Dejan Šoškić: Moguće da se na globalnom planu desi neki dogovor SAD i Rusije, kao i neki procesi koji mogu da relativizuju ili relaksiraju situaciju oko NIS-a

 Moguće je da se desi na globalnom planu neki dogovor SAD i Rusije, kao i procesi koji mogu da "relativizuju ili relaksiraju situaciju oko NIS-a", smatra profesor na Ekonomskom fakultetu Dejan Šoškić. On kaže da su izjave američkog predsednika Donalda Trampa motivisane željom da se cena nafte primiri, ali da ukoliko se par puta vidi da su iskazi neutemeljeni u realnosti, tržište više neće ragovati kao ranije.

Ne zna se šta se dešava sa kupovinom NIS-a od strane MOL-a, iako je ovo pitanje, kako kaže Šoškić, jako važno za našu javnost.

Meni je ovo sve vrlo čudno, ali mi godinama unazad živimo u zemlji koja bi se teško mogla nazvati drugačije nego zemlja čuda. I ovo bih stavio u jednu od tih nenormalnosti

"Meni je ovo sve vrlo čudno, ali mi godinama unazad živimo u zemlji koja bi se teško mogla nazvati drugačije nego zemlja čuda. I ovo bih stavio u jednu od tih nenormalnosti, nije normalno da se jedna tako velika kompanija sa tako značajnim strateškim položajem u našoj privredi drži van javne debate, da nemamo informacije i da se godinama ništa nije radilo", navodi profesor.

On kaže da ne čudi to što fiskalni finansijski izveštaj pokazuje da je gubitak NIS-a 104 miliona evra zbog sankcija, te da će kompanija vredeti manje i imati gubitke.

"Očigledno je da se tu potezi ne povlače samo ekonomski, nego možda i politički i geostrateški, jer je NIS, koliko god značajan za našu zemlju, jedna mala firma unutar matične firme koja može sve to da posmatra iz drugog ugla, jer su njihovi prihodi i profiti nesrazmerno veći u drugim domenima. Tako da, oni očigledno mogu da razmišljaju na jedan neekonomski način i pod političkim uticajem jer je Ruska Federacija značajan vlasnik", kaže Šoškić.

Na pitanje da li će ga iznenaditi ako posao kupovine NIS-a propadne, profesor kaže da je to otvoreno pitanje, te da je moguće da se desi na globalnom planu neki dogovor SAD i Rusije, kao i da se dese neki procesi koji mogu da "relativizuju ili relaksiraju situaciju oko NIS-a".

"Vidimo da se sad strahovito menja mapa snabdevanja naftom i gasom u svetu. SAD usred rata sa Iranom dozvoljavaju iranskoj nafti da se proda upravo da se ta ponuda na tržištu ne bi globalno smanjivala i da cene ne bi bile više. Na taj rast cena je zapad prilično osetljiv, a posebno SAD... To je sve nešto što ima ozbiljnu unutarnju političku dimenziju za Ameriku, da bi bilo prirodno da se pokaže neki stepen fleksibilnosti oko smirivanja situacije", objašnjava Šoškić.

On kaže da vidimo izjave američkog predsednika Donalda Trampa koje su motivisane željom da se neizvesnost smanji i da se tržišta ohlade i cena nafte primiri.

Međutim, ukoliko se par puta vidi da su iskazi neutemeljeni u realnosti, tržište će ugrađivati sve veće i veće riziko premije. Tako da, ako se to desi još jedanput, dvaput tržište više neće reagovati kao što je reagovalo do sada na izjave američkih zvaničnika

"Međutim, ukoliko se par puta vidi da su iskazi neutemeljeni u realnosti, tržište će ugrađivati sve veće i veće riziko premije. Tako da, ako se to desi još jedanput, dvaput tržište više neće reagovati kao što je reagovalo do sada na izjave američkih zvaničnika", objašnjava profesor.

"Mere države oko nafte će kratkoročno pomoći"

Mere države Srbije za smanjenje cena nafte će kratkoročno pomoći ovoj situaciji, kaže Šoškić i navodi da mu se čini da su sve ekonomske mere kod se nas donose - ad hoc.

"Ukoliko imamo smanjivanje akciza postavlja se pitanje iz kojih izvora će se nadomestiti nedostatak sredstava u budžetu koji će se desiti. Da li postoji dovoljno naplate PDV-a kao ključnog poreza u zemlji? Šta se dešava sa naplatom poreza na dohodak? Tu smo imali neke indicije da je situacija jako loša i da se dozvoljava neplaćanje PDV-a u većoj meri nego što je normalno, a da se onda taj nedostatak nadoknađuje kroz akcize", navodi Šoškić i dodaje da mi imamo donekle poremećen sistem naplate javnih prihoda i mere koje su donete su kratkoročne i treba da daju kratkoročne rezultate.

"Neozbiljna priča da će od EXPO u Srbiji da bude bolje"

Šoškić ističe da nema novca za mnogo važnije stvari nego što su projekti poput EXPO-a, a štedi se na mestima od vitalnog interesa za našu zemlju da bi se radili projekti koji su jako upitnog značaja.

To je potpuno naivno i netačno da sad organizujete neku izložbu i da će zemlja pa će zemlja postati bogata - pa kako to da se niko drugi nije setio toga? To su ogromni neproduktivni rashodi koji neće podići sposobnost naše ekonomije da u budućnosti više proizvodi i izvozi

"Čitava ta priča je neozbiljna da će od EXPO-a u Srbiji da bude bolje. To je potpuno naivno i netačno da sad organizujete neku izložbu i da će zemlja pa će zemlja postati bogata - pa kako to da se niko drugi nije setio toga? To su ogromni neproduktivni rashodi koji neće podići sposobnost naše ekonomije da u budućnosti više proizvodi i izvozi", navodi profesor.

Da li da se plašimo rata ili rata za kredite?

Euribor je porastao za oko 10 odsto, a Šoškić kaže da su naše rate za kredite nažalost vezane za kretanje euribora.

"Imamo dve neizvesnosti kada građani uzimaju kredite, prva je šta će se desiti sa deviznim kursom, druga je šta će se desiti sa euriborom. Praktično su svi rizici preneseni na korisnike kredita, što je loše. "

Kaže da se očekuje da će zbog inflatornog pritiska Evropska centralna banka pokušati da smanji tzv. sekundarne inflatorne efekte tako što će dizati kamatne stope.

"To nije lek koji će nužno dati rezultate, zato što je u pitanju nedostatak ponude. Ne može kamatna stopa da se podigne pa da odjenom ima više nafte", zaključuje Šoškić.

(N1)