Даница Максимовић: Сви смо таоци једног човека. То је чињеница. Цела земља. Ова наша Србија би требало да се пролуфтира, прочисти, уреди... Какав црни литијум, да им није пало на памет - то ћемо бранити животима

Глумица Даница Максимовић каже да би ова наша Србија требало да се пролуфтира, прочисти, од најситнијег папирића, да се уреди. "Да не дамо ову нашу земљу... Какав црни литијум, да им није пало на памет, то ћемо бранити животима. Боље да се одмах предомисле, да уговоре поцепају пред свима. То је наша земља, то није њихово", навела је наша позната глумица гостујући у емисији "Да сам ја неко". Наводи да смо сви таоци једног човека, да је потребно да се Србија уреди јер је на сцени "општи хаос" што "није добро ни за кога".

У животу, каже, увек има више излаза.

„Али то је наш одабир. Неће да се реши тако што нам други на тацни да. Морамо нешто да урадимо за своје животе, децу… Ова земља мора да се уреди, ово је општи хаос, мислим да није добро ни за кога. Годинама шетамо, шта се десило од шетњи, мора сада да се искористи овај тренутак, ова деца су нам показала да смо били мање храбри. Излаз мора да се пронађе, да се пронађе решење, да попусти мало и једна и друга страна, не може без разговора, разговор неки мора да се пронађе. Кад затежете конопац, он ће пући“, каже Даница Максимовић.

Истиче да смо сви ми „таоци једног човека„.

„То је факат. Цела земља. Нисмо ми први пут таоци, али како решити то? Мора да се нађе најмањи заједнички именитељ, ако будемо вукли свако на своју страну, ништа од тога неће бити. Треба нам разума, доста памети, имамо децу која су изашла и рекла хоће да им се испуне захтеви“, каже.

Наглашава да је од почетка на страни студената.

„Они су нова, свежа снага, срце им другачије лупа, немају страха, не знају за то кроз шта смо ми прошли, сада одједном та нека деца, која изгледају тако наивно и невино, а знају шта раде“, каже она.

У њеном крају, Марићевића јарузи (у Орашцу), каже, почео је устанак.

„Ја сам у том крају одрастала, мој горштачки дух, ја сам рођена испод Рудника, човек има код где је рођен, зато сам ја такав борац – за правду бих погинула, и за ту децу, испред њих да идем. Изгубити годину није ништа страшно, ја сам из трећег пута уписала Академију“, каже она.

Додаје да би јој било досадно да је живот „равна линија“.

Она је, гостујући у емисији „Да сам ја неко“, рекла да иначе нема трему, „када зна шта ради и кад је у складу са редитељем“.

„Знам да никад нећу имати Алцхајемера, знам колико учим, вежбам, колико је то битно за мозак. Ја могу и шпагу и мост, али мораш да вежбаш“, каже она.

Испричала је анегдоту са снимања када нико није знао да дозове овце да се врате, осим ње.

„Није важно да ли си одрастао на селу, неке ствари би требало да те занимају“, сматра.

Испричала је и како је зарадила први „хонорар“.

„Искаљала сам се кад сам се играла, у бари сам хтела да оперем чизмице, да не дођем прљава кући. Склизнула сам у бару, али та бара је била кречана, напунило се водом, ту је креч, али је горе било прљаве воде. Ја почнем да се давим, натапа се капутић, човек ме види и пита жену да ли је ово дете или патка, а жена пита – како патка у црвеном? Зграбио ме, јавили су мами, мама у несвест, обе у болницу. Ја сам добила упалу плућне марамице, идем у бању, тамо сам све живо знала, ја сам била чудо од детета, тако сам имала еластичне кости, да су се сви чудили. Тад сам се вратила кући, изашла са децом на ливадицу, почела да радим вежбе, шпага, мост, народ излази и лете црвене стодинарке. Ја то покупим, однесем кући, они су били у шоку. А ја кажем – то сам зарадила. Од тога смо купили први Весна радио, тата је слушао Црвену звезду, ја сам навијала од тако малих ногу. Ја сам те „мале људе“ замишљала и себе са њима, то је било моје царство“, прича она.

Паралелно је студирала права и ишла на Академију.

„На крају друге године, на ТВ се појави моја класа, радили смо лепу емисију на РТС, моји виде и кажу ‘да ли је то наша Даница’, док су се они договорили, ја сам завршила и другу годину Академије и почела да радим“, каже она.

Истиче да јој је припало оно што јој је требало, али да је у животу одлучивала сама о многим стварима.

„Доживела сам да млади људи мене виде у својим пројектима, да пишу за мене… Доста ме је коштала искреност, бунт, људи су ме избегавали, јер не воле да чују истину, то не ваља. Осмех ми је одбрамбени механизам, имам ја превирања сама са собом да рашчистим, тај темперамент… Битно је да ја знам да сам мирна сама са собом, по вертикали, пред Богом“, каже.

Треба, каже, да живимо у садашњости и идемо у будућност.

„Да буде што боља, лепша, квалитетнија. Кажу ми да личим на Мерил Стрип, волим што ме пореде са највећом глумицом свих времена“, открива.

Испричала је и како је реаговала када јој је син рекао да хоће да упише позоришну режију.

„Питам зашто баш позоришна режија, он каже – можда ћу ја некад снимати и филм, али ја на позоришној режији учим рад са глумцима, а на филмској не, и ја морам то да научим да бих могао да применим и на филму“, додаје.

Истиче да свака уређена земља има закон о позоришту.

„Ти ништа не улажеш у културу, спорт, то је оно што нас представља у свету. Невероватно је колико се не улаже“, каже она.

За 10 година…

„Дај Боже да будем жива за 10 година. Ја се не плашим смрти, знам да ћу да умрем мирно, спокојно, јер је моје срце оволико, ником ништа лоше не желим, то бих препоручила свакоме, да се преслиша, сам са собом по вертикали и нађе свој мир. А ова деца, ја мислим да ће за 10 година већ бити у политици, има их талентованих, видим како говоре, драго ми је због тога“, каже.

Да је она неко…

„Да се ова наша Србија пролуфтира, прочисти, од најситнијег папирића, да не дамо ову нашу земљу. Какав црни литијум, да им није пало на памет литијум, то ћемо бранити животима. Боље да се одмах предомисле, да уговоре поцепају пред свима. Ми смо заточеници тих уговора, то је наша земља, то није њихово, како је могуће да су помислили да је то њихово. То је све народно, овај народ који живи овде, не могу да верујем да они мисле да је то њихово… Све присвајају, „ја сам направио Храм“, нека буде, нека мисли то, али понашај се онда тако, као верник који је то урадио“, закључује Даница Максимовић.

(Н1)