Декан Физичког факултета УБ Воја Радовановић: Власт ће настојати да распусти Универзитет, кад већ не може да га контролише. То би значило урушавање стуба образовања дугог два века зарад политичких интереса једног режима

Записнике инспекцијских надзора који су стигли на адресе факултета, а чије су последице новчане казне и до два милиона динара, декан Физичког факултета Војин Радовановић види као пут ка уништењу Универзитета. Мишљења је да ће наша власт настојати да распусти Универзитет, кад већ не може да га контролише, те истиче да би то значило урушавање стуба образовања дугог два века зарад политичких интереса једног режима.

На адресу Физичког факултета стигао је, наводи, записник о инспекцијском надзору, у ком је констатовано да настава на Физичком факултету није отпочела.

Управи факултета, наводи се даље, имају рок од осам дана да успоставе наставу, иначе ће сносити последице.

„Последице су по факултет од новчане казне од 200.000 до 2.000.000 динара, а за одговорне личности, тј. декана, до 50.000 динара. Адвокатски тим Универзитета ће уложити жалбу на решење инспекције, мада лично не очекујем да се ту нешто битно промени. Мислим да ће Министарство и инспекција инсистирати да факултети плате новчане казне“, рекао је декан Војин Радовановић.

Верује да ће сви факултети кад-тад добити овакав записник, јер је то последица њиховог одговора на студентске блокаде.

Министарство пребацује лоптицу управама факултета да су одговорни за ову ситуацију, уместо да се и Министарство, и тужилаштво баве изналажењем начина да испуне студентске захтеве.

„Ми, и када бисмо донели одлуку да настава почине, нама се студенти не би вратили. Ту је и проблем безбедности – не можемо организовати наставу да са петоро студената у амфитеатру, а 90 испред амфитеатра. Подсетио бих да је Министарство просвете из безбедносних разлога скратило полугодиште у школама прошле године. Сада су безбедносни разлози још већи“, истакао је.

Новчани притисци на академску заједницу

Факултет има обавезу да минималце исплаћује запосленима, потврдио је.

„Сада смо добили око 50 одсто за наставнике, а за администрацију комплетан износ, али се најављује да ће за месец дана то бити једна осмина, јер је Влада незаконитим путем донела једну потпуно незакониту и суштински погрешну уредбу, уредбу која уништава универзитет, која од универзитета прави оно што није“, истакао је.

Већина факултета нема сопствене приходе и зависе од буџета, подсетио је.

„И десиће се тај проблем да факултети неће имати довољно новца да исплате минималне зараде. То је очигледно“, казао је.

Убеђен је, ипак, да неће бити упада полиције на универзитете и факултете, јер они то не могу без одобрење декана.

„А ми то нећемо радити“, навео је.

Неопходност и немогућност дијалога

На колегијуму Универзитета у Крагујевцу пружена је подршка студентима, предложено да се школска година продужи до 31. октобра, али и да се студенти обавесте да је 22. април последњи дан за наставак школске године. Предложен је модел по коме „може да се протестује, али да се настава одвија“.

„Принципијелно сам против датума, зато што је то притисак на студенте и зато што на крају проћи ће 22. април и шта? Ако не почне настава, чему онда датум? Просто мора да се нађе неко решење које ће бити прихватљиво за све актере. И нека то студенти кажу. Два су главна актера Влада са својим министарствима и студенти. Студенти су изнели врло легитимне захтеве – покажите документа да се види зашто смо изгубили 16 људи у паду надстрешнице. Докле ћемо више да жртвујемо људе због нашег незнања, немара, корупције, питају их? То је потпуно легитимно и с правом постављен захтев – али то није захтев управама факултета, већ Влади, министарствима и тужилаштву“, истакао је.

И они су ти који треба да дају одговор, навео је професор Радовановић, док управе факултета и већа могу да буду посредници у дијалогу.

Очекивања од нове владе

Дијалог је, инсистира, једини пут, али до сада комуникација са Министарством просвете и нарочито са министарком није била добра, те постоје очекивања од нове Владе.

„Лично се надам да ће нови мандатар, професор Мацут са Медицинског факултета, који долази из академске заједнице, разумети захтеве наших студената и ставове Универзитета. Он зна шта је наука, а шта је настава. Такође, врло је битно ко ће бити министар просвете у тој влади, али ће такође указати да ли ће овај проблем моћи да се решава на један цивилизован и нормалан начин“, навео је.

Опасност за универзитете

У закључцима колегијума Универзитета у Крагујевцу се наводи какве последице могу бити по статус високошколских установа – у смислу укидања установе, спајања са другом високошколском установом уз евентуалну могућност задржавања својства високошколске јединице, могућност укидања универзитета, оснивање новог интегрисаног универзитета у којем факултети не би имали својство правних лица.

Радовановић је раније назвао инспекцијски надзор као пут ка уништењу универзитета.

„Искрено, не очекујем ништа добро. Мислим да ће наша власт кренути ка уништавању универзитета. Што је према мом мишљењу потпуно погрешно. Универзитет је темељ образовања у овој земљи и темељ развоја нашег друштва. Универзитет у Београду траје два века и сад ће нека влада из политичких разлога, зато што не може да контролише Универзитет, њега да распусти. Па на шта то личи, тако ћемо растурити целу државу?“, питао је.

Одлука о интегрисаности није сама по себи лоша, али њу треба да евентуално донесе Универзитет, а не Влада или министарство неким својим уредбама, закључио је.

(Н1)