без изласка на терен и провере шта је стварно изграђено и да ли је у складу с правилима градње. У Француској, колико знам, употребна дозвола није део бирократије, већ је кључан технички преглед с тимовима из различитих области, укључујући грађевинарство, јер вам грађевинска компанија мора објаснити шта је радила, али и независна тела која издају сертификат. Нама је потребан сертификат којем можемо веровати, правно ваљан сертификат који потврђује да је зграда безбедна. То је оно што нам треба. Морамо раздвојити оно што је повезано са безбедношћу од онога што је чиста бирократија. Нажалост, у превише земаља света бирократија нас гуши.

Да, али то није изговор.

Не мислим да је то изговор. Мислим да овде имамо техничку спецификацију коју морамо следити. На крају процеса мора постојати сертификат који потврђује да је објекат безбедан за употребу. То је оно што ће државе тражити. Сачекајте неколико недеља да видите која ће питања добити на ИПМ-у. Тамо ћете видети и сами, јер се надам да ћете бити тамо као и прошли пут.

Поглед на Србију у Европи

Да ли се ишта променило у перспективи БИЕ у вези са Србијом од 1. новембра 2024? Пратите ли оно о чему званичници ЕУ сада расправљају у вези са Србијом?

Да, чак само био и на вечерама са званичницима ЕУ у Амбасади Србије и разговарали смо. Упознати смо са ставовима ЕУ и Европског парламента. Пратим све документе које објављују. Добили смо много извештаја. Добили смо много извештаја и из Србије, од група грађана. Једну ствар желим да кажем: за нас је веома важно да добијемо те извештаје. Важно нам је и да чујемо ставове и сумње грађана Србије. Али подсетио бих вас и да су многе земље ЕУ већ потврдиле своје учешће. Дакле, с једне стране имамо оно што се пише или говори у Бриселу, а с друге стране видимо да су Француска, Немачка, Грчка, Италија, Шпанија и многе друге земље већ потврдиле учешће и активно раде на томе да буду овде.

Зато се и ту морам запитати, моје државе чланице су земља по земља, а не политичка група. Дакле, ЕУ има шта да каже. Разумем то. Желим то да чујем. Они имају врло специфичан поглед на ствари. У исто време, националне владе и даље долазе и биће присутне. Морам бити искрен. Слажем се да ћете на промене највише утицати ако дођете и будете присутни. Без обзира на то у шта верујете, морате бити ту. Познате су вам чувене речи Вашингтон Поста да демократија умире у мраку. Не можете се сакрити када 130 земаља живи овде и улажу сопствена јавна средства у Србији.

Раније сте поменули корупцију. Ово су јавна средства из 130 земаља које ће инвестирати у Србији. Зар не мислите да и они имају одређене бриге, да желе да буду сигурне куда њихов новац одлази, посебно има ли се у виду да ће се већина тих средстава трошити на српске компаније овде, за изградњу, логистику и слично?

То је политичка одлука да учествују.

Јесте политичка одлука, али то је такође нешто што морате да браните код куће када вас питају: „Ви сте, као држава X, потрошили шест милиона. Куда је тај новац отишао?“. То морате да оправдате.

Јесу ли сви потврдили учешће, свих 130 земаља?

Према ономе што сам до сада видео, имам преко 120 званичних потврда о учешћу.

Дакле, не сви?

Али остали су, по свему судећи, већ послали вербалне ноте. Потребно је време да то прође процедуру. Мислим да нисмо завршили. Током последњих неколико месеци посетио сам неколико земаља од којих су ми две рекле: „У наредних недељу или две вероватно ћемо донети одлуку да долазимо у Србију“. Мислим да ће их бити још. Не знам да ли ћемо премашити 130 или 131 земљу, али и то је могуће.

БИЕ је добијао позиве од различитих група да откаже Експо 2027. Како сте им одговорили?

Видите, да је Србија једина земља у којој организујемо Експо, а где смо добијали позиве за отказивање, мој живот би био веома једноставан. Нажалост, то је део готово сваког Експа. Отказати Експо због таквих позива… заправо, ја волим те позиве. Волим чињеницу што људи желе да дискутују, што нису убеђени, јер је део нашег посла да их убедимо. Али видели сте у Јапану: две године пре самог Експа, јавно мњење било је потпуно против догађаја. Када се десио земљотрес у Ноту и уништио готово цео град, чули су се гласови: „Откажите Експо, искористите тај новац за обнову Нота“, али влада је наставила даље.

Две године сам се у медијима борио да их подсетим да Јапанци воле Експо, да је овај Експо веома важан за свет, да домаћинство доноси корист и да разумемо да су усред инфлације и проблема са трошковима живота. Позиви за отказивање су у Јапану били много гласнији него у Србији. Наставили смо даље. Оног дана када је отворен – а то и даље говорим и рекао сам свим својим пријатељима новинарима у Јапану, јер смо кроз две године борбе стекли узајамно поштовање и постали пријатељи – изненада сам их упитао: „Чекајте мало, они су победили, а ви сад причате само позитивне ствари?“. Одговорили су: „Да, али Експо има утицај“.

Кажете да има људи који су против – и слажем се, али тако и треба да буде. Не бих веровао никоме ко ми каже да 100 одсто земље жели да ово уради. Рекао бих да лаже. Рекао бих: „Ту нешто није у реду“, јер ако нема опозиције, ако нема никога ко не види ствари на исти начин као ви и ја, на пример, онда ту нешто није у реду. Када видим да постоји опозиција, то ми само даје додатну енергију да докажем шта би овај догађај требало да донесе и да видим какви ће бити ставови. Милано Експо је скоро…

Али, питања која су покренута су веома озбиљна…

Потпуно се слажем, али баш зато сваку изнету ставку морамо узети у разматрање и покушати да је провучемо кроз систем који имамо у БИЕ, како бисмо обезбедили најбољи могући исход и уверили се да немамо проблем с корупцијом и лошим управљањем. Волео бих да вам могу рећи да се то никад није догодило ни на једном Експу. У Милану, на пример, поред стотина хиљада људи који су протестовали против Експа, постојао је цео покрет под називом: „Не Експу“. Наравно, данас, након изложбе, сви га обожавају.

Утицај који је Експо имао на град, начин на који је променио Милано, начин на који му је донео већу међународну видљивост. Директор миланског Експа постао је градоначелник Милана, јер је пројекат био толико успешан да су чак и његови противници накнадно увидели колико је позитиван. Исто је било и у Јапану. Али поменули сте корупцију. Волео бих да је Србија једина земља због које морам да бринем о корупцији, али није тако. У Италији, успред припрема, влада је морала да именује специјалног судију да надгледа сваку појединачну јавну набавку, како би се избегли скандали с корупцијом, јер је неко ухваћен како продаје уговоре пријатељима.

Добра идеја за српску владу…

Није лоша идеја.

Неслагање са Синишом Малим

Претпостављам да нећете јавно критиковати владу, али јесте ли икад имали тешке разговоре с њима? И о чему?

Не допада ми се претпоставка да нећу јавно критиковати владу, јер сам то већ радио. И то владу домаћина иако можда још не вашу.

Да, али ја говорим о нашој влади.

Знам. Дајте ми времена. Али бићу искрен према вама. Мислим да сам ових дана имао тешке разговоре с владом. Имао сам тешке разговоре с људима из Експа и с људима у влади, јер је ово важно. Ово је питање и имиџа самог Експа. Ово је догађај… Да, није у питању само Србија. У питању су и БИЕ, и имиџ Експа. То је проблем који смо имали и с многим другим изложбама, где смо морали осигурати да ће имиџ Експа бити исправан.

Можда ћете у будућности имати Експо у земљи која има веома негативан имиџ. Оно што желим јесте да људи схвате да Експо користимо као начин трансформације земље и стварања њеног бољег, али истинитог имиџа. Из свих ових догађаја схватио сам да, ако желите да укажете на проблем или на несугласице које имате у сопственој земљи, ништа није боље него довести 120 или 130 земаља да живе и раде у њој. Они то разумеју.

Мислите да не „перете“ имиџ владе?

Не, надам се да не. Засад вам могу рећи да то не радимо и да ћемо тако и наставити. Пратићемо ситуацију. Нисам овде да служим једној влади. Овде сам да служим Експу, а то су 184 владе. Нису све те владе… Можда у оквиру БИЕ постоје земље које су врло блиске вашој влади и неке које уопште нису. Много их је овде, једних и других. Нисам овде да поправљам њен имиџ и сигурно нисам овде да будем портпарол српске владе.

Ја само желим добар Експо за грађане Србије. Желим да ми српски народ каже с чим се слаже, а с чим не. Желим да Експо постане место расправе о будућности ове земље, региона и света, а то је могуће само ако водите отворену дискусију. Немам проблем да у канцеларији саслушам мишљења супротна владиним. То ми помаже да покушам да радим са 184 земље како бих обезбедио да овај пројекат буде правилно усмерен. И нећу стати на томе.

Морам да вас опет питам. Која питања БИЕ још није решио с Владом Србије?

Мислим да је тренутно једно од питања на којима Извршни комитет инсистирао то што знамо да је Експо пројекат вредан од 1 до 1,3 милијарди евра. Као што знате, можда сам вам то већ поменуо, уопште се не слажем с владиним покушајем да с тим повеже још 18 милијарди евра других инвестиција. Рекли сте да нисам критиковао владу. Не знам да ли је то критика или не, али знам да сам последњи пут у Србији, док је министар финансија стајао поред мене пред медијима, рекао – а ја не знам како је он то примио – да ми то не можемо тако да радимо.

Не можемо повезивати 18 милијарди евра инвестиција у земљи с једним пројектом, јер у том случају то није питање само за Србију. Сви будући Експо догађаји постају бесмислени. Не постоји начин да оправдате такву врсту улагања у овакав пројекат. Треба ли Експо да помогне земљи да убрза свој развој? Да, наравно. Морамо се надати да ће то учинити на разуман, финансијски одговоран начин. Не кажем да Експо не треба да буде катализатор који поставља питање: „Зашто би Београд добио све, зашто и други градови не би нешто добили?“.

Данас сам, на пример, питао… знате, постоји сектор за међународне учеснике, а између тога и стадиона имате Зону најбољих пракси. То су привремени, мали објекти који ће током Експа имати различите намене. Питао сам шта ће се с њима десити касније, и било ми је драго кад сам чуо да ће се ти објекти – пошто су монтажни – демонтирати и претворити у школе у другим градовима, у библиотеке, па чак и у теретане. Занимљиво је што су већ размишљали о теретанама за будућност. То је у складу с темом „Игра“, али за мене је то нешто веома позитивно.

Оно што је привремено изграђено за Експо биће растављено и поново изграђено у другом граду у Србији, као школа. Ипак, критиковао сам онај део: „Не, не можете“. И то сам рекао на састанку Извршног комитета, који се сложио са мном. Не можете повезивати 18 милијарди евра инвестиција с Експо пројектом. Можемо се надати да је Експо подстакао потребне инвестиције – надам се да су то заиста потребне инвестиције широм земље. Мислим да су свакој земљи потребна улагања и развој, али не можете их тако повезивати. То не могу да браним, и зато вам кажем да нисам овде да будем портпарол било које владе, већ да се побринем да бирамо праве битке. А ово је за мене била битка која никада није имала смисла. Када ме је неко питао како оправдавамо 18 милијарди евра инвестиција за Експо, био сам веома директан: „Не оправдавам, не могу и не прихватам то“.

Јокић, Ђоковић и Џеки Чен

Тема Експа је игра, спорт. Србија има Николу Јокића, Србија има Новака Ђоковића, а промотер је Џеки Чен. Колико је то чудно?

И јесте и није чудно. Посматрао бих то из две перспективе. Мислим да је Новак Ђоковић светски познат. Чак и недавно на Аустралијан Опену, уласком у финале, показао је да не стаје без обзира на своје године. И сам пажљиво пратим тенис, јер ми је син страствени тенисер. Али ово је међународни догађај. Није поента само представити Србију. Мислим да познајемо међународну страну Србије. Као Грк, знам да и једни и други гајимо велику љубав према кошарци. Увек постоји то ривалство, али ја знам српске кошаркаше који су играли у грчким тимовима.

Тренутно вероватно имате двојицу најпознатијих НБА играча. Али оно што нам заиста треба јесте велика међународна привлачност. НБА је веома популарна у САД. Тенис је интернационализован. Надам се да ће господин Ђоковић видети шта овај Експо може учинити за земљу, и мислим да га занима шта он може понудити Србији и Београду. Али разумем да морате привући међународну публику, а ко је бољи за то од холивудског глумца?

Да, али он је ветеран.

Јесте ветеран, али нећемо ваљда о годинама. И Јусеин Болт је ветеран, али то је Јусеин Болт. Светски рекордер.

Снимио је шест-седам Тикток видеа и то је то?

Знате ли колики утицај Тикток има на моју децу?

Шта би из ваше перспективе био успех Експа 2027?

За мене је то вишедимензионална ствар. Успех би био економска одговорност и Експо који је оперативно на нули, или је чак остварио профит. Не мислим да је увек лако остварити профит, сигурно не оних јапанских 160 милиона. Милано је био у рангу 14 до 20 милиона евра оперативног профита. То би ме учинило веома срећним, јер мислим да дискусија о трошковима дуго траје, па би било лепо имати нешто позитивно што бисмо показали, али барем да будемо на нули.

Друго, мислим да је важно имати заиста велико међународно учешће после Осаке и значаја који је догађај добио због геополитичког контекста у ком се свет данас налази – где су сви изгубљени. Пријатељи више нису пријатељи. Непријатељи одједном постају пријатељи. Не знамо шта ће се десити, сваког јутра се будимо и питамо какве ће вести тог дана бити. Осака је доказала да на Експу можемо утишати буку и усредсредити се на оно на чему желимо да радимо заједно.

То је био велики успех и наслеђе Осаке, и убеђен сам да је то један од разлога зашто толико земаља жели да учествује на Експу и да буде у Србији. Чак и много тога што сте поменули – како се земља доживљава, како се гледа на њену владу… мислим да баш зато желе да буду овде. Сви желе да учествују, дају свој глас и покажу да се свет може ујединити, па чак и ако се то дешава, како кажете, у земљи у коју људи понекад сумњају или преиспитују легитимитет начина на који се све ради.

Зато мислим да ће за мене бити веома велики успех ако успемо да окупимо свет на начин на који смо то урадили у Осаки, јер нажалост свет није постао бољи од тада. И жао ми је што то морам да кажем, али чини ми се да постаје све гори. Надам се да је ово нешто што можемо искористити да бар мало приближимо свет, чак и ако траје само три месеца, јер то и даље има утицај. Видели смо то у Осаки, Јапан је то схватио, а и свет је то схватио. И на крају, надам се да ће сви имати прилику да посете изложбу, а нарочито грађани Србије, како би видели о чему се водила толика полемика.

У Јапану је расправа трајала две године, а они већ познају Експо. Србија не познаје Експо. Јапанци су били против Осаке, и то знајући шта Експо може донети њиховој земљи, јер су већ пет пута били домаћини. Ви никад нисте били домаћини, па желим да то буде посебно искуство за грађане Србије. Након свега, желим да чујем и њихово мишљење, јер је то за мене једно од највећих мерила успеха – да ли ће пројекат бити популаран и прихваћен када се заврши.

(Форбс)