Данас: Зашто функционери, када износе податке, користе номинални уместо реалног БДП-а?

 Раст БДП-а Србије ове године успорава, а обећања државника о великом расту махом се ослањају на статистику која боље звучи него што приказује стварно стање.

Државни функционери у Србији неретко користе ситуације да се хвале растом бруто домаћег производа (БДП) и да смо у томе бољи од осталих.

Ипак, ове године раст БДП-а биће значајној мањи него што је раније прогнозирано због различитих разлога. Тако је уместо раније очекиваних 4,2 одсто раста, у ревидираној фискалној стратегији та процена сведена на 2,3 одсто. Међутим, многе институције предвиђају и нижи раст, чему у прилог иде и податак Републичког завода за статистику (РЗС) да је у прва три квартала ове године просечан раст БДП-а Србије око два одсто.

Међутим, министар финансија Синиша Мали обећао је значајно повећање БДП-а по глави становника за 2027. годину и то на ниво од 15.800 евра.

Према званичним подацима Министарства финансија, номинални БДП по глави становника прошле године износио је 12.641 евро, што значи да Мали очекује повећање од 25 одсто у ове три године.

Оно што није објашњено јесте да Мали у својим прогнозама користи номинални БДП уместо реалног.

Да појаснимо, номинални БДП по глави становника добија се тако што се укупан БДП земље подели са бројем становника. Међутим, реални БДП се добија тек када се тај номинални очисти од инфлације.

Зато када упоредимо податке, реални БДП по глави становника у 2024. години био је за 40 одсто мањи од оног који је министар поменуо.

Те податке можемо видети у статистици Евростата, пошто се у званичним подацима Србије ти подаци не бележе. Пре свега, треба појаснити да је за ову рачуницу Евростат као базу користио цене из 2020. године.

Дакле, према њиховим подацима о реалном БДП-у по глави становника, у 2012. години он је у Србији износио 5.950 евра, док је у 2024. години износио 8.900 евра.

Оно што додатно треба имати у виду код рачунања БДП по становнику, јесте да БДП Србије расте, али да се број становника значајно смањује.

Тако је БДП 2012. године у Србији износио 17,67 милијарди евра, док је прошле године он био око 83,25 милијарди евра. С друге стране, број становника Србије опао је са 7.219.069, колики је био 2012. године према процени Републичког завода за статистику, на 6.605.168 становника у 2024. години.

Дакле, за ових 12 година БДП се готово учетворостучио, док је број становника опао за готово 614.000, што само по себи доводи до увећања БДП-а по глави становника.

Ако упоредимо Србију са земљама из региона, можемо видети да је у Хрватској реални БДП по глави становника прошле године износио 17.060 евра, у Бугарској 11.330, у Мађарској 16.190, у Румунији 13.100, док је у Словенији 25.480 евра.

У Црној Гори је он прошле године био идентичан као у Србији са 8.900 евра, а у Северној Македонији 6.750 евра.

Ипак, ово све не значи да је Синиша Мали изнео неистину, већ да је изнео податак који мало боље звучи. Уколико се изведе рачуница, може се видети да није нерално да се номинални раст БДП-а по глави становника од 25 одсто у наредне три године оствари.

Према ревидираној фискалној стратегији Министарства финансија, видимо да је предвиђени номинални раст БДП-а у овој години 6,4 одсто, затим у наредној години 6,7 одсто, а у 2027. години 8,4 одсто. Дакле, ако извучемо просек, годишње би номинални раст требало да буде око 7,2 одсто.

Из рачунице БДП-а и БДП по становнику може се видети да је Министарство финансија калкулисало са бројем становника од 6.586.346 прошле године.

Ако погледамо податке РЗС у претходних 12 година, видимо да је у просеку број становника у Србији смањиван за 0,7 одсто годишње. Ако то пренесмо на наредне три године, можемо да очекујемо смањење становништва у наредне три године од око два одсто.

Министарство финансија у Фискалној стратегији за наредне три године предвиђа номинални раст БДП-а од 23 одсто и смањење становништва око два одсто, што одговара процени коју је изнео Синиша Мали да ће БДП по становнику достићи 15.800 евра за две године.

Они очекују да ће  реални раст БДП-а ове године достићи 2,3 одсто, у следећој години три одсто, а видно је да држава наде полаже у Експо, јер за 2027. годину планирају реални раст од пет одсто.

Како БДП треба посматрати и шта БДП по глави становника значи за грађане?

Професор Економског факултета Универзитета у Београду Милорад Филиповић за Данас објашњава да је БДП најчешће коришћени показатељ привредног раста и служи за међусобна поређења земаља најчешће по становнику, али и као показатељ напретка једне привреде у неком временском року.

„Међутим, у економској литератури наводи се да је БДП као бикини – све показује, али најважније скрива“, наглашава он.

Филиповић појашњава и процес обрачуна.

„Према методу бруто додате вредности који смо и ми прихватили, БДП се обрачунава на основу фактурисане реализације компанија и свих осталих актера на једном тржишту. На тај начин у БДП улазе и ‘зараде’ на основу коруптивних и свих других криминалних радњи које се евидентирају преко фактура и промета, улазе и приходи остварени нарушавањем и угрожавањем животне средине, улази и недозвољени рад малолетних и на друге начине угњетених и експлоатисаних лица…“, указује он.

Како појашњава, да би се на коректнији начин направила међународна поређења најчешће се БДП прерачунава према куповној моћи и изражава се према становнику.

„Услед свих наведених недостатака БДП, премда је он и даље основни индикатор у међународним поређењима, као основни показатељ привредног развоја једне земље узима се Индекс људског развоја који обрачунавају и објављују УН. Овај индекс, поред самог материјалног богатства мереног према куповној моћи у логаритамском облику, укључује и друге компоненте развоја као што су дужина животног века становника, степен образованости нације, као и здравствени систем и степен здравствене заштите становништва“, објашњава наш саговорник.

Филиповић наводи и на који начин би било пожељно да се БДП гледа и пореди.

„Како се БДП-ом у нашој режимској јавности веома манипулише, уосталом као и са учешћем јавног дуга у БДП, то се у иоле озбиљним економским анализама користи БДП према куповној снази у поређењу са просеком ЕУ, који је тренутно нешто преко 50 одсто. Дакле, да ли је наш БДП по глави становника 15.000 или 20.000 евра је потпуно ирелевантно, када домаћи раст цена у комбинацији са практично фиксним курсом евра ‘уграђујете’ у висину тог БДП-а“, указује он.

Како наглашава, битно је шта са датим износом новца можете да остварите.

„Колики део породичног буџета иде на основне животне потребе као што су храна, пиће, становање… а то је у Србији значајно више него у просеку ЕУ, а колико вам преостаје за све остало – културу, спорт, инвестиционо одржавање, штедњу…“, пита Филиповић.

Како додатно објашњава, ако се БДП по глави становника за три године и повећа за 25 одсто, то не значи да ће за три године просечни становник Србије имати за преко 25 одсто веће могућности потрошње, поготово у условима врло неизвесне наредне године.

(Данас)