Danas: Ograničene marže pogađaju trgovce i proizvođače, a potrošači su ih jedva osetili. Moguće zatvaranje desetina prodavnica do Nove godine

 Iako je država donela odluku da ograniči marže trgovcima s ciljem snižavanja cena čak 20.000 artikala, rezultati te mere nepuna dva meseca kasnije, daleko su od očekivanih. Tržište beleži poremećaje, trgovci zatvaraju radnje, a proizvođači gube na prodaji, dok izgleda da ni potrošači nisu osetili najavljeno pojeftinjenje.

Vlada Srbije na sednici održanoj 28. avgusta ove godine donela je Uredbu o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe. Međutim, samo dan kasnije, donete su i promene te Uredbe kako bi se ispravili određeni propusti, a ove mere zvanično su u primeni od 1. septembra.

Pojednostavljeno rečeno, ova Uredba doneta je kao mera za ograničavanje marži trgovaca i pompezno je najavljeno da će to doprineti snižavanju cena za 20.000 artikala i da će ukupni pad cena biti oko 15 odsto.

Dakle, to je trebalo da značajno rastereti budžet potrošača, koji bi sada malo relaksiranije mogli da odlaze u kupovinu. Ipak, situacija nakon nepuna dva meseca od početka primene ove Uredbe, ne izgleda optimistično.

Prema saznanjima Danasa, ove mere donele su velike probleme i trgovcima i proizvođačima.

Dakle, država je ograničila marže trgovcima, ali je dodatno ograničila i naknade koje dobavljači plaćaju trgovcima za razne usluge, takozvane „of rabate“. Ti rabati se koriste za razne vrste logistike, iz čega se plaća marketing, ulistavanje pozicije i druge stvari.

Sada, navodno, trgovci ne mogu da ostvare dovoljne prihode da pokriju sve troškove, pa čak i posluju sa gubitkom, rečeno je Danasu iz upućenog izvora.

Svi ti negativni efekti, uzročno-posledično, doveli su do rezanja troškova, a jedna od mera toga jeste i zatvaranje radnji.

Prema saznanjima Danasa, deo trgovaca već je zatvorio pojedine radnje, dok su primenjene i druge mere poput skraćivanja radnog vremena i izbacivanja smena ili traženja snižavanja kirija, tamo gde su u zakupu. Takođe, trgovci prestaju sa određenim procesima kao što su promocije, akcije i slično.

Akcije su se primetno i značajno redukovale, ima ih, ali nisu u obimu u kom su bile.

Što se tiče proizvođača, ukidanjem „of rabata“, oni su osetili dobit jer su manje plaćali da se ulistaju. Međutim, već posle mesec dana struktura prometa se potpuno promenila u korist privatnih robnih marki, odnosno robnih marki koje lanci sami proizvode i koje su jeftinije od proizvođačkih brendova.

Sada i proizvođači imaju problem, jer im pada obim prodaje, njihovi brendovi su skuplji od privatnih robnih marki, pritom uz nedostatak svih aktivnosti koje su za njih do sada obavljali trgovci, sami moraju da dodatno ulažu u marketing, rečeno je nezvanično Danasu.

Pored toga, to se sve odražava i na manji broj proizvoda u asortimanu, manji je i uvoz, a manji je i PDV od trgovaca, jer je smanjen ukupni promet.

Cenu plaćaju i trgovci i proizvođači i niko ovom merom nije zadovoljan, jer je došlo do poremećaja na celom tržištu.

Ovaj pritisak, kako nam je rečeno, trgovci neće moći da izdrže šest meseci, koliko je predviđeno da ova uredba traje. S druge strane, država za sada nema reakciju na ovakvo stanje. Pitanje je da li država uopšte, posle ovako glasnog PR poteza, ima način da se iz ove situacije bezbolno izvuče.

Nema tačnog podatka koliko prodavnica je do sada ugašeno ili će tek biti, ali prema podacima koje je Danas dobio, radi se o desetinama prodavnica do Nove godine.

Ono što je provereno, jeste da su se već pojavila obaveštenja na pojedinim prodavnicama, da se neke zatvaraju, a neke su obavestile potrošače o skraćivanju radnog vremena.

Ova racionalizacija troškova trgovaca, mogla bi kao posledicu da ima i veliki broj otpuštanja radnika koji bi mogli da ostanu višak.

Takođe, podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazali su da su na mesečnom nivou, potrošačke cene u septembru u proseku smanjene za 1,6 odsto, kao rezultat primene ove  Uredbe, kojom su ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto.

Portal Danasa ovim povodom kontaktirao je nekoliko velikih trgovinskih lanaca, ali odgovor smo dobili samo od Univereksporta, koji potvrđuju da je uredba o ograničenju marži donela izazove za sektor maloprodaje.

„Prilagodili smo se propisima i nastojimo da održimo stabilnost cena i dostupnost proizvoda. Nismo imali zatvaranja objekata kao posledicu donošenja Uredbe, a situaciju pratimo pažljivo, uz nastavak odgovornog poslovanja u interesu potrošača i zaposlenih“, navode oni.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković za Danas kaže da je to sve logična posledica.

„Svi ti veliki trgovinski lanci su imali jako niske plate generalno, sad kad im neko ograniči marže i kad ne mogu da zarade, gledaće da snize troškove i tu će da stradaju i radnici“, ukazuje on.

Petković podseća na Gausov raspored – prodavnice koje zarađuju odlično, one koje zarađuju srednje i one koje su na repu.

Upravo će taj rep, kako upozorava, sada biti odsečen.

„Gledaće pre toga da racionalizuju troškove. Prodavnice koje rade blizu škola, na pijacama… one će promeniti smene i radiće samo prvu smenu ili će u nekim selima i manjim mestima raditi dvokratno ili sa manjem brojem ljudi i slično“, pojašnjava Petković.

To su logične mere redukcije troškova, dodaje naš sagovornik.

„Ono što im se ne isplati, oni će odmah da odseku. Onog trenutka kad se pokaže da neka radnja ne može da se izdržava sa ovim maržama, oni će je zatvoriti i otpustiti radnike i to je to. Te radnje usisavaju deo dobiti koje zarade one bolje radnje. Neće dozvoliti da izdržavaju radnje koje usisavaju dobitak, to im ne treba i to je očekivano“, ukazuje Petković.

Trgovci, prema njegovim rečima, ne vole da zatvaraju radnje, jer kad kupuju više, za više radnji, kod dobavljača imaju bolje uslove.

„Oni će svakako prvo tim nekim polumerema pokušati da zadrže radnje koje su na pola, koje imaju šanse. Takođe, artikli koji su obuhvaćeni ovom Uredbom obično u tim lošim radnjama čine okosnicu prodaje. Čim se tu ograniči zarada, oni to ne mogu da nadoknade“, zaključuje Petković.

Šta su ograničene marže donele potrošačima?

Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da, prema podacima sa tržišta o efektima Uredbe, u velikim trgovinskim lancima kod ključnih namirnica nije došlo do značajnije korekcije cena.

„Naime, Uredba je doprinela da značajno poraste prodaja onih proizvoda koji su robna marka samih trgovinskih lanaca i koji zbog nižih troškova imaju značajno niže cene, što je uostalom bio slučaj i pre Uredbe“, ukazuje on.

Ti proizvodi se rade za potrebe trgovinskih lanaca, koji su vlasnici zbirne robne marke i osim direktnih, drugih troškova gotovo da i nemaju. To je osnovni razlog nižih cena, objašnjava Milićević.

On dodaje da je značajno porasla cena i onih proizvoda koji nisu predmet Uredbe, u cilju nadoknade gubitka prihoda snabdevača.

„Nedavna informacija da pojedini lanci gase manje profitabilne lokacije je bila očekivana i ja sam to još u prvim izjavama naglašavao, da su trgovinski lanci privredna društva koja u svojoj filozofiji poslovanja kao glavni aksiom imaju niže troškove i čuvanje planiranog profita“, naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, postoji i mogućnost da država bude tužena za ovakvo administriranje, jer je Uredba doneta bez prethodne izmene i dopune zakona koji je krovni pravni akt u odnosu na uredbu.

„Veliki trgovinski lanac je već to najavio, a sva je prilika da će se toj akciji pridužiti i većina ostalih“, upozorava Milićević.

On objašnjava da su niže cene zabeležene i zahvaljujući ponovnom uvođenju nedeljnih akcija.

To je zabeleženo i na sajtu Cenoteke, gde postoje podaci o dnevnim promenama. Upravo iz tih podataka, može se videti da ova Uredba kod mnogih proizvoda nije dovela do značajnog obaranja cena, a da su neki proizvodi čak i poskupeli.

(Danas)