Dejan Šoškić: Obustavljanje platnog prometa sa NIS-om je tiho gašenje te kompanije

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila da će obustaviti platni promet sa Naftnom industrijom Srbije (NIS), ukoliko ta kompanija ne dobije "licencu za poslovanje". Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Narodna banka dobila upozorenje, kao i sve poslovne banke, da mogu da postanu predmet sekundarnih sankcija.

Nekadašnji guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić objašnjava da bi obustavljanje platnog prometa značilo da, na primer, NIS ne bi mogao da isplaćuje plate svojim zaposlenim putem računa.

"Praktično, mnoga svoja plaćanja ne bi moglo da izvrši. To je u suštini jedno tiho gašenje tog preduzeća, zato što je danas apsolutno dominantno elektronsko plaćanje", kazao je on.

Šoškić objašnjava da Vlada SAD ne izdaje dozvole za poslovanje preduzećima u svetu, pa "licenca za poslovanje" o kojoj se govori nije dobar termin.

"Najveći deo platnog prometa je u dolarima, vezan za američki finansijski sistem i za klirinški sistem u Americi, koji je zapravo pod jednom vrstom direktne kontrole američke vlade. I samim tim će sve banke poslušati instrukcije američke vlade, jer ne žele da ugroze svoje poslovanje u dolarima i pristup klirinškom sistemu u dolarima, uključujući, naravno, i druge aspekte finansijskog sistema koji su koncentrisani u njima", objasnio je on.

Zbog toga, dodaje, američka država ima mogućnost da pošalje ovu vrstu upozorenja i da i centralnoj banci pojedine zemlje, kakva je Narodna banka Srbije, suštinski uskrati normalno funkcionisanje.

"Ovde nije reč o sankcionisanju neke države, već o jednostranoj mogućnosti SAD-a da ograniči slobodno poslovanje, plaćanje, primanje novca, raspolaganje sredstvima na računima", naveo je.

Alternativa, dodaje, u ovom trenutku ne postoji.

"I u interesu stranog partnera je da svoj paket akcija što pre proda"

Na pitanje je kako će se situacija sa NIS-om odraziti na ekonomiju zemlje, ukoliko ostane u nerešenom statusu, Šoškić odgovara da će doći do pada ekonomske aktivnosti.

"I budžetski prihodi, i projekcije BDP-a, pa i projekcije vezane za inflaciju morali bi se revidirati. Uz to, verovatno bi došlo do otpuštanja radnika u nekom trenutku. I sav taj negativni scenario, koji je vrlo lako predvidiv, trebalo bi jasno da kaže postojećem vlasniku da je i u njegovom interesu da što pre proda paket akcija koji poseduje - dok kompanija još uvek vredi", rekao je.

Šoškić ističe da je sve što se sada dešava "nepotrebna dramatizacija", jer je datu situaciju bilo vrlo lako predvideti.

"Godine 2022, kada je počeo rat u Ukrajini, bilo je sasvim jasno da se svet deli u dva tabora i da u tim okolnostima problem može nastati sa NIS-om. Trebalo je pokrenuti ovo pitanje ranije. MOL u Mađarskoj je u vlasništvu mađarske države. U Austriji je OMV u vlasništvu austrijske države. U Poljskoj je glavna petrolejska kompanija u vlasništvu poljske države. Mi smo jednu vrlo strateški važnu firmu predali strancima, a vidimo da dobro uređene države to ne čine. Tema vlasništva NIS-a mogla je da bude na dnevnom redu i pre 15 godina", istakao je on.

Upitan da li bi bilo bolje da je NIS u državnom vlasništvu, Šoškić ukazuje na drugi problem.

"U ovim okolnostima, kada mi kao država pokazujemo elementarnu nesposobnost da čuvamo javnu imovinu, gde se dozvoljavaju rastakanja državne imovine u javnim preduzećima na sve moguće načine, od postavljanja nekvalitetnih ljudi koji donose loše poslovne odluke, potpisivanja ugovora na štetu preduzeća, korupcije... U tom miljeu, apsolutno bilo kakvo uvećavanje državne svojine nije dobro. Ali u normalnim uslovima, kakve imaju barem Austrija, Mađarska ili Poljska, vidimo da su te kompanije vrlo profitabilne. I sam NIS je postao profitabilna kompanija vrlo brzo nakon preuzimanja od strane stranog partnera, a svi bismo mogli da se saglasimo da taj strani partner i zemlja iz koje dolazi nisu baš poznati po fantastičnim uspesima u domenu menadžmenta i profitabilnosti", rekao je.

O mogućnosti nacionalizacije

Ruskom vlasniku, ipak, od profita može da bude bitniji politički interes, te odluče da svoje akcije ne prodaju.

Šoškić smatra da je nacionalizacija nešto što generalno ne bi trebalo da primenjujemo.

"To je jedan jako loš signal za ukupan privredni ambijent u našoj zemlji. S druge strane, ukoliko strani faktor u domaćim uslovima pokazuje pojavne forme iracionalnog ponašanja koji idu na štetu javnog interesa, mislim da država treba da primeni sve mehanizme odbrane državnih interesa. Dakle, čak i te metode koje svakako ne bi trebalo propagirati, niti zastupati, ali u krajnjoj nuždi i to je moguće. I to treba koristiti kao argument u razgovorima. Dakle, stranom vlasniku nije u interesu da se ovakva situacija oduži, jer za nekoliko meseci ili godinu pitanje je koliko će ta kompanija uopšte vredeti", zaključio je on.

U Skupštini Srbije danas se raspravlja o budžetu, ali profesor Ekonomskog fakulteta i nekadašnji guverner NBS kaže da ne očekuje neke pozitivne ideje, jer su "ideje Srpske napredne stranke jasne već više od 10 godina".

"Tu nema koherentne politike razvojne, ne postoji nikakav konzistentan plan, povlače se potezi koji su vrlo često ad hok, međusobno kontradiktorni, nestručni, u interesu nekog drugog, a ne javnog interesa i interesa poreskih obveznika. Tako da ja od te političke strukture zapravo nemam razloga da očekujem bilo šta pozitivno", zaključio je on.

(N1)