Данас: Шта се дешавало у Белој кући три сата пре истека Трамповог ултиматума да ће „уништити целу цивилизацију“?

Мање од три сата пре рока у 20 часова, који је председник САД Доналд Трамп поставио Ирану да постигне договор или ће се суочити с његовим апокалиптичним упозорењем о смрти и разарању, министар одбране Пит Хегсет и председавајући Здруженог генералштаба генерал Ден Кејн, двојица највиших војних званичника у земљи, позвани су у Белу кућу.

Највиши војни званичници, укључујући Кејна, припремали су се за почетак проширене војне операције, док су помоћници у Белој кући ужурбано правили планове за могуће непредвиђене ситуације – укључујући и то да Хегсет и Кејн буду присутни уколико председник одлучи да се обрати нацији путем видео поруке – рекли су за ЦНН званичници упознати са ситуацијом.

Нико није био сасвим сигуран шта ће Трамп урадити, навели су званичници.

На крају, 90 минута пре истека сопственог рока, Трамп је на Трутх Социал објавио да је постигнут договор о двонедељном прекиду ватре, чиме је окончана панична дипломатска трка да се спречи његова претња да ће „читава цивилизација вечерас умрети“.

Трампова изненадна објава о прекиду ватре изазвала је тренутно олакшање на глобалним финансијским тржиштима.

Али је истовремено подстакла још више хаоса и конфузије око тога шта су Трамп и Иран заправо договорили — укључујући и питање да ли су САД обезбедиле један од својих главних циљева: отварање Ормуског мореуза, који је Иран практично затворио током протеклог месеца као одговор на америчко-израелске операције, чиме је блокирана једна од главних артерија глобалне енергетике и тржишта су потонула.

Први наговештај распада договора појавио се нешто више од сат времена након што је Трамп објавио да је предлог Ирана од 10 тачака „изводљива основа за преговоре“.

Председник је био бесан због саопштења иранског Врховног савета за националну безбедност у којем се проглашава победа, рекла су два извора упозната са ситуацијом.

Тврдећи да је саопштење лажно, Трамп је напао ЦНН због тога што је о њему извештавао.

Иако су највиши Трампови званичници у среду инсистирали да је Ормуски мореуз поново отворен за нафтне танкере и да су приметили пораст саобраћаја, мало је назнака да се стварна ситуација у том уском мореузу значајно променила.

Иран је у среду саопштио да је прекид ватре већ прекршен, указујући на наставак израелског бомбардовања Либана, пошто су се две стране разилазиле око тога да ли је Либан обухваћен споразумом.

Иако се крхки прекид ватре одржавао до четвртка ујутру, неслагање је нагласило изазов који предстоји Трампу, који се сада суочава са задатком да оконча 40-дневни рат у којем су САД и Израел убили иранског врховног вођу, али нису променили чињеницу да тврдолинијаши и даље управљају владом – упркос Трамповим сталним тврдњама о промени режима – и да је глобални промет нафте и даље сведен на минимум.

„Данас смо видели неке од највећих напада из Ирана на Залив, против Кувајта, УАЕ, Катара, Бахреина, чак и напад у Саудијској Арабији — ракете и дронови“, рекао је у среду за ЦНН Брет Мекгерк, аналитичар за глобална питања и бивши специјални изасланик САД који је раније преговарао са Иранцима.

„Можемо да пребројимо ракете, пребројавамо дронове и можемо да пребројимо бродове – да ли се бродови крећу – и до сада су сви ти показатељи, макар данас, отишли у погрешном смеру“, додао је Мекгерк.

Касно у среду увече, Трамп је на Трутх Социал упозорио да су САД спремне да поново покрену војне операције уколико Иран на крају не пристане на договор.

„Сви амерички бродови, авиони и војно особље, уз додатну муницију, наоружање и све друго што је прикладно и неопходно за смртоносно вођење операција и уништење већ значајно ослабљеног непријатеља, остаће на положајима у Ирану и око Ирана, све док се ПОСТИГНУТИ ПРАВИ СПОРАЗУМ у потпуности не буде поштовао“, написао је он.

Фокус се сада помера на следећу рунду преговора и потпредседника Џеј Ди Венса, који путује у Пакистан на разговоре овог викенда са америчким изаслаником Стивом Викофом и Трамповим зетом Џаредом Кушнером.

Венс је умањио конфузију око прекида ватре и Либана, рекавши новинарима у среду да је то резултат „легитимног неспоразума“.

„Мислим да су Иранци мислили да прекид ватре укључује Либан, али то једноставно није тако. Ми то никада нисмо обећали. Никада нисмо наговестили да ће то бити случај“, рекао је Венс приликом одласка из Мађарске.

„Оно што смо рекли јесте да ће прекид ватре бити фокусиран на Иран и да ће бити фокусиран на америчке савезнике, и Израел и арапске државе Залива“.

Венс је, према изворима упознатим са преговорима, био кључна фигура у раду са пакистанском страном на предлогу.

Састанак у Пакистану се очекује као први у низу интензивних преговора о дугорочном споразуму за окончање рата, наводе извори.

Тренутна администрација САД делује полазећи од претпоставке да двонедељни прекид ватре може да пружи довољно времена да се постигне шири компромис са Ираном.

Амерички званичници додају да би постојећи прекид ватре могао бити продужен ако Бела кућа процени да се постиже довољан напредак.

Један регионални извор описао је оно што се развило као „хаос који се може управљати“.

„Покушавају да победе у 24-часовном циклусу вести у исто време“, рекао је други извор упознат са интерним разговорима. „Сви ћемо видети бродове. Сви ћемо ускоро знати шта је стварно“.

Контрола Ормуског мореуза

Фјучерси на берзе нагло су порасли одмах након Трампове објаве о прекиду ватре, док су цене нафте пале, а трговци су се оптимистично ухватили за могућност да би мир могао довести до потпуног поновног отварања Ормуског мореуза и ублажавања енергетске кризе која је током протеклог месеца погодила већи део света.

Трамп је у интервјуу за АБЦ Неwс  у среду ујутру сугерисао да би САД могле бити укључене у обезбеђивање мореуза у оквиру „заједничког подухвата“ са Ираном, износећи могућност да би обе земље могле наплаћивати путарине за безбедан пролаз.

Међутим, унутар администрације постојала је много већа неизвесност око тога како би такво поновно отварање заправо функционисало.

У сатима пре изненадне објаве прекида ватре, званичници Трампове администрације приватно су упозоравали енергетске извршне директоре да се пробој чини мало вероватним и да ће ситуација вероватно „ићи ка погоршању пре него што се поправи“, рекао је извор упознат са ситуацијом.

Као знак њиховог песимизма, званичници су у уторак радили на томе да умире индустрију, потврђујући раније обећање да неће ограничавати извоз нафте америчким компанијама, без обзира на то колико цене у наредном периоду порасту.

Енергетски директори дуго су се плашили да би администрација могла да ограничи извоз како би очувала снабдевање и успорила раст цена нафте и гаса у САД.

Супротстављени мировни планови које су у уторак увече износили Бела кућа и ирански режим додатно су појачали забринутост да би Иран могао задржати дугорочну контролу над мореузом, омогућавајући му да одлучује који бродови могу да пролазе и по којој цени.

„Њему је прекипело, не занима га више мореуз, жели да задржи притисак на Иранце, али сада види простор за договор“, рекао је други извор упознат са интерним разговорима, описујући Трампов приступ брзом прихватању овако неодређених мировних принципа.

Напади су се, такође, наставили у среду на обе стране рата, укључујући и пријављени удар на кључни саудијски нафтовод, што је узнемирило регион. Током целе неизвесности, саобраћај у Персијском заливу је и даље био практично заустављен.

„Можете имати проглашења и саопштења, али ситуација је иста као и од почетка марта, све док бродски оператери не поверују да је безбедно“, рекао је Клејтон Зигл, виши сарадник у Центру за стратешке и међународне студије и дугогодишњи енергетски аналитичар.

Портпаролка Беле куће Керолајн Левит рекла је у среду да је Иран уверио Белу кућу да омогућава пролаз кроз Ормуски мореуз, упркос извештајима да га је Техеран поново затворио.

„Ово је случај да се оно што се јавно говори разликује од стварности“, рекла је на брифингу, додајући да би могло „потрајати“ да бродови поново почну да прелазе водени пут. „Приватно смо данас видели пораст саобраћаја у мореузу“.

Одбијање претњи „целој цивилизацији“

Договор постигнут у уторак означио је, у крајњем исходу, антиклимактичан завршетак изузетног 72-часовног периода рата.

Непосредно после поноћи у раним јутарњим сатима у недељу, Трамп је на Трутх Социал објавио америчку војну победу: САД су успешно извеле опасну мисију у Ирану како би спасиле другог од два америчка пилота, након што је њихов борбени авион оборен.

Касније тог јутра, Трампове претње Ирану почеле су да се појачавају како се његов самонаметнути рок приближавао.

„У уторак ће бити Дан електрана, и Дан мостова, све у једном, у Ирану. Неће бити ничега сличног!!! Отворите проклети мореуз, ви луди гадови, или ћете живети у паклу — САМО ПОСМАТРАЈТЕ!“ објавио је Трамп на Трутх Социал.

Затим је у уторак ујутру Трамп додатно заоштрио своју апокалиптичну реторику: „Читава цивилизација ће вечерас нестати, никада више неће бити враћена“, написао је на Трутх Социал. „Не желим да се то деси, али вероватно хоће“.

Његова мрачна порука изненадила је многе у администрацији и отворила интерна питања о томе колико је председник био спреман да иде далеко како би приморао Техеран на договор, навели су извори упознати са разговорима.

У данима који су претходили, постојала је стална комуникација између Витофа, Кушнера и регионалних актера, укључујући Пакистан и Турску, док су покушавали да пронађу дипломатски споразум, рекли су регионални извори за ЦНН и до Трампове објаве није било јасно да ли ће успети да га постигну.

Званичници администрације надали су се да би одређени ниво споразума кроз индиректне преговоре могао довести до још једног одлагања Трамповог рока или бар ублажити тежину његове одмазде, навело је више извора упознатих са преговорима.

Међутим, тек након Трампове објаве у уторак увече постало је јасно да би такав пробој могао бити довољан, рекли су извори.

Преговори су били отежани чињеницом да су се водили преко граница и временских зона, уместо да се две стране налазе у истој просторији, рекли су извори.

Ипак, уочи објаве привременог прекида ватре у уторак, одговори Иранца, који су понекад били тешко доступни, постали су бржи, а саговорници су добијали поруке у року од неколико сати, рекао је један од регионалних извора.

У сатима пре Трампове објаве, пакистански министар спољних послова обавио је низ телефонских позива, укључујући контакте са колегама у Турској, Египту и Саудијској Арабији, како би ускладили информације, рекао је један извор.

„Чак и у том тренутку, људи су морали да се увере да сви имају исто разумевање“, рекао је извор за ЦНН. У року од неколико сати након објаве прекида ватре, постало је јасно да сви нису имали исто разумевање, посебно када је реч о Либану.

Касније током дана, нови замах је дат процесу који је посредовао Пакистан, при чему је шеф војске, фелдмаршал Асим Мунир, био лично укључен.

Један добро позиционирани извор рекао је да су званичници ЦИА учествовали у тајним разговорима са иранским представницима у покушају да се превазиђе застој.

Око 15 часова у уторак, пет сати пре Трамповог рока у 20 часова, извор упознат са размишљањем пакистанске владе послао је поруку ЦНН новинару да „стижу добре вести“ и саветовао да се пажљиво прати налог на мрежи X премијера Пакистана Шехбаза Шарифа.

Неколико минута касније, Шариф је објавио поруку у којој је навео да дипломатски напори „напредују стабилно, снажно и одлучно“ и формално затражио од Трампа да продужи рок за две недеље.

Шариф је такође затражио од Ирана да отвори Ормуски мореуз на исти период.

Порука је деловала као последњи покушај обраћања лидерима Вашингтона и Техерана.

Међутим, извори упознати са преговорима рекли су за ЦНН да је Бела кућа раније била обавештена о тој изјави и да је у великој мери одобрила њене кључне елементе.

Високи званичници Трампове администрације били су у контакту са Пакистаном током целог дана и јасно су ставили до знања који су приоритети САД за коначни договор.

Припреме за „масивну листу циљева“

У међувремену, америчка војска била је спремна да ескалира и изведе додатне ударе ако не би био објављен споразум о прекиду ватре, рекао је један амерички званичник.

Међутим, није јасно да ли би војска уопште имала капацитет да изведе операцију у обиму какав је Трамп јавно претњама најављивао.

Из војне перспективе, припадници америчких оружаних снага припремали су се за могућу ескалацију, очекујући да ће Трамп наредити ударе на „масивну листу циљева“ ако Иран не пристане да поново отвори Ормуски мореуз, рекао је извор упознат са планирањем Пентагона за ЦНН.

То је укључивало и могућност да америчка војска покуша да силом поново отвори мореуз, као и наређење о инвазионим снагама како би се уклониле иранске залихе високо обогаћеног уранијума – мисију за коју је, како је ЦНН раније известио, потребан велики број војника на терену и која носи значајне ризике.

„Имали смо листу циљева, спремну и закључану, која је обухватала инфраструктуру, мостове, електране“, рекао је Хегсет на брифингу у среду ујутру.

За разлику од претходних америчких војних кампања, постојао је „период чекања и посматрања“ за америчке трупе пре него што би сазнале шта тачно улази у листу задатака.

Тај период чекања био је на снази и мање од три сата пре Трамповог рока, што је додатно повећало неизвесност око тога шта ће председник на крају одлучити.

Према речима три израелска извора, Израел се припремао за могућност последњег тренутка продужења Трамповог рока, али је војска истовремено била спремна и за даљу ескалацију сукоба.

Два извора навела су да су постојали планови за заједничку америчко-израелску операцију против иранске националне инфраструктуре, са већ идентификованим циљевима.

Један амерички извор упознат са ситуацијом рекао је да су трупе на Блиском истоку биле у приправности уочи рока у 20 часова, као и због могућих додатних иранских напада у одговору.

Извор је рекао да је расположење међу америчким снагама како се рок приближавао било „напето“.

Кејн је на брифингу у среду рекао да су америчке снаге и даље спремне „ако добију наређење или буду позване да наставе борбена дејства“ у Ирану.

Спорни прекид ватре пре преговора овог викенда

До среде ујутру брзо је постало јасно да све стране немају исто разумевање конкретних услова прекида ватре, посебно у погледу тога да ли се он односи на Либан.

Израел је у среду извео оно што је описао као највећи координисани напад на Либан од почетка рата, заједно са ударом на Бејрут те вечери.

Стране су се разилазиле око тога да ли је Либан обухваћен споразумом: Пакистанци и Иранци су навели да јесте део привременог примирја, док су Израел и САД рекли да није.

Израелски извор упознат са ситуацијом рекао је да је Израел током ноћи радио са САД како би осигурао да не прихвати ирански захтев да Либан буде укључен у споразум о прекиду ватре.

У среду ујутру, након објаве договора, израелски премијер Бењамин Нетањаху је инсистирао да су САД унапред координисале привремени прекид ватре са Израелом, према речима високог израелског званичника.

Председник иранског парламента Мохамед Багер Галибаф рекао је у среду да су три дела иранског предлога од 10 тачака прекршена, наводећи израелске нападе у Либану, дрон за који Техеран тврди да је ушао у ирански ваздушни простор, као и то да право Ирана на обогаћивање уранијума није признато.

Венс је умањио тврдње о кршењу док је одлазио из Будимпеште, рекавши новинарима да Галибафове примедбе „немају смисла у контексту преговора које смо водили“.

Венсово присуство на преговорима овог викенда представљаће највиши ниво америчког званичника укљученог у дипломатске разговоре са Ираном до сада, који су се одвијали месецима пре него што је амерички рат почео крајем фебруара.

Од среде поподне, Трамп и даље верује да је ново руководство иранског режима спремније на компромис него влада под бившим ајатолахом Алијем Хамнеијем, рекао је један званичник Беле куће за ЦНН.

То уверење је помогло да састанак високих америчких и иранских званичника у Исламабаду у суботу ујутру постане могућ, навели су званичници.

Међутим, постоје сумње да ли се споразум може финализовати у року од две недеље, као и питања колико ће ирански посредници – Абас Арагчи и Галибаф – имати овлашћења да постигну договор. Арагчи се у неким круговима сматра мањинском фигуром у још тврђем иранском режиму, а према једном регионалном извору, „многи га сматрају издајником јер жели дипломатско решење“.

(Данас)