Данас: Литијум пре литијума - Како је пре деценију и по пропало копање никла у западној Србији? Борис Тадић: Одбили смо понуду од две милијарде евра за два рудника никла на Мећавнику и у Врњачкој Бањи

 Дешавања око отварања рудника литијума код Лознице, протести грађана, уверавања о великим инвестицијама и влеиким прихоима државе, којима смо сведоци последњих година заправо нису прва ове врсте у Србији, мада јесу најинтезивнија.

Пре неколико дана гостујући на ТВ Нова С бивши председник Србије Борис Тадић изјавио је да је тадашња Влада одбила захтев инвеститора да отворе два рудника никла у Србији у време светске економске кризе.

„Имали смо у нашем мандату инвестицију од милијарду евра за експлоатацију никла, у сред највеће економске кризе, али нисмо је дозволили, јер нису испунили услове. Радило се милијарди за инвестицију на Мећавнику и још милијарду евра за рудник код Врњачке Бање. То је две милијарде евра у економској кризи. Огромна светска компанија стајала је иза захтева да се копа никл, а ми смо се одупрли“, рекао је Тадић.

Неколико недеља раније Владета Јанковић је говорећи за подкаст НИН-а одговорио је на нападе представника садашње власти да је он довео Рио Тинто у Србију, тада као амбасадор Србије у Енглеској.

„Они су хтели да виде Коштуницу као премијера због експлоатације никла, а не литијума и не у Јадру, него на Мокрој Гори. Он није могао, није хтео да их прими, па сам их ја примио. Кажу, приход државе би био око милијарду долара, нису рекли да нуде мито од милијарду долара. Ја то све саслушам, одем и реферишем премијеру“, поручио је Јанковић.

Владета Јанковић, у изјави за Данас рекао је да је компанија Јунајтед мајнинг истраживала никл код Мокре горе и да су желели да га експлоатишу.

„Рекли су да би приход државе био милијарду евра. Влада је то одбила, ја сам направио службену белешку и обавестио их. Не би ме чудило да су после покушали и код следеће владе“, истакао је Јанковић.

Александар Поповић, тада министар науке и заштите животне средине каже да је његово министарство тада дало мишљење на тај пројекат које није било позитивно.

Нисмо успели да добијемо коментар Бориса Тадића, ни председника наредне Владе Мирка Цветковића, али се идеја о копању никла на Мокрој гори опет појавила 2012. и 2013. године када је СНС дошао на власт.

Енглеска компанија Еуропеан никл је 2004. године добила дозволу за истраживање на Морој гори, али услед великог отпора јавности, пре свега локалних саоуправа, никада није добила лиценцу за експлоатацију.

Касније је за време ДС-а истражна права добила и фирма Србија никл, осим за МОкру гору и за Трстеник-Врњачку Бању и Тополу-Аранђеловац.

Осим жестоког отпора становника велики противник копања никла био је и Емир Кустурица која је на Мокрој гори на Мећавнику саградио Дрвенград.

Занимљиво је да је, као и 2021. на тему литијума, и 2014. године одржан скуп у САНУ на тему копања никла и утицају на животну средину.

„Отварање рудника никла донело би већу штету него корист. Надлежнима се препоручује да не доносе такве одлуке без консултовања научних институција“, поручио је тадашњи предсендик САНУ Никола Хајдин.

Тада је процењено да у Србији има 320 милиона тона никла, док је геолошки истражено 130 милиона тона, а билансне резерве износе 20 милиона тона.

Ипак, ни тада, представници државе, тада већ из редова СНС-а нису били гадљиви на рударење никла, пошто је у септембру 2012. из кабинета министра рударства Милана Бачевића стигло саопштење „да су велике светске компаније заинтересоване за истраживање овог подручја, а по досадашњим сазнањима у околини Ужица крију се резерве од 100 милиона тона никла, и да је то развојна шанса Србије“.

Рецимо на скупу на Рударско геолошком факултету у октобру 2012. године државни секретар Министарства природних ресурса, рударства и просторног планирања Томислав Шубарановић истакао је да „ако се испостави да је експлоатација исплатива, уз примену свих еколошких закона, влада је спремна да постане и стратешки партнер компанијама, са евентуалним већинским уделом државе“.

Он је тада додао да би држава од тога имала „хиљаде радних места и порезе држави и локалним самоуправама“.

Ипак и поред тврдњи да Србија лежи на милијардама у облику руде никла, од копања тог метала није било ништа.

То потврђује и Министарство рударства и енергетике које у писаном одговору Данасу наводи да се у „Републици Србији не врши истраживање, нити експлоатација никла. Законска регулатива је ту и више него јасна. Геолошка истраживања и експлоатација никла могу се вршити само уз претходну сагласност Владе“.

Иначе, и никл спада у минерале од критичне важности за зелену транзицију и налази се на списку минерала за које важи ЕУ Закон о критичним сировинама.

(Данас)