Данко Брчеревић: Дуг Србије ће и у 2025. расти, само за камате треба 1,9 милијарди евра

 Србија је принуђена да се и у 2025. години задужује због дефицита у буџету, а само за камате ће ове године морати да плати 1,9 милијарди евра, што је штета јер је тај новац могао да буде боље искоришћен, рекао је главни економиста Фискалног савета Данко Брчеревић у интервјуу за агенцију Бета.

Тако велики трошак за камате, како је рекао, је могао да се избегне, иако економија Србије може да га поднесе, да су се у претходним годинама правили бољи економски избори, уместо што се новац делио без било каквог критеријума свим пунолетним грађанима, пензионерима, младима, деци, а из буџета су се покривали и огромни губици лоше вођених јавних предузећа у енергетици.

„За све то држава се задуживала под неповољним условима и сада плаћамо цех таквих политика“, рекао је Брчеревић.

Додао је да постоје европске земље, попут Румуније и Пољске, у којима ће издаци буџета за камате снажно расти у 2025, слично као у Србији, али разлика је у томе што су те земље у озбиљним фискалним проблемима, док Србија није и могла је да избегне овај трошак.

Брчеревић је рекао да повећање буџетског дефицита у 2025. на три одсто бруто домаћег производа (БДП) још није опасно, мада фискална политика јесте направила заокрет у лошем смеру.

Од завршетка фискалне консолидације 2017. па до 2023, Србија је, како је рекао, имала у основи стабилан буџет, а велики дефицити током пандемије били су последица лоше контролисаних ванредних трошкова који, ипак, нису дугорочно угрозили буџетску равнотежу јер су били пролазног карактера.

Међутим, од 2024. уводе се, како је навео, нове „растрошне“ политике ивишегодишњи пројекти попут Експа, који коштају више него што је првобитно планирано, па су они структурно променили буџет и подигли дефицит на релативно висок ниво од три одсто БДП-а.

„Због тога су морала да се суспендују општа фискална правила која су у 2025. предвиђала дефицит 1,5 одсто БДП-а. Буџет са три одсто дефицита постаје напрегнут, па се одлажу неки важни пројекти, као што је метро. За нове политике, које се најављују, више нема много места, посебно јер је ту и Међународни монетарни фонд са којим Србија има аранжман и који ће тешко дозволити веће одступање од договорене фискалне политике“, рекао је Брчеревић.

Истакао је да се буџетски дефицит мора финансирати новим задуживањем земље, па је Влада Србије због тога пројектовала да ће јавни дуг да се повећа током 2025. са 39,3 милијарди евра на 41,9 милијарди евра.

На тај нови дуг плаћаће се, како је рекао и релативно велики расходи за камате, јер су услови задуживања још увек неповољни.

„Економија то може да поднесе и неће бити ризика од фискалне кризе, али главно питање је да ли су ови трошкови оправдани и хоће ли привреда имати дугорочне користи од Експа или Националног стадиона који би оправдали тај нови дуг“, рекао је Брчеревић.

Додао је да би Влада Србије коначно требала да покаже студије оправданости тих и свих других пројеката јер порески обвезници имају право да знају у шта се њихов новац улаже.

Одговарајући на питање да ли ће расти захтеви за повећањем плата и пензија, Брчеревић је рекао да је повећање пензија у Србији законски прецизно дефинисано, на економски добар начин, а да и раст плата у јавном сектору има законско ограничење које спречава да укупни трошак зарада у буџету расте брже од могућности привреде да их финансира.

„Одступање од ових правила био би пут у хаос и кризу, па Влада Србије на овом пољу не би смела да прави импровизације. Видели смо већ како се то завршило, крајем 2014. кад су пензије и плате у јавном сектору морале да се смање. Пензије и плате су највећи буџетски расход и уређене земље теже да на њихово повећање не утиче политичка воља већ објективни критеријуми“, навео је Брчеревић.

Важно је, према његовим речима, да Влада Србије, напокон боље и објективније уреди систем зарада и запослености у држави у различитим областима – здравству, просвети, МУП-у, војсци, администрацији.

„Та реформа најављује се још од 2013, али смо се саплели, већ на првом кораку, у пребројавању запослених у јавном сектору“, рекао је Брчеревић.

На питање да ли ће Србија добацити пројектовани привредни раст у 2025. од 4,2 одсто, Брчеревић је рекао да ризици постоје, али је консензус међународних и домаћих институција, укључујући и Фискални савет, да ће Србија у 2025. остварити солидан привредни раст од око четири одсто.

То, како је рекао, подразумева раст највећег дела привреде од нешто испод четири одсто, уз очекивани опоравак пољопривреде од суше из 2024, односно раст тог сектора од око десет одсто.

Ипак, како је истакао, важно је скренути пажњу на то да је тренутно главни покретач привредног раста Србије релативно висока домаћа тражња, што је одрживо само у ограниченом року, јер тако неуравнотежен раст неповољно утиче на инфлацију и трговински дефицит земље.

Брчеревић је рекао да верује да ће се инфлација у Србији постепено смањивати, али да је питање, колико брзо.

Просечна инфлација у 2024. износила је, како је навео, 4,7 одсто, и по подацима Еуростата, већи раст цена од Србије имале су само Турска и Румунија.

Оно што је, према његовим речима, важно разумети јесте да се у 2024. структура инфлације у Србији променила.

Ранијих година доминирала је, како је навео, „увезена“ инфлација због светског раста цена енергената, хране и других производа, а сада је она практично на нули, што значи да је домаћа инфлација постала кључни проблем.

„Радили смо неке грубе интерне процене које показују да је домаћа инфлација тренутно на нивоу од око седам одсто. За даљи пад инфлације веома је важна координација монетарне и фискалне политике, која тренутно изостаје. Народна банка Србије је од септембра оправдано обуставила спуштање референтне каматне стопе због јаких ценовних притисака, али фискална политика иде у супротном смеру, повећавајући дефицит буџета што делује инфлаторно“, оценио је Брчеревић.

То је, како је истакао, још један важан разлог због кога планирано повећање буџетског дефицита није добра економска политика.

Истакао је да повећање дефицита текућег платног биланса може бити озбиљан проблем у средњем року.

„Дефицит текућег рачуна платног биланса у 2024. убрзано је растао и вероватно ће премашити 5,5 одсто БДП-а, што је више него двоструко у односу на 2023. годину, када је био 2,4 одсто БДП-а. Два су кључна разлога за овај раст. Први је превелико ослањање економије на домаћу тражњу, што подстиче раст увоза и ствара неравнотеже“, рекао је Брчеревић.

Други разлог, је према његовим речима, повезан са страним директним инвестицијама (СДИ).

Од 2017. Србија је, како је навео, имала велики прилив СДИ, што је доносило снажне приливе девиза и тако утицало на јачање динара, међутим са завршетком циклуса инвестирања странци почињу да износе профит из земље „што је природно, јер они су и дошли у Србију ради зараде“.

„Србија сад прелази у ту фазу, што показују подаци да је у првих десет месеци 2024. нето прилив нових СДИ био 3,5 милијарди евра, а страни инвеститори су из земље изнели 3,3 милијарде евра. За годину или две, почеће да износе више девиза него што уносе у земљу, што ће додатно оптеретити већ велики спољнотрговински дефицит“, рекао је Брчеревић.

Како је оценио, стране инвеститоре досад је у Србији привлачила јефтина и доступна радна снага, међутим, ситуација се брзо мења јер је стопа незапослености пала на осам одсто, а тржиште рада све више осећа негативне демографске трендове и емиграцију радно способног становништва.

У Србији се, како је навео, већ неко време појачава проблем мањка квалификоване радне снаге, па раст плата премашује раст продуктивности.

Оценио је да ће један број инвеститора због повећаних трошкова пословања и мањка радне снаге, вероватно смањити активност или се одлучити за селидбу на јефтиније локације.

Инвестиције које, према његовим речима, нису толико осетљиве на већи трошак радне снаге су оне које искоришћавају природне ресурсе или користе „прљаве технологије“.

„Међутим, питање је да ли нам треба таква економија. Најбољи страни инвеститори су они који доносе напредна знања и технологије, али њих досад нисмо успели да привучемо у довољној мери“, рекао је Брчеревић.

Домаће инвестиције ће, према његовим речима, почети да расту када се направи добар амбијент за њих.

Данас су, како је оценио, стране инвестиције велике, а домаће приватне инвестиције скромне. Разлика је, према његовим речима, у томе што страни инвеститори мање зависе од домаћег окружења.

„Страни инвеститори своје производе, углавном пласирају на инострано тржиште и кад наиђу на административне или правне препреке могу да рачунају на подршку својих амбасада. Домаћи инвеститори су, међутим зависни од квалитета наших институција, ефикасности администрације, распрострањености корупције, владавине права и тржишне конкуренције. А по тим питањима Србија не стоји добро“, рекао је Брчеревић.

Навео је да истраживање Светске банке показује да је Србија по тим критеријумима међу последњима у Европи, а да је забрињавајуће што се од 2014. ситуација погоршава.

Поред тога, важна су и како је оценио, улагања у образовање јер мотор развоја привреде требало би да буде образована млада радна снага, која лако користи нове технологије, усваја напредна знања и брзо се прилагођава тржишним променама у ефикасној држави у коју има поверења.

Брчеревић је рекао да је Србија планирала јавне инвестиције у 2025. години од 7,4 одсто БДП-а што је, уз Естонију, највише у Европи.

Тај, како је рекао, на први поглед, импресиван резултат постигнут је, међутим, на специфичан начин.

„Србија је све највеће инвестиције изместила из стандардних прецедура. Уместо тога, склопљени су међудржавни уговори и усвојени посебни закони (леx специалис) који омогућавају да се пројекти бирају без јасних критеријума и објављених анализа исплативости. Омогућено је и да се радови уговарају директним погодбама уместо на тендерима, често уз тајност уговора и лошу пројектну документацију“, рекао је Брчеревић.

Додао је да тај ад-хок приступ јесте откочио неке важне пројекте који су годинама тапкали у месту, али с њим се претерало и проблеми постају све очигледнији.

Један од њих је, како је навео, избор приоритета, али требало би утврдити и зашто цене појединих пројеката толико пробијају првобитне процене, какав је квалитет, па и безбедност, овако спроведених радова и какви су услови задуживања.

Србија не може, како је истакао, да настави да води инвестициону политику као да процедуре не постоје, већ мора одмах да обезбеди пуну транспарентност пројеката, затим ојача институције, задужене за јавне инвестиције и врати се у уређен систем.

Одговарајући на питање када би Србија могла да достигне доходак земаља централне и источне Европе (ЦИЕ) са којима је упоредива, Брчеревић је рекао да Србија тренутно има нешто бржи привредни раст од тих земаља, али да тај податак може да завара.

„Наш раст, углавном се заснива на државним инвестицијама и СДИ које иду у традиционалне секторе привреде, што није дугорочно одрживо. С друге стране, земље ЦИЕ свој раст заснивају на повећању продуктивности и све више се ослањају на развој напредних, високотехнолошких сектора. Зато њихов привредни раст у дугом року има бољу преспективу“, оценио је Брчеревић.

Разлика се, како је рекао, види чак и кад се посматрају напредни сектори који и у Србији брзо расту, попут ИТ индустрије, јер „код нас тај сектор доминантно чине услуге радне снаге за страно тржиште и стране фирме, док у земљама ЦИЕ настају велике домаће компаније, ‘једнорози’ који вреде преко милијарду евра“.

„Да би Србија ушла у клуб развијенијих земаља неопходно је да прво промени модел привредног раста. Тек тада може да почне да одбројава године кад ће достићи доходак земаља ЦИЕ“, рекао је Брчеревић.

(Бета)