Данас: Ограничене марже погађају трговце и произвођаче, а потрошачи су их једва осетили. Могуће затварање десетина продавница до Нове године

 Иако је држава донела одлуку да ограничи марже трговцима с циљем снижавања цена чак 20.000 артикала, резултати те мере непуна два месеца касније, далеко су од очекиваних. Тржиште бележи поремећаје, трговци затварају радње, а произвођачи губе на продаји, док изгледа да ни потрошачи нису осетили најављено појефтињење.

Влада Србије на седници одржаној 28. августа ове године донела је Уредбу о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе. Међутим, само дан касније, донете су и промене те Уредбе како би се исправили одређени пропусти, а ове мере званично су у примени од 1. септембра.

Поједностављено речено, ова Уредба донета је као мера за ограничавање маржи трговаца и помпезно је најављено да ће то допринети снижавању цена за 20.000 артикала и да ће укупни пад цена бити око 15 одсто.

Дакле, то је требало да значајно растерети буџет потрошача, који би сада мало релаксираније могли да одлазе у куповину. Ипак, ситуација након непуна два месеца од почетка примене ове Уредбе, не изгледа оптимистично.

Према сазнањима Данаса, ове мере донеле су велике проблеме и трговцима и произвођачима.

Дакле, држава је ограничила марже трговцима, али је додатно ограничила и накнаде које добављачи плаћају трговцима за разне услуге, такозване „оф рабате“. Ти рабати се користе за разне врсте логистике, из чега се плаћа маркетинг, улиставање позиције и друге ствари.

Сада, наводно, трговци не могу да остваре довољне приходе да покрију све трошкове, па чак и послују са губитком, речено је Данасу из упућеног извора.

Сви ти негативни ефекти, узрочно-последично, довели су до резања трошкова, а једна од мера тога јесте и затварање радњи.

Према сазнањима Данаса, део трговаца већ је затворио поједине радње, док су примењене и друге мере попут скраћивања радног времена и избацивања смена или тражења снижавања кирија, тамо где су у закупу. Такође, трговци престају са одређеним процесима као што су промоције, акције и слично.

Акције су се приметно и значајно редуковале, има их, али нису у обиму у ком су биле.

Што се тиче произвођача, укидањем „оф рабата“, они су осетили добит јер су мање плаћали да се улистају. Међутим, већ после месец дана структура промета се потпуно променила у корист приватних робних марки, односно робних марки које ланци сами производе и које су јефтиније од произвођачких брендова.

Сада и произвођачи имају проблем, јер им пада обим продаје, њихови брендови су скупљи од приватних робних марки, притом уз недостатак свих активности које су за њих до сада обављали трговци, сами морају да додатно улажу у маркетинг, речено је незванично Данасу.

Поред тога, то се све одражава и на мањи број производа у асортиману, мањи је и увоз, а мањи је и ПДВ од трговаца, јер је смањен укупни промет.

Цену плаћају и трговци и произвођачи и нико овом мером није задовољан, јер је дошло до поремећаја на целом тржишту.

Овај притисак, како нам је речено, трговци неће моћи да издрже шест месеци, колико је предвиђено да ова уредба траје. С друге стране, држава за сада нема реакцију на овакво стање. Питање је да ли држава уопште, после овако гласног ПР потеза, има начин да се из ове ситуације безболно извуче.

Нема тачног податка колико продавница је до сада угашено или ће тек бити, али према подацима које је Данас добио, ради се о десетинама продавница до Нове године.

Оно што је проверено, јесте да су се већ појавила обавештења на појединим продавницама, да се неке затварају, а неке су обавестиле потрошаче о скраћивању радног времена.

Ова рационализација трошкова трговаца, могла би као последицу да има и велики број отпуштања радника који би могли да остану вишак.

Такође, подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показали су да су на месечном нивоу, потрошачке цене у септембру у просеку смањене за 1,6 одсто, као резултат примене ове  Уредбе, којом су ограничене марже у трговини на велико и мало на 20 одсто.

Портал Данаса овим поводом контактирао је неколико великих трговинских ланаца, али одговор смо добили само од Универекспорта, који потврђују да је уредба о ограничењу маржи донела изазове за сектор малопродаје.

„Прилагодили смо се прописима и настојимо да одржимо стабилност цена и доступност производа. Нисмо имали затварања објеката као последицу доношења Уредбе, а ситуацију пратимо пажљиво, уз наставак одговорног пословања у интересу потрошача и запослених“, наводе они.

Професор Економског факултета у Београду Горан Петковић за Данас каже да је то све логична последица.

„Сви ти велики трговински ланци су имали јако ниске плате генерално, сад кад им неко ограничи марже и кад не могу да зараде, гледаће да снизе трошкове и ту ће да страдају и радници“, указује он.

Петковић подсећа на Гаусов распоред – продавнице које зарађују одлично, оне које зарађују средње и оне које су на репу.

Управо ће тај реп, како упозорава, сада бити одсечен.

„Гледаће пре тога да рационализују трошкове. Продавнице које раде близу школа, на пијацама… оне ће променити смене и радиће само прву смену или ће у неким селима и мањим местима радити двократно или са мањем бројем људи и слично“, појашњава Петковић.

То су логичне мере редукције трошкова, додаје наш саговорник.

„Оно што им се не исплати, они ће одмах да одсеку. Оног тренутка кад се покаже да нека радња не може да се издржава са овим маржама, они ће је затворити и отпустити раднике и то је то. Те радње усисавају део добити које зараде оне боље радње. Неће дозволити да издржавају радње које усисавају добитак, то им не треба и то је очекивано“, указује Петковић.

Трговци, према његовим речима, не воле да затварају радње, јер кад купују више, за више радњи, код добављача имају боље услове.

„Они ће свакако прво тим неким полумерема покушати да задрже радње које су на пола, које имају шансе. Такође, артикли који су обухваћени овом Уредбом обично у тим лошим радњама чине окосницу продаје. Чим се ту ограничи зарада, они то не могу да надокнаде“, закључује Петковић.

Шта су ограничене марже донеле потрошачима?

Економиста Драгован Милићевић за Данас наводи да, према подацима са тржишта о ефектима Уредбе, у великим трговинским ланцима код кључних намирница није дошло до значајније корекције цена.

„Наиме, Уредба је допринела да значајно порасте продаја оних производа који су робна марка самих трговинских ланаца и који због нижих трошкова имају значајно ниже цене, што је уосталом био случај и пре Уредбе“, указује он.

Ти производи се раде за потребе трговинских ланаца, који су власници збирне робне марке и осим директних, других трошкова готово да и немају. То је основни разлог нижих цена, објашњава Милићевић.

Он додаје да је значајно порасла цена и оних производа који нису предмет Уредбе, у циљу надокнаде губитка прихода снабдевача.

„Недавна информација да поједини ланци гасе мање профитабилне локације је била очекивана и ја сам то још у првим изјавама наглашавао, да су трговински ланци привредна друштва која у својој филозофији пословања као главни аксиом имају ниже трошкове и чување планираног профита“, наглашава наш саговорник.

Према његовим речима, постоји и могућност да држава буде тужена за овакво администрирање, јер је Уредба донета без претходне измене и допуне закона који је кровни правни акт у односу на уредбу.

„Велики трговински ланац је већ то најавио, а сва је прилика да ће се тој акцији придужити и већина осталих“, упозорава Милићевић.

Он објашњава да су ниже цене забележене и захваљујући поновном увођењу недељних акција.

То је забележено и на сајту Ценотеке, где постоје подаци о дневним променама. Управо из тих података, може се видети да ова Уредба код многих производа није довела до значајног обарања цена, а да су неки производи чак и поскупели.

(Данас)