Дејан Шошкић: Обустављање платног промета са НИС-ом је тихо гашење те компаније

Народна банка Србије (НБС) саопштила да ће обуставити платни промет са Нафтном индустријом Србије (НИС), уколико та компанија не добије "лиценцу за пословање". Председник Србије Александар Вучић рекао је да је Народна банка добила упозорење, као и све пословне банке, да могу да постану предмет секундарних санкција.

Некадашњи гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић објашњава да би обустављање платног промета значило да, на пример, НИС не би могао да исплаћује плате својим запосленим путем рачуна.

"Практично, многа своја плаћања не би могло да изврши. То је у суштини једно тихо гашење тог предузећа, зато што је данас апсолутно доминантно електронско плаћање", казао је он.

Шошкић објашњава да Влада САД не издаје дозволе за пословање предузећима у свету, па "лиценца за пословање" о којој се говори није добар термин.

"Највећи део платног промета је у доларима, везан за амерички финансијски систем и за клириншки систем у Америци, који је заправо под једном врстом директне контроле америчке владе. И самим тим ће све банке послушати инструкције америчке владе, јер не желе да угрозе своје пословање у доларима и приступ клириншком систему у доларима, укључујући, наравно, и друге аспекте финансијског система који су концентрисани у њима", објаснио је он.

Због тога, додаје, америчка држава има могућност да пошаље ову врсту упозорења и да и централној банци поједине земље, каква је Народна банка Србије, суштински ускрати нормално функционисање.

"Овде није реч о санкционисању неке државе, већ о једностраној могућности САД-а да ограничи слободно пословање, плаћање, примање новца, располагање средствима на рачунима", навео је.

Алтернатива, додаје, у овом тренутку не постоји.

"И у интересу страног партнера је да свој пакет акција што пре прода"

На питање је како ће се ситуација са НИС-ом одразити на економију земље, уколико остане у нерешеном статусу, Шошкић одговара да ће доћи до пада економске активности.

"И буџетски приходи, и пројекције БДП-а, па и пројекције везане за инфлацију морали би се ревидирати. Уз то, вероватно би дошло до отпуштања радника у неком тренутку. И сав тај негативни сценарио, који је врло лако предвидив, требало би јасно да каже постојећем власнику да је и у његовом интересу да што пре прода пакет акција који поседује - док компанија још увек вреди", рекао је.

Шошкић истиче да је све што се сада дешава "непотребна драматизација", јер је дату ситуацију било врло лако предвидети.

"Године 2022, када је почео рат у Украјини, било је сасвим јасно да се свет дели у два табора и да у тим околностима проблем може настати са НИС-ом. Требало је покренути ово питање раније. МОЛ у Мађарској је у власништву мађарске државе. У Аустрији је ОМВ у власништву аустријске државе. У Пољској је главна петролејска компанија у власништву пољске државе. Ми смо једну врло стратешки важну фирму предали странцима, а видимо да добро уређене државе то не чине. Тема власништва НИС-а могла је да буде на дневном реду и пре 15 година", истакао је он.

Упитан да ли би било боље да је НИС у државном власништву, Шошкић указује на други проблем.

"У овим околностима, када ми као држава показујемо елементарну неспособност да чувамо јавну имовину, где се дозвољавају растакања државне имовине у јавним предузећима на све могуће начине, од постављања неквалитетних људи који доносе лоше пословне одлуке, потписивања уговора на штету предузећа, корупције... У том миљеу, апсолутно било какво увећавање државне својине није добро. Али у нормалним условима, какве имају барем Аустрија, Мађарска или Пољска, видимо да су те компаније врло профитабилне. И сам НИС је постао профитабилна компанија врло брзо након преузимања од стране страног партнера, а сви бисмо могли да се сагласимо да тај страни партнер и земља из које долази нису баш познати по фантастичним успесима у домену менаџмента и профитабилности", рекао је.

О могућности национализације

Руском власнику, ипак, од профита може да буде битнији политички интерес, те одлуче да своје акције не продају.

Шошкић сматра да је национализација нешто што генерално не би требало да примењујемо.

"То је један јако лош сигнал за укупан привредни амбијент у нашој земљи. С друге стране, уколико страни фактор у домаћим условима показује појавне форме ирационалног понашања који иду на штету јавног интереса, мислим да држава треба да примени све механизме одбране државних интереса. Дакле, чак и те методе које свакако не би требало пропагирати, нити заступати, али у крајњој нужди и то је могуће. И то треба користити као аргумент у разговорима. Дакле, страном власнику није у интересу да се оваква ситуација одужи, јер за неколико месеци или годину питање је колико ће та компанија уопште вредети", закључио је он.

У Скупштини Србије данас се расправља о буџету, али професор Економског факултета и некадашњи гувернер НБС каже да не очекује неке позитивне идеје, јер су "идеје Српске напредне странке јасне већ више од 10 година".

"Ту нема кохерентне политике развојне, не постоји никакав конзистентан план, повлаче се потези који су врло често ад хок, међусобно контрадикторни, нестручни, у интересу неког другог, а не јавног интереса и интереса пореских обвезника. Тако да ја од те политичке структуре заправо немам разлога да очекујем било шта позитивно", закључио је он.

(Н1)