Dejan Šoškić: Mere su neutemeljene i nedostojne ozbiljne države. Da li se marže ograničavaju tamo gde ne postoji slobodno tržište - u trošenju javnog novca za EKSPO, infrastrukturnim projektima, ili izvozu oružja?

"Čudesne mere", koje je juče predstavio predsednik Srbije, su neutemeljene, nestručne i neanalizirane mere koje se navode kao magični principi rešavanja problema i sve skupa je nedostojno jedne ozbiljne države, kaže profesor Ekonomskog fakuleta i nekadašnji guvrner NBS Dejan Šoškić. Dodaje i da se kroz istoriju pokazalo da je svaki put bilo neuspešno.

Šoškić je gostujući u programu N1 rekao da su predložene mere takve da svako ko zna kako funkcioniše makroekonomija, trgovina, ili obično preduzeće od njih ne bi mogao ništa realno dobro da očekuje na srednji i na dugi rok.

“Priče o nekakvim magičnim merama koje jednim potezom štapa nekog izuzetno nadarenog pojedinca mogu da rešavaju probleme, čas u jednoj oblasti, čas u drugoj, čas u trećoj itd, mislim da to niko ozbiljan ne može da doživi kao nekakav put rešavanja problema u jednom ozbiljno bolesnom društvu kakva je naša zemlja, u kojoj institucije već godinama unazad ne rade svoje poslove na način kako treba u interesu građana. Tako da, i ovo što smo čuli, to je jedna, rekao bih, iz jedne duge plejade neutemeljenih, nestručnih, neanaliziranih mera koje se navode kao nekakvi magični principi rešavanja problema. Dakle, to je prosto, ja bih rekao, sve skupa nedostojno jedne ozbiljne države“ kaže Šoškić.

Dodaje da postoji čitav niz pitanja koje bi normalne institucije trebalo kontinuirano da rešavaju u interesu građana, a ne da neko nekim “magičnim rešenjima” rešava probleme pred najavljene, ili nenajavljene izbore.

“Ako govorimo o maržama i cenama, neko bi mogao da postavi sasvim ozbiljno pitanje - ako želimo da ograničavamo marže u jednom domenu, gde već postoji konkurencija i manje-više nekakva vrsta slobodnog tržišta - zašto se eventualno neko dogovara oko nekih cena, gde bi trebalo nadležni državni organi, kao što je Komisija za zaštitu konkurencije, da utvrđuju da li postoje monopolske strukture na tržištu, da li je neko monopolizovao uvoz, da li je neko monopolizovao transport, da li je neko monopolizovao skladištenje, da li je neko monopolizovao trgovinu na veliko. Pa onda vidite zašto ne povećati konkurenciju među maloprodajnim trgovinskim lancima. Ako idete dalje ka pitanju, što nam ne funkcioniše dobro ekonomska politika u domenu poljoprivredne proizvodnje, koga mi subvencionišemo, ko ima koristi od subvencija, da li rade robne rezerve na dobar način, da li tu postoje monopolističke strukture itd”, navodi sagovornik N1.

Zbog svega toga, Šoškić dodaje da pretpostavlja da je svrha svega politički marketing.

 “Neko bi moglo da postavi pitanje, ako tu ograničavamo marže ili imamo želju da ograničimo marže, da li postoji, recimo, više razloga da se marže ograniče tamo gde ne postoji više ponuđača, gde ne postoji slobodno tržište. Recimo u trošenju javnog novca za EKSPO, u podizvođačima i izvođačima za infrastrukturne projekte, u izvozu oružja i na drugim mestima gde znamo da nema slobodnog tržišta i utakmice, gde se vrlo ozbiljno narušava zakonitost u takvom poslovanju i gde bi ograničavanje marže, ako uopšte treba govoriti na tu temu, po mom mišljenju, imalo više smisla nego da se mešate u nekakve tržišne odnose i posebno na taj način da uvodite ograničenje”, rekao je on.

Profesor Ekonomskog fakulteta ističe da je ograničavanje cena i marži interesantna oblast za političare, ali da se kroz istoruju pokazalo da je svaki put bilo neuspešno.

“Još u davnim vremenima starog Rima, Dioklecijan je to pokušao u trećem veku pa nije uspeo, iako je imao i popularnost i prethodno velike zasluge i bio na neki način smatran spasiteljem Rima, bio je potpuno neuspešan u prvom istorijski zabeleženom pokušaju zamrzavanja cena, tako da je to, ja bih rekao, nerazumevanje suštine problema i nerazumevanje, da kažem uslovno, terapije koja je potrebna da bi sistem počeo da se vraća u neku normalu za dobrobit građana”, navodi Šoškić.

(N1)