Дејан Шошкић: Могуће да се на глобалном плану деси неки договор САД и Русије, као и неки процеси који могу да релативизују или релаксирају ситуацију око НИС-а

 Могуће је да се деси на глобалном плану неки договор САД и Русије, као и процеси који могу да "релативизују или релаксирају ситуацију око НИС-а", сматра професор на Економском факултету Дејан Шошкић. Он каже да су изјаве америчког председника Доналда Трампа мотивисане жељом да се цена нафте примири, али да уколико се пар пута види да су искази неутемељени у реалности, тржиште више неће раговати као раније.

Не зна се шта се дешава са куповином НИС-а од стране МОЛ-а, иако је ово питање, како каже Шошкић, јако важно за нашу јавност.

Мени је ово све врло чудно, али ми годинама уназад живимо у земљи која би се тешко могла назвати другачије него земља чуда. И ово бих ставио у једну од тих ненормалности

"Мени је ово све врло чудно, али ми годинама уназад живимо у земљи која би се тешко могла назвати другачије него земља чуда. И ово бих ставио у једну од тих ненормалности, није нормално да се једна тако велика компанија са тако значајним стратешким положајем у нашој привреди држи ван јавне дебате, да немамо информације и да се годинама ништа није радило", наводи професор.

Он каже да не чуди то што фискални финансијски извештај показује да је губитак НИС-а 104 милиона евра због санкција, те да ће компанија вредети мање и имати губитке.

"Очигледно је да се ту потези не повлаче само економски, него можда и политички и геостратешки, јер је НИС, колико год значајан за нашу земљу, једна мала фирма унутар матичне фирме која може све то да посматра из другог угла, јер су њихови приходи и профити несразмерно већи у другим доменима. Тако да, они очигледно могу да размишљају на један неекономски начин и под политичким утицајем јер је Руска Федерација значајан власник", каже Шошкић.

На питање да ли ће га изненадити ако посао куповине НИС-а пропадне, професор каже да је то отворено питање, те да је могуће да се деси на глобалном плану неки договор САД и Русије, као и да се десе неки процеси који могу да "релативизују или релаксирају ситуацију око НИС-а".

"Видимо да се сад страховито мења мапа снабдевања нафтом и гасом у свету. САД усред рата са Ираном дозвољавају иранској нафти да се прода управо да се та понуда на тржишту не би глобално смањивала и да цене не би биле више. На тај раст цена је запад прилично осетљив, а посебно САД... То је све нешто што има озбиљну унутарњу политичку димензију за Америку, да би било природно да се покаже неки степен флексибилности око смиривања ситуације", објашњава Шошкић.

Он каже да видимо изјаве америчког председника Доналда Трампа које су мотивисане жељом да се неизвесност смањи и да се тржишта охладе и цена нафте примири.

Међутим, уколико се пар пута види да су искази неутемељени у реалности, тржиште ће уграђивати све веће и веће ризико премије. Тако да, ако се то деси још једанпут, двапут тржиште више неће реаговати као што је реаговало до сада на изјаве америчких званичника

"Међутим, уколико се пар пута види да су искази неутемељени у реалности, тржиште ће уграђивати све веће и веће ризико премије. Тако да, ако се то деси још једанпут, двапут тржиште више неће реаговати као што је реаговало до сада на изјаве америчких званичника", објашњава професор.

"Мере државе око нафте ће краткорочно помоћи"

Мере државе Србије за смањење цена нафте ће краткорочно помоћи овој ситуацији, каже Шошкић и наводи да му се чини да су све економске мере код се нас доносе - ад хоц.

"Уколико имамо смањивање акциза поставља се питање из којих извора ће се надоместити недостатак средстава у буџету који ће се десити. Да ли постоји довољно наплате ПДВ-а као кључног пореза у земљи? Шта се дешава са наплатом пореза на доходак? Ту смо имали неке индиције да је ситуација јако лоша и да се дозвољава неплаћање ПДВ-а у већој мери него што је нормално, а да се онда тај недостатак надокнађује кроз акцизе", наводи Шошкић и додаје да ми имамо донекле поремећен систем наплате јавних прихода и мере које су донете су краткорочне и треба да дају краткорочне резултате.

"Неозбиљна прича да ће од ЕXПО у Србији да буде боље"

Шошкић истиче да нема новца за много важније ствари него што су пројекти попут ЕXПО-а, а штеди се на местима од виталног интереса за нашу земљу да би се радили пројекти који су јако упитног значаја.

То је потпуно наивно и нетачно да сад организујете неку изложбу и да ће земља па ће земља постати богата - па како то да се нико други није сетио тога? То су огромни непродуктивни расходи који неће подићи способност наше економије да у будућности више производи и извози

"Читава та прича је неозбиљна да ће од ЕXПО-а у Србији да буде боље. То је потпуно наивно и нетачно да сад организујете неку изложбу и да ће земља па ће земља постати богата - па како то да се нико други није сетио тога? То су огромни непродуктивни расходи који неће подићи способност наше економије да у будућности више производи и извози", наводи професор.

Да ли да се плашимо рата или рата за кредите?

Еурибор је порастао за око 10 одсто, а Шошкић каже да су наше рате за кредите нажалост везане за кретање еурибора.

"Имамо две неизвесности када грађани узимају кредите, прва је шта ће се десити са девизним курсом, друга је шта ће се десити са еурибором. Практично су сви ризици пренесени на кориснике кредита, што је лоше. "

Каже да се очекује да ће због инфлаторног притиска Европска централна банка покушати да смањи тзв. секундарне инфлаторне ефекте тако што ће дизати каматне стопе.

"То није лек који ће нужно дати резултате, зато што је у питању недостатак понуде. Не може каматна стопа да се подигне па да одјеном има више нафте", закључује Шошкић.

(Н1)